Notari i advokati: elektronske usluge katastra nisu jasne

Notari i advokati smatraju da određene elektronske usluge katastra, kao što je e-izdavanje lista nepokretnosti koje i oni mogu da pruže građanima, nisu precizno pravno i tržišno definisane a podaci ažurirani, pa javni beležnici takva dokumenta smatraju nevažećim, dok advokati uz to postavljaju i pitanje po kom cenovniku da ta dokumenta naplate klijentima.

Republički geodetski zavod (RGZ) Srbije saopštio je nedavno da je devet meseci pre roka, propisanog Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, omogućio uvid i preuzimanje ažurnih podataka iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema, odnosno digitalnih baza katastra nepokretnosti i da građani mogu ta dokumenta da traže preko notara, advokata i geodetskih organizacija. Notari kažu da list nepokretnosti ne smeju da izdaju.

U međuvremenu, zbog zloupotreba koje u RGZ-u kažu da su se dogodile, katastar je ponovo omogućio da građani sami zakažu termin za podnošenje zahteva na šalteru za list nepokretnosti, kopiju plana i uverenje.

Advokatska komora Srbije smatra da je RGZ ranije nego što je bilo planirano, pre 31. decembra, pustio u rad aplikacije koje omogućavaju geodetskim organizacijama i advokatima pristup podacima katastra, ali da je to učinjeno bez pratećih propisa. Advokat i član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije (AKS) Tanja Arsić kaže da je katastar zbog cele situacije sa korona virusom ranije pustio u rad aplikacije koje omogućavaju geodetskim organizacijama i advokatima pristup podacima katastra.

„Primena je počela ranije nego što je trebala, a trebalo je 31. decembra. Na žalost, tu raniju primenu nisu pratili prateći propisi. Upravni odbor Advokatske komore Srbije je raspravljao o toj temi i došli smo do zaključka da ono što mi možemo da preporučimo našem članstvu da kada naručuju listove nepokretnosti, da ih naručuju za svoje predmete”, kaže Arsić za Tanjug.

Arsić pozdravlja mogućnost da se e-putem dođe do listova nepokretnosti na brz i efikasan način, odnosno da list nepokretnosti budu isporučen sa elektronskim potpisom, ali ne na štetu pravne sigurnosti.

„Mogućnost da naručujemo listove nepokretnosti jeste pozitivan korak ali kada se naručuje list nepokretnosti, u sklopu tog lista nepokretnosti imate trošak, a to je plaćanje rebubličke administrativne takse i naknade za usluge katastra nepokretnosti”, navodi ona.

Ni u Advokatskoj komori Srbije a ni u tarifi javnih beležnika ne postoji stavka koja govori o tome kako advokati mogu da naplate list nepokretnosti koji je elektronski naručen.

„To iziskuje neko vreme, treba da pristupimo bazi, da ubacimo sve podatke, i na kraju kada nam stigne putem aplikacije list nepokretnosti moramo ga i odštampati i ponovo pozvati klijenta u kancelariju da ih predamo. Otprilike, tri do četiri dana prođe od trenutka kada naručite list nepokretnosti do trenutka kada nam stigne u kancelarije”, kaže Arsić.

Ona objašnjava da advokatima troškove za usluge pred katastrom plaća klijent koji traže list nepokretnosti i ističe da se ni advokati ni notari, kaže, ne mogu pretvoriti u šalter Republičkog geodetskog zavoda.

Stav Komore je da advokati imaju pravo na naknadu za svoj trud, ukoliko nekome treba da izdaju list nepokretnosti, ali da je potrebno da se cela ta oblast detaljno reguliše.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić kaže da „suštinski Komora nema problem sa RGZ” i da je Zakonom o upisima propisano oni dobijaju izvod iz lista nepokretnosti elektronskim putem preko servisa Ministarstva pravde.

Međutim, prilikom svake overe ugovora, notari direktno ulaze u bazu RGZ, vrše uvid, štampaju list nepokretnosti, overavaju ugovor, i stranka ne plaća naknadu za preuzimanje lista nepokretnosti, ali ti podaci, kaže, nisu ažurirani.

„Ti podaci koje mi štampamo po pravilu su neažurni tri dana. Ja sam danas overavao ugovore o prometu nepokretnosti. Imao sam ažurne podatke od ponedeljka. Postavlja se pitanje šta se dešava u međuperiodu”, rekao je Cvejić za Tanjug.

Zato su notari tražili da Ministarstvo pravde da mišljnje o tome ko, kada, kako, na kom obrascu, po kojoj ceni, može i sme da izdaje, na primer, list nepokretnosti.

„Ministarstvo pravde je juče dobilo predlog navedene uredbe od strane Republičkog geodetskog zavoda, koja treba da definiše izdavanje izvoda iz katastra od strane javnih beležnika. Kada tekst bude bio usaglašen, RGZ će tu uredbu proslediti Vladi Republike Srbije na usvajanje, čime će se steći svi pravni uslovi da i javni beležnici izdaju ovo uverenje (izvod)”, kažu za Tanjug u resornom ministarstvu.

Obzirom da to nije ranije definisano, prema rečima Cvejića a prema informacijama koje je čuo, pojedine geodetske organizacije naplaćuju taj list nepokretnosti 50 evra iako je cena njegovog izdavanja 1.800 dinara, prenosi Tanjug.