Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako će se oporaviti domaći hotelijeri

Prema podacima Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, za tri meseca hoteli ostali bez 230 miliona evra
(Фото Пиксабеј)

Domaći hoteli bi, prema najavama, trebalo da budu otvoreni do 1. juna, ali kako će se oporaviti posle ove zdravstvene krize, teško je predvideti, posebno kada se ovih dana čuju prognoze da je ova turistička godina praktično izgubljena. Prema podacima koje je saopštilo Udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, od 12. marta do 30. juna hoteli su izgubili prihod od oko 230 miliona evra, a zbog izostanka stranih gostiju samo u Beogradu oko 130 miliona evra. U ovom periodu je u hotelima otkazan 2,1 milion noćenja, od čega 933.000 u glavnom gradu. Stranih gostiju, po svemu sudeći, neće biti ni u narednom periodu, makar ne u onom broju na koji su navikli domaći hotelijeri, zbog čega ova industrija traži hitnu pomoć države.

U ponedeljak bi u Privrednoj komori Srbije (PKS) trebalo da bude održan još jedan sastanak posle koga će se znati konkretniji podaci o tome koje mere će se primenjivati za oporavak turizma i prevoz putnika. Na sastanku koji je održan pre dva dana u PKS, dogovoreno je da će u narednim danima biti formirane manje radne grupe kako bi se u što kraćem periodu donele adekvatne mere sektorske podrške radi održanja likvidnosti, što bržeg pokretanja privredne aktivnosti i očuvanja radnih mesta.

Iz Udruženja hotelijera i ugostitelja su ranije izjavili da opšte mere podrške privredi, isplata minimalca za tri meseca i odlaganje otplate kredita na isti taj period, kao i krediti za likvidnost, neće biti dovoljni da se hoteli i restorani oporave od krize. Prema njihovim podacima, u Srbiji postoji 380 hotela, od kojih 110 posluje u Beogradu i ukupno zapošljava 14.500 radnika na neodređeno vreme i 5.000 na određeno vreme. Zbog neizvesnosti u turističkom sektoru i štete koja je nastala, oni su predložili da država produži podršku u isplati plata za dodatna tri meseca i odloži vraćanje kredita koje su uzeli gotovo svi za renoviranje i uređenje hotela. Pominjalo se i to da se ne plaća porez na imovinu u periodu kada su hoteli zatvoreni, ali je nerealno da će se država odreći ovih prihoda, budući da samo jedan hotel sa oko 200 soba godišnje u budžet po tom osnovu uplati do 80 miliona dinara. Turizam je globalno, čini se, u najvećoj krizi zbog posledica ove pandemije. Najnovija analiza Svetske turističke organizacije pokazala je da bi zbog posledica pandemije turizam u ovoj godini mogao da zabeleži pad između 60 i 80 odsto. Podaci iz prvog kvartala ove godine govore da je broj turističkih dolazaka smanjen za 67 miliona, odnosno za 22 odsto. Finansijski gubitak u prva tri meseca iznosi oko 80 milijardi dolara.

To koliki će gubitak biti u ovoj godini, zavisi od trenutka kada će biti ukinuta ograničenja putovanja i kada bi turistička privreda mogla da počne da se oporavlja. Prema ovoj analizi, pad od 58 odsto mogao bi se očekivati ukoliko zabrane putovanja budu ukinute početkom jula, 70 odsto ako bi se granice otvorile u septembru, a 78 odsto ako bi se stanje normalizovalo do kraja godine. Ova analiza govori da bi turizam u svetu mogao da ostane i bez 1,1 milijarde turističkih poseta, dok je između 100 i 120 miliona radnih mesta u turizmu direktno ugroženo. I u Srbiji je turizam pretrpeo ogromnu štetu. Godina je zbog odličnih rezultata krenula dobro, očekivalo se da će biti možda i najuspešnija od 1989. Ipak, ova zdravstvena kriza nanela je velike gubitke, do sada samo na osnovu deviznog priliva izgubljeno je oko 300 miliona evra, a prema nekim procenama, turizam bi do kraja godine mogao da ostane bez milijardu evra.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Schwabenländle
Колико знам, у хотелима постоје четири разне цене, прва, номинална коју уствари ретко ко плаћа сем невиног ( "глупог " ) туристе, пише негде иза врата у соби. Друга нешто нижа, 14-30 % са госте који долазе посретством неке агенције, трећа, далеко нижа, и до 50 %, за госте великих агенција које често шаљу ( Београд под знаком ? ) госте. Четврта је рулет, ако је ХТЛ. празан добиће дневни гост велики попуст, ако је ХТЛ пун, платиће и више од номиналне цене. БГ хотели су прескупи,све прескупо
darko
Neće se oporaviti. Naše hotelijerstvo bilo je precenjeno i naduvano . Uz to je država pomagala raznim povlasticama i tako su ljudi ušli u iluziju da će se baviti turizmom . Manji hoteli su možda i najveći gubitnici jer su pohlepno pomislili da će pokupiti kajmak - malo uložiti ( u odnosu na velike hotele), a na konto intimnosti i posebnosti na neki način , uzeti čak i ponajbolje goste srednje klase turista . Sada su u buli a tek će da budu i država nema toliko para da ih spasi čak i da hoće
Petar
Veliki hoteli su već pokupili kajmak zato što jako dugo vremena nisu imali konkurenciju. Nije bilo tih manjih hotela, nije bilo izdavanja stanova na dan. Ko je hteo da dođe u Srbiju morao je da plati onoliko koliko su ti veći hoteli tražili. Lično ne vidim razlog zašto bi uopšte Srbija spašavala hotelijerstvo. Bez hotela narod može da živi. Bez industrije hrane recimo ne može. Kada se ekonomija opravi i kada se poveća potražnja neka investitori sami oporavljaju hotelijerstvo ako imaju interesa.
Muradin Rebronja
Najpre "use i u svoje kljuse"! Uz pomoc države i vaučera, može se računati na domace goste, kao zamajac i "predjelo". Naročito u banjama i na planinama i to u privatnom smeštaju (sobe, apartmani...) i u manjim hotelima sa 2 do 3 zvezdice. Mrka kapa za vece hotele sa više zvezdica, 4 i/ili 5, koji su uglavnom namenjeni stranim turistima. Pitanje je da li im se isplati uopšte i da otvaraju u toku ovog leta? Dinar ušteđen je dinar zarađen. Bez rezervacija, nema turista, nema para...a ima troškova.
Zoran
Ne znam zasto se kao reper uzima 1989. godina. Najuspesnije godine turizma u Jugoslaviji su bile 1987. i 1988. godina. Tih godina je Jugoslaviju posetilo oko 28 miliona turista godisnje. To znam jer mi je majka radila u, "Saveznom Sekretarijatu Za Privredu i Turizam", kao zamenica sekretara, sto mu dodje, nesto kao danas zamenica ministra, od 1982 do 1990 godine. To je danas misaona imenica za prostore bivse SFRJ. I dan danas cuvam majcine beleske sa sastanaka u kojima su zabelezeni ti podaci.
Божа
Ни у свету није боља ситуација. Например на Балију је због опалог туризма за скоро 99% месечни губитак милијарду аустралијскх долара.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.