Grejs-porezi na poklonjene minimalce

Prve nedelje juna stići će drugi minimalac privrednicima i zaposlenima, a treći prve nedelje jula, dok je prvi za oko 1.052.000 radnika u 232.000 preduzeća isplaćen 7. maja, potvrdio je Siniša Mali, ministar finansija, Tanjugu.

Objasnio je da će pomoć od tri minimalne zarade dobro doći privrednicima da konsoliduju svoje poslovanje i da isplate zarade, dok se, kaže Mali, „ne zahukta” privredna aktivnost u našoj zemlji nakon virusa korona.

S druge strane, poslodavci, iako zadovoljni zbog brige države, žale se da na ovaj iznos moraju da plate poreze i doprinose. Vajkaju se pojedini poslodavci i kažu da im je država dala 30.000, a uzela 18.000 dinara. Radnici koji rade kod privatnika tvrde kako su im poslodavci rekli da su u teškoj situaciji, jer na minimalac koji je država isplatila njihovim zaposlenima moraju da plate poreze i doprinose u mesečnom iznosu od 18.000 dinara.

Pošto ne rade, nemaju prihode, kažu da ne mogu to da plate, pa zato razmišljaju i o zatvaranju radnji. Podsećanja radi, državna mera isplate tri minimalca uglavnom je namenjena onim malim preduzećima i preduzetnicima koji nemaju rezerve da prebrode krizni period kako ne bi otpuštali ljude.

Posle ovakvog tumačenja aktuelne situacije, zaposleni su tek zabrinuti, jer sumnjaju da će dugoročno ostati bez posla. Međutim, plaćanje poreza i doprinosa državi, koji inače moraju da se plate, ne može biti razlog za prestanak delatnosti iz prostog razloga što je država njihovo plaćanje odložila za narednu godinu pa i duže.

Biće da poslodavci ili njihove knjigovođe nisu dobro proučili uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru koja se tiče isplate tri minimalne zarade. Pojednostavljeno rečeno, državi mora da se plati njeno, čak i kada je ona dala iz svojih para minimalac, ali ne sada.

Upitani da li je to tako, u Ministarstvu finansija odgovaraju da se na isplate zarada plaćaju porezi i doprinosi, bez obzira na to iz kojih sredstava se isplaćuju. Međutim, poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati zaradu. Shodno tome, pomoć za poslodavca predstavlja to što je država preuzela deo te obaveze na sebe (ukoliko je zarada viša od minimalne) ili u celosti (ukoliko je jednaka minimalnoj zaradi), jer bi inače poslodavac imao trošak u toj visini.

Takođe, i dospelost za plaćanje poreza i doprinosa za tri meseca odložena je do sledeće godine (4. januar 2021), sa mogućnošću dodatnog odlaganja plaćanja do 24 meseca, što predstavlja dodatnu pogodnost za poslodavce, ističu u Ministarstvu finansija.

Istovremeno, uredbom nigde nije propisano koliki iznos zarade poslodavac mora da isplati zaposlenima, tako da se ne može reći da su ovom odlukom nametnute bilo kakve dodatne obaveze za poslodavca. Prema tome, na navedeni način poslodavci su dobili značajnu pomoć, kažu u resornom ministarstvu.

I dok je jedna dilema razrešena, preduzeća koja su se prijavila za pomoć imaju nedoumicu da li je jedini uslov za primanje ovog minimalca da kompanija nije otpustila više od 10 odsto radnika od 15. marta, kada je pandemija proglašena, ili ima još nekih razloga da se pare ne dobiju. Da li se pomoć daje svim zaposlenima linearno, pa i direktorima i menadžerima kompanija, ili ne.

Kako u NALED-u kažu, članom 13 uredbe predviđeno je da se sredstva uplaćuju na poseban namenski račun poslodavca otvoren u Upravi za trezor. Iznos sredstava koji pravno lice dobija u maju, junu i julu ove godine prima se množenjem osnovne minimalne neto zarade za mart (30.367.04 dinara za sva tri meseca) i broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za koji je podnet obrazac za obračunski period.

Osim toga, broj zaposlenih sa punim radnim vremenom može se uvećati za broj radnika koji ne rade puno radno vreme srazmerno procentu radnog angažovanja. S obzirom na to da se novac uplaćuje na namenski račun poslodavca, a ne na pojedinačne tekuće račune zaposlenih, obaveza poslodavca je da ovaj novac iskoristi za isplatu zarada, što znači da ih može dobiti i menadžment kompanije.

Dakle, ističu u NALED-u, nema ograničenja u tom pogledu, daje se svim zaposlenima. To znači da novac dobijaju i direktori i menadžeri kompanija ako su zaposleni u društvu.

Uslov je da broj zaposlenih u narednom periodu sve do isteka tri meseca od poslednjeg meseca za koji su korišćene pogodnosti ne padne za više od 10 odsto, ne računajući one kojima istekne ugovor o radu na određeno.

Ono što poslodavce koji su se prijavili za pomoć zanima jeste da li se u slučaju da radnik u periodu posle korišćenja direktnih davanja sam napusti firmu, samoinicijativno otkaže ugovor o radu, njegov odlazak računa u smanjenje broja radnika ili se računaju samo oni kojima poslodavac da otkaz.

U NALED-u potvrdno odgovaraju, ističu da se time smanjuje broj zaposlenih, te bi u ovom slučaju poslodavac trebalo da zaposli novo lice na ovom radnom mestu uz pretpostavku da to bude kraće od mesec dana.

Ovde jedino do kraja nije jasno da li se u ovom slučaju isplata direktnih davanja odnosi i na novozaposlenog, pošto nije je spisku za prethodni mesec, a što je osnov da bi se novac uplatio.