Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Teško nam pada zabrana grljenja i ljubljenja

Tokom vanrednog stanja najugroženiji su bili adolescenti i stariji ljudi, pre svega usled drastične promene stila života
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” (Фото А. Васиљевић)

Preti nam cunami mentalnih poremećaja zbog višemesečnog života u socijalnom karantinu i ekstremnog poremećaja dnevne rutine izazvane pandemijom virusa korona, upozorili su psihijatri Velike Britanije. U anketi u kojoj je učestvovalo više od 1.300 psihijatara Ujedinjenog Kraljevstva, čak 43 odsto njih ukazalo je na značajan porast hitnih psihijatrijskih slučajeva i upozorilo da se pod posebnim rizikom nalaze mladi i pripadnici trećeg doba, s obzirom na zatvorene škole, zatvorenost u četiri zida i prekid socijalnih kontakata. Na pitanje zbog čega su britanski psihijatri izdali ovako alarmantno upozorenje i da li nam zaista preti „eksplozija” psihičkih poremećaja, docent dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže:

„Ceo svet se našao u kriznoj situaciji u kojoj je direktno ugroženo zdravlje i život velikog broja ljudi, pa ne treba da čudi što je prisutan veliki strah od različitih gubitaka – života, bližnjih, sredstava za život, prethodnog načina života, kontrole nad situacijom... S obzirom na to da još uvek nije pronađen lek protiv kovida 19, razumljivo je i upozorenje britanskih psihijatara. Naše iskustvo u prethodna dva meseca govori da su stručnu pomoć tražile osobe koje se ranije nisu obraćale psihijatru. Pretpostavljamo da bi u narednom periodu moglo doći do povećanog broja poremećaja iz anksiozno-depresivnog i fobičnog spektra, kao i stresom izazvanih poremećaja.”

Ona ističe da su za vreme vanrednog stanja najugroženiji adolescenti i naši stariji sugrađani – pre svega zbog drastičnog promena stila života koje je nametnula pandemija korone.

„Stil života mladih je okrenut ka spolja i usmeren na vršnjačkoj grupi, koja preuzima vodeću ulogu za razvoj njihovog identiteta u adolescenciji i predstavlja važan oslonac. Sreća u nesreći je da su savremeni tinejdžeri i pre pandemije korone svoju potrebu za druženjem dominantno zadovoljavali preko socijalnih mreža i internet komunikacija. Penzioneri, sa druge strane, veoma često imaju narušeno zdravlje i teško podnose sve promene vezane za njihovu životnu rutinu koja je u prethodnom periodu, usled restrikcije kretanja, bila veoma narušena. Njima je teško padao doživljaj usamljenosti, nemogućnost da viđaju mlađe članove porodice i otežana dostupnost lekarskih pregleda, ali su upravo oni pokazali najveći stepen odgovornosti i zrelu brigu o sebi”, objašnjava naša sagovornica.

Dr Ivana Stašević Karličić primećuje da su se introvertne osobe bolje prilagodile na ovu situaciju od ekstrovertnih, kojima je najveća kazna zabrana kontakta sa drugim ljudima. Ona ističe da su introvertni više okrenuti svom unutrašnjem životu i uglavnom tu crpe energiju – više nego kroz odnose i komunikaciju sa drugima.

Na pitanje koliko nam teško pada zabrana grljenja i ljubljenja sa bliskim osobama, imajući na umu da pripadamo mediteranskom kulturnom krugu u kome su fizički dodiri sastavni deo komunikacije sa bližnjima, naša sagovornica kaže:

„Verujem da našim sugrađanima ne pada lako zabrana grljenja i ljubljenja, koji su odraz srdačnog emocionalnog odgovora u društvenim prilikama, ali verujem da ćemo veoma brzo pronaći kreativne načine drugačijeg pokazivanja bliskosti i radosti prilikom susreta sa bližnjima, jer je odgovornost za sopstveno i zdravlje svojih bližnjih upravo pokazatelj istinske brige i ljubavi.”

Pandemija virusa korona je psihijatrijski rečnik obogatila novim terminom, koji je nazvan „italijanski sindrom”. O čemu govorimo kada pričamo o ovom sindromu?

„U Italiji je aktuelna tema tzv. sindrom kolibe, koji se zapravo odnosi na teškoće u socijalnim i životnim veštinama koje se razvijaju nakon što je osoba provela duži vremenski period u izolovanim uslovima. Primećeno je da se ove osobe naviknute na izolaciju često otežano vraćaju zahtevima i obavezama svakodnevnog života i neke od njih mogu razviti simptome depresivnosti, anksioznosti i straha. Kolege iz Italije koje su iznele podatak o ovakvim teškoćama kod svojih sugrađana, koji su tri meseca bili u strogom karantinu sa svim pratećim zabranama kretanja, ukazuju na teškoće koje se javljaju prilikom povratka na pređašnji način funkcionisanja. Oni očekuju da će se javiti različiti strahovi od nesnalaženja sa izazovima svakodnevice, ali i strah od zaraze, s obzirom na to da pandemija i dalje traje, a lek i vakcina nisu otkriveni. Za razliku od Italijana, naši sugrađani su proveli 52 dana u vanrednom stanju, tokom koga je najduži period zabrane nekretanja iznosio 84 časa, pa ne očekujemo pun razvoj ovog sindroma u našoj populaciji”, zaključuje dr Ivana Stašević Karličić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MileR
Da li je baš tolika razlika između 3 meseca i 52 dana, i da li je bezazleno to što je najduži period zabrane nekretanja trajao 84 časa? Otkud ta ideja da nećemo u punoj meri biti pogođeni "sindromom kolibe"?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.