Međunarodni dan žena u matematici

Međunarodni dan žena u matematici, 12. maj, obeležava se prvi put ove godine. Ovaj praznik obeležen je i u okviru Manifestacije „Maj – mesec matematike”. O matematičarkama koje su joj uzori govori dr Jelena Hadži-Purić, profesorka na Matematičkom fakultetu i u Matematičkoj gimnaziji. Ona je i vođa srpske reprezentacije na međunarodnim takmičenjima i prva žena iz Srbije u Međunarodnom komitetu juniorske olimpijade, kao i predsednica Državne komisije za takmičenja iz informatike.

– Teško je izabrati najbolje među najboljima, ali uvek imam na umu dostignuća pet žena čija posvećenost inspiriše – kaže profesorka. Na prvom mestu je Hipatija, grčka matematičarka iz 4. veka. Bila je predana izučavanju matematike, ali i njenim primenama u tehnici. Pomogla je i izradi mernih instrumenata. Nažalost, živela je u vreme kada je Rimsko carstvo prelazilo u hrišćanstvo i nastradala u linču sukobljenih ideja.

Ada Bajron, grofica od Lavlejsa, ćerka lorda Bajrona, zanimljiva je, kaže Jelena, po tome što je smatramo prvim programerom u istoriji.

– Majka troje dece koja je rano ispoljila talenat za matematiku, ali i revolucionarno, shvatila je značaj algoritmizacije – kaže Hadži-Purićeva, inače samohrana majka četvoro dece. Ona navodi da Ada iza svojih programa nije mogla da se potpisuje imenom i prezimenom, već samo inicijalima, jer je za žene iz više klase tog doba bilo neprihvatljivo da se bave bilo kakvim naučnim spisima. Vodila je, kaže Jelena, velike životne borbe za održanje porodice, ali i za obezbeđivanje resursa za istraživanja u oblasti koju možemo nazvati teorijsko računarstvo.

Na profesorkinom spisku je i Sonja (Sofija) Krukovski Kovaljevska, ruska matematičarka koja se družila sa najslavnijim ruskim piscima 19. veka.

– Rano je pokazala talenat za matematiku, ali da bi pohađala univerzitet koji je otvoren za žene, van Rusije, morala je da se uda jer u to doba neudatim ženama nije bilo dozvoljeno da putuju same – upućuje Hadži-Purićeva u Sonjinu biografiju i dodaje da se ova istaknuta Ruskinja nosila i sa porodičnim tragedijama, ali je svoj kratak životni vek posvetila matematici. Predsednik Francuske akademije nauka koji je Sonji uručio nagradu „Bordin” rekao je: „Naši članovi smatraju da njen rad svedoči ne samo o dubokom i širokom obrazovanju, već i o umu neverovatne inventivnosti”.

Hadži-Purićeva podseća i na Emi Neter, zbog toga što su nju mnogi opisivali, pa i Ajnštajn, kao najvažniju ženu u istoriji matematike, koja je napravila revoluciju u teoriji prstena, polja i algebri.

Karen Spark Džons, britanska informatičarka, ima takođe radnu biografiju koja inspiriše Jelenu.

Na srpskoj „Vikipediji” upravo je Jelena Hadži-Purić autor članka o ženi koja je vizionarski shvatila značaj pretraživanja informacija postavljenjem upita na prirodnom jeziku. Njene glavne istraživačke oblasti su od kraja pedesetih godina prošlog veka pretraživanje informacija i obrada prirodnih jezika. U njenu čast dodeljuje se godišnja nagrada Društva informatičara Velike Britanije.

Jelena napominje i da je u okviru „Meseca matematike” osmišljeno revijalno onlajn takmičenje „Informatikom protiv korone” u organizaciji Društva matematičara Srbije, utorkom od 17 do 20 časova. Učesnici su najbolji mladi programeri Srbije, a među njima i četiri člana

reprezentacije koji će predstavljati Srbiju na Evropskoj olimpijadi iz programiranja u Gruziji.

Hadži-Purićeva je sa predstavnicima Ministarstva prosvete bila u prilici da pohađa seminar o digitalizaciji obrazovanja u Kini od 27. oktobra do 18. novembra prošle godine. Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa procesom digitalizacije obrazovanja u Kini, kao i sa strategijom razvoja digitalizacije obrazovanja. Znanja i iskustva stečena tokom obuke doprineće unapređenju digitalizacije obrazovanja u Srbiji.