Kako će se oporaviti domaći hotelijeri

Domaći hoteli bi, prema najavama, trebalo da budu otvoreni do 1. juna, ali kako će se oporaviti posle ove zdravstvene krize, teško je predvideti, posebno kada se ovih dana čuju prognoze da je ova turistička godina praktično izgubljena. Prema podacima koje je saopštilo Udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, od 12. marta do 30. juna hoteli su izgubili prihod od oko 230 miliona evra, a zbog izostanka stranih gostiju samo u Beogradu oko 130 miliona evra. U ovom periodu je u hotelima otkazan 2,1 milion noćenja, od čega 933.000 u glavnom gradu. Stranih gostiju, po svemu sudeći, neće biti ni u narednom periodu, makar ne u onom broju na koji su navikli domaći hotelijeri, zbog čega ova industrija traži hitnu pomoć države.

U ponedeljak bi u Privrednoj komori Srbije (PKS) trebalo da bude održan još jedan sastanak posle koga će se znati konkretniji podaci o tome koje mere će se primenjivati za oporavak turizma i prevoz putnika. Na sastanku koji je održan pre dva dana u PKS, dogovoreno je da će u narednim danima biti formirane manje radne grupe kako bi se u što kraćem periodu donele adekvatne mere sektorske podrške radi održanja likvidnosti, što bržeg pokretanja privredne aktivnosti i očuvanja radnih mesta.

Iz Udruženja hotelijera i ugostitelja su ranije izjavili da opšte mere podrške privredi, isplata minimalca za tri meseca i odlaganje otplate kredita na isti taj period, kao i krediti za likvidnost, neće biti dovoljni da se hoteli i restorani oporave od krize. Prema njihovim podacima, u Srbiji postoji 380 hotela, od kojih 110 posluje u Beogradu i ukupno zapošljava 14.500 radnika na neodređeno vreme i 5.000 na određeno vreme. Zbog neizvesnosti u turističkom sektoru i štete koja je nastala, oni su predložili da država produži podršku u isplati plata za dodatna tri meseca i odloži vraćanje kredita koje su uzeli gotovo svi za renoviranje i uređenje hotela. Pominjalo se i to da se ne plaća porez na imovinu u periodu kada su hoteli zatvoreni, ali je nerealno da će se država odreći ovih prihoda, budući da samo jedan hotel sa oko 200 soba godišnje u budžet po tom osnovu uplati do 80 miliona dinara. Turizam je globalno, čini se, u najvećoj krizi zbog posledica ove pandemije. Najnovija analiza Svetske turističke organizacije pokazala je da bi zbog posledica pandemije turizam u ovoj godini mogao da zabeleži pad između 60 i 80 odsto. Podaci iz prvog kvartala ove godine govore da je broj turističkih dolazaka smanjen za 67 miliona, odnosno za 22 odsto. Finansijski gubitak u prva tri meseca iznosi oko 80 milijardi dolara.

To koliki će gubitak biti u ovoj godini, zavisi od trenutka kada će biti ukinuta ograničenja putovanja i kada bi turistička privreda mogla da počne da se oporavlja. Prema ovoj analizi, pad od 58 odsto mogao bi se očekivati ukoliko zabrane putovanja budu ukinute početkom jula, 70 odsto ako bi se granice otvorile u septembru, a 78 odsto ako bi se stanje normalizovalo do kraja godine. Ova analiza govori da bi turizam u svetu mogao da ostane i bez 1,1 milijarde turističkih poseta, dok je između 100 i 120 miliona radnih mesta u turizmu direktno ugroženo. I u Srbiji je turizam pretrpeo ogromnu štetu. Godina je zbog odličnih rezultata krenula dobro, očekivalo se da će biti možda i najuspešnija od 1989. Ipak, ova zdravstvena kriza nanela je velike gubitke, do sada samo na osnovu deviznog priliva izgubljeno je oko 300 miliona evra, a prema nekim procenama, turizam bi do kraja godine mogao da ostane bez milijardu evra.