Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Vinska restauracija u Srbiji

Obnova srpske tradicije vina i različitih vinogorja posle komunističkih kombinata, jedna je od najzanimljivijih i najpozitivnijih priča u našoj mučnoj tranziciji

Pred nadolazeće parlamentarne izbore politička situacija u Srbiji je toliko zanimljiva i dinamična da ću u ovom tekstu pisati o vinu. Da biste imali izbore morate da imate relevantne političke partije. Toga u Srbiji nema. Dok se ne vrati politika imamo vino.

No, da krenemo od toga da li ga zaista imamo i koliko. Predsednik države je više puta u poslednje vreme govorio da je Srbija ostvarila izvanredan napredak u proizvodnji vina sa kojim treba da se ponosimo. Na prvi pogled to je zaista tačno. Obnova srpske tradicije vina i različitih vinogorja posle komunističkih kombinata, jedna je od najzanimljivijih i najpozitivnijih priča u našoj mučnoj tranziciji. Gotovo sva tradicionalna vinogorja su dobila nove izdanke, posađeno je dosta vinograda, stvoreni su neki dobri brendovi. Ako se pogleda statistika videće se da je to posle dve decenije rada zapravo tek u povoju.

Na popisu iz 2011. ubeležno je oko 12,5 hiljada hektara pod lozom. Najoptimističnije procene govore da se ovaj broj dupliaro za deset godina čime smo otprilike po zasadima stigli Hrvatsku i Makedoniju. No, ako uporedimo to sa skoro po 70.000 hektara koje imaju susedna Bugarska i Mađarska, ili sa moldavskih 147 hiljada hektara, videćemo da smo zapravo i dalje solidni amateri koji doduše dosta brzo napreduju. Rumunija sa 190.000 hektara je takođe naš sused...

Dobro, nije sve u kvantitetu. Zaista i nije. Ima doduše i kod nas vinarija koje idu na niske cene i veći obrt pa izvoze vino u Kinu za evro i po po litru. Većina ozbiljnijih igrača usmerila se na brigu o kvalitetu, i gađa domaće i regionalno tržište, pažljivo birajući i sorte, ali i ciljne grupe. Dobri poznavaoci kažu da je to dobar recept sa kojim smo u odnosu na hrvatske vinarije ostvarili veoma veliki napredak poslednjih desetak godina.

Da ne bude zabune, iako volim vina, daleko sam od bilo kakvog stručnjaka. No, prošle nedelje sam imao retku priveligeiju da posle 27 godina vidim svog dragog prijatelja iz vremena kad smo igrali rukomet u kruševačkom „Napretku”, Vladimira Nikolića, koji je u međuvremenu izrastao ne samo u jednog od istinskih heroja naše vinske restauracije već u nadaleko čuveno ime u enologiji i tehnologiji proizvodnje vina i rakija. Danas sarađuje sa Aleksandrovićem, nizom vinarija u Rusiji i Ukrajini, ali pomaže i mnogima u Srbiji, Srpskoj.

Vlado, pitam ja, zašto su nam vina i dalje dosta skupa u odnosu na recimo sasvim solidna španska i čileanska vina sličnog kvaliteta. Zato što je njihov obim proizvodnje nesamerljiv sa nama, logogično mi objašnjava. Naši proizvođači uglavnom imaju male parcele, od 4 do 5 hektara dok su kod ovih velikih kultura često u pitanju stotine hektara. Otud njima ulaganje u proizvodni proces i preradu dođe mnogo jeftnije, što naš čovek mora da izvlači većom cenom. Otud mi i možemo da idemo jedino na kvalitet, autentičnost i ono što se tek rađa, uklopljenost ponude u vinski, gastronomski i opšti turizam specifične srpske ponude. Kako reče Vlada, naša vina su naša i lepo je i vredno piti ih i kad ih platimo skuplje od uvezenih. Posebno ako znamo da to pomaže opstanak i razvoj porodica u lepim seoskim okruženjima i omogućuje pokretanje i nekih drugih procesa od kojih bezbednosni nisu od male važnosti.

Leto koje nailazi prava je prilika da naši ljudi otkriju i istraže neke izvanredne lepote koje ova zemlja krije. Vinski podrumi od kojih mnogi danas imaju fantastične degustacione sale, ušuškane u čudesnu prirodu, mala etno-sela ili tek lepo porodično dvorište, čine jedan od najlepših delova te ponude. Ako krenete od severa, na Paliću ne propustite zamak vinarije Zvonka Bogdana. Odatle možete da skrenete ka vršačkom vinogrju gde recimo u Gudurici imate neke divne porodične podrume ili nastavite ka fruškogorskom regionu Kovačevića i mnoštva malih podruma u Sremskim Karlovcima. U centralnoj Srbiji je već ozbiljna konkurencija između nabujalog smederevsko-godominskog kraja (Radovanović, Jeremić) oporavljene krajine (Matalj, Bukovo, Dajić), Topole (Aleksandrović, kraljevi podrumi), rascvetale Župe (Spasić, Ivanović, Budimir), Toplice i Vranja koji se bude (Doja, Aleksić).... Ne zaboravite Veliku Hoču na Kosmetu odakle je loza stigla i u čuvene rajačko-rogljevske pivnice koje bi sa ozbiljnim ulaganjem mogle da postanu jedan od najvećih turističkih bisera čitavog Balkana.

Dakle, iako nije baš toliko sjajno kako političari kažu, neki ozbiljni temelji jesu postavljeni i u Srbiji se danas proizvode neka ziasta dobra i autentična vina. Nedavno preminuli filozof Rodžer Skruton je 2009. godine objavio knjigu „Pijem, dakle postojim: filozofski vodič za vino“, gde smo dosta loše ocenjeni. Prošle godine trebalo je da nam bude domaćin u Oksfordu, ali se zbog galopirajuće bolesti povukao i nije učestvovao. Već spremljene boce tamjanike i prokupca nisu krenule sa mnom, ali zaista sa ponosom mogu da ih poklonim bilo kom drugom međunarodnom prijatelju.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena i Lujza
Ne treba se gloziti oko naziva "crno" ili "crveno". Kod nas je uobicajen naziv "crno vino", kod Nemaca "rotwein", kod francuza "vin rouge", kod talijana "vino rosso" . . . Ako je vino dobro, ziveli !
Црвено вино
@Lena i Lujza Тај назив је погрешан, иако је уобичајен. Нема црног вина, не постоји. Па како Вам не пада на памет чињеница да се тај израз НИГДЕ, осим код нас - не користи.
Beogradjanin - Schwabenländle
Пре неколико година сам прочитао у Политици један чланак о српском вину. Сећам се да је било и податак о једном бившем председнику владе (?) који се сада бави узгојем лозе. Мени је запао за око један произвођач, српски црног, или интернационално црвеног вина. Ја седнем и напишем мејл са два питања. Одговор је стигао за сат; поштовани, хвала што се интересујете за наша вина, добићете ускоро наш одговор, хвала и ћао.На тај одговор чекам и дан данас. In vino veritas !
Crveno vino
Ne postoji crno vino. Nije Srbija svetsko čudo, pa da ovde vina budu jedino crna. Nisu Srbi izmislili vinarstvo, ali su svakako "najpametniji" kao da jesu! Pogotovo je to uočljivo na slavama i u kafanama, gde "briljiraju" sa svojim znanjem!
Дејан
Вино које дотични плаћа 15е имате доносе људи из Велике Хоче по цени од 2е по литру, па сад што ови ваши тзв Беееооограђани наплаћују петоструко, то ви решавајте, иначе ја би вам наплатио и ваздух јер више превараната има и долази из главног града него из свих бивших република
nikola markovic
Podneblje (tlo i klima) u Srbiji nudi uslove za proizvodnju vrhunskih belih vina. Crna vina (koje snobovi koji su vina upoznali u poslednjih desetak godina nazivaju "crvenim") mozemo da proizvodimo, ali odnos cena/kvalitet svaki ozbiljan napor cini uzaludnim. Nazalost, ko zeli prihvatljiv kvalitet uz cenu koju moze da priusti, upucen je iskljucivo na "Plantaze"...
Владимир Ристић
@nikola markovic Ово правило које сте навели ће највероватније бити промењено, као и многе ствари које су измењене у српском језику. Облик са инструменталом уместо генитивом је апсурдан. Што се тиче тужења и осталог, то бих предложио Вама, јер бисте онда можда коначно почели да име и презиме пишете великим, а не малим словом. О винској култури Вам је знање крајње ограничено, али се бар описмените. С поштовањем
nikola markovic
Za gospodina koji se u komentaru ispod potpisao kao " Vladimir Ristic": pravilno se pise "u vezi sa gramatikom", a ne "u vezi gramatike". Ne vidim koju sam novu recenicu poceo pisuci malo slovo. Ukoliko se odlucite da tuzite osobu koja Vam je predavala srpski/srpskohrvatski jezik, dobrovoljno se javljam da Vam budem svedok na sudjenju. Sto se tice Francuza: verujem da ste jeli hleb sa njima, ali se vinskoj (niti bilo kojoj drugoj) kulturi niste naucili.
Prikaži još odgovora
Katarina
Nema izbora, pričajmo o vinu. Bravo Mišo!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.