Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bli­ski is­tok u vr­tlo­gu „dru­gog hlad­nog ra­ta”

Ras­tu­će ten­zi­je iz­me­đu SAD i Ki­ne uki­da­ju sve šan­se da re­gi­on ras­kr­sti s auto­ri­tar­nim vla­sti­ma
Улазак у стару четврт у Џеди у Саудијској Арабији (Фото EPA-EFE/Ali Ahmad)

Bli­ski is­tok ni­je usa­mljen re­gi­on sve­ta po to­me ko­li­ko je uhva­ćen u ame­rič­ko-ki­ne­sku kon­fron­ta­ci­ju, ko­ju na­zi­va­ju i „dru­gim hlad­nim ra­tom”.

Do­nald Tramp je po­sle krat­kog pri­mir­ja ob­no­vio op­tu­žbe da je ki­ne­ski re­žim pri­kri­va­njem po­da­ta­ka i ka­šnje­njem u re­a­go­va­nju od­go­vo­ran za ši­re­nje pan­de­mi­je „ki­ne­skog vi­ru­sa”, što Pe­king de­man­tu­je uz­vra­ća­ju­ći tvr­đe­njem da su ame­rič­ki voj­ni­ci do­ne­li vi­rus ko­ro­na u Vu­han to­kom ne­kog ar­mij­skog fe­sti­va­la.

Ki­ne­ska tran­sfor­ma­ci­ja u „ra­di­o­ni­cu sve­ta”, ko­ja je vla­sti­ma omo­gu­ći­la da vi­še od 800 mi­li­o­na lju­di iz­vu­če iz si­ro­ma­štva, svu­da se oce­nju­je kao „eko­nom­sko ču­do”, ali iz­gle­da da do­la­zi vre­me za na­pla­tu mi­li­jar­di do­la­ra pri­ku­plje­nih na jef­ti­noj rad­noj sna­zi.

Vo­đe­ne is­klju­či­vo ide­jom uve­ća­va­nja pro­fi­ta, za­pad­ne kor­po­ra­ci­je su Ki­ne­zi­ma pre­pu­sti­le pro­iz­vod­nju sve­ga i sva­če­ga, pa su go­to­vo u šo­ku utvr­di­le da u vre­me pan­de­mi­je či­ta­va Evrop­ska uni­ja za­vi­si is­klju­či­vo od ki­ne­skog pa­ra­ce­ta­mo­la. Ne­mač­ka je od­mah do­ne­la za­kon ko­ji stran­ci­ma za­bra­nju­je ku­po­vi­nu na­ci­o­nal­ne far­ma­ce­ut­ske in­du­stri­je. Fran­cu­ska na­ja­vlju­je iste me­re. Ja­pan zah­te­va da Ki­na pla­ti od­šte­tu.

Da li je to na­ja­va kra­ja pe­ri­o­da od tri de­ce­ni­je to­kom ko­jeg je ko­mu­ni­stič­ki re­žim uži­vao sve ko­ri­sti i ni­je pla­ćao ce­ne glo­ba­li­za­ci­je? An­ti­ki­ne­sko ras­po­lo­že­nje se u SAD otvo­re­no uve­ća­va upr­kos okon­ča­nju tr­go­vin­skog ra­ta po­čet­kom go­di­ne. Unu­tar EU ra­stu pri­ti­sci da se ona od­u­pre sve ve­ćoj ki­ne­skoj kon­tro­li nad svet­skim tr­ži­štem.

Ki­na je mo­žda iz vre­me­na ko­ro­ne iza­šla kao usa­mlje­ni po­bed­nik, ali stva­ri se me­nja­ju. U vre­me dok azij­ski pri­vred­ni ko­los be­le­ži uspo­ra­va­nje sto­pe ra­sta, svi su iz­gle­di da se za ki­ne­sku ro­bu za­tva­ra­ju po­je­di­na tr­ži­šta. Ra­ste ot­por auto­ri­tar­nom re­ži­mu ko­ji je pan­de­mi­ju ve­što ko­ri­stio za sa­mo­re­kla­mi­ra­nje.

Ja­sno je da su­kob dve vo­de­će eko­nom­ske si­le sve­ta po­pri­ma ozbilj­ne ge­o­po­li­tič­ke, tr­go­vin­ske, pa i voj­ne di­men­zi­je. Pro­me­ne mo­gu da bu­du se­i­zmič­ke, pre­te­ći da Bli­ski is­tok uba­ce u sre­di­šte do­ga­đa­ja ko­ji bi mo­gli da ob­li­ku­ju sud­bi­nu re­gi­o­na u go­di­na­ma, ako ne i de­ce­ni­ja­ma ko­je do­la­ze.

Sem obez­be­đe­nja izra­el­ske si­gur­no­sti i za­šti­te tr­go­vi­ne sa ze­mlja­ma Za­li­va, pre­o­sta­lo je ma­lo fak­to­ra ko­ji prav­da­ju po­sto­ja­nje bez­bed­no­snog ki­šo­bra­na ko­ji je Ame­ri­ka po­sta­vi­la iz­nad re­gi­o­na pe­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka.

Ključ­na ame­rič­ka mo­ti­va­ci­ja za za­dr­ža­va­nje glo­bal­nog uti­ca­ja je da Ki­ni ne pre­pu­sti bi­lo ko­ju te­ri­to­ri­ju i da sa­ču­va sta­tus svet­ske su­per­si­le, ko­ji se me­ri ka­ko eko­nom­skom, ta­ko i ide­o­lo­škom su­pre­ma­ci­jom. Ali, pi­ta­nje je ko­li­ko du­go SAD že­le da bu­du „li­der slo­bod­nog sve­ta” i za­štit­nik li­be­ral­nog po­ret­ka uko­li­ko ta ce­na ne­ma po­dr­šku ame­rič­kih bi­ra­ča u post­pan­de­mij­skom si­ste­mu ko­ji ka­rak­te­ri­še rast na­ci­o­na­li­zma i dr­žav­nog pro­tek­ci­o­ni­zma, opa­da­nje glo­ba­li­za­ci­je i sla­blje­nje mul­ti­na­ci­o­nal­nih in­sti­tu­ci­ja.

Va­šing­ton je već do­pu­stio Mo­skvi da od 2015. oja­ča svoj uti­caj na Bli­skom is­to­ku i fak­tič­ki je od­u­stao od po­sre­do­va­nja u izra­el­sko-pa­le­stin­skom kon­flik­tu ta­ko što je Tram­po­vim „po­slom ve­ka” uči­nio sve mo­gu­će ustup­ke Izra­e­lu pret­po­sta­vlja­ju­ći da ima do­volj­no na­iv­nih ko­ji će po­ve­ro­va­ti da je to ne­ki mi­rov­ni plan. SAD su se­bi obez­be­di­le ener­get­sku sa­mo­do­volj­nost, što ta­ko­đe sma­nju­je nji­hov in­te­res za Bli­ski is­tok.

Ki­ni je, me­đu­tim, taj re­gi­on od vi­tal­nog zna­ča­ja kao glav­ni iz­vor ener­gi­je. Šest od de­set naj­ve­ćih ki­ne­skih naft­nih snab­de­va­ča je sa Bli­skog is­to­ka, sa Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom na pr­vom me­stu. Pe­king je u okvi­ri­ma in­ve­sti­ci­o­nog pro­jek­ta „Po­jas i put” Ara­pi­ma na­me­nio 1.000 mi­li­jar­di do­la­ra za fi­nan­si­ra­nje pu­te­va, lu­ka ili elek­tra­na.

Ki­ne­zi već gra­de lu­ke u Izra­e­lu, in­ve­sti­ra­li su u pe­tro­he­mij­ski kom­pleks u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji, uklju­ču­ju­ći ve­li­ku ra­fi­ne­ri­ju u Jan­buu. Ki­ne­ske kom­pa­ni­je an­ga­žo­va­ne su na pro­jek­tu grad­nje in­du­strij­ske zo­ne oko Su­ec­kog ka­na­la. Ni­je za­ne­mar­lji­va ni tr­ka s Ame­ri­kom oko pro­da­je oruž­ja.

Pi­ta­nje ko­je će ve­ro­vat­no do­mi­ni­ra­ti na­red­nih go­di­na je­ste ko­li­ko du­go će Ki­ni bi­ti do­pu­šte­no da opro­ba­va svo­je eko­nom­ske mi­ši­će po Bli­skom is­to­ku, ko­ji je i da­lje pod ki­šo­bra­nom SAD.

Ten­zi­je u re­gi­o­nu – po­put Per­sij­skog za­li­va ili dru­gih ne­u­ral­gič­nih ta­ča­ka – ne­će po­pu­sti­ti u do­gled­no vre­me, čak su i ve­ći iz­gle­di za to da će se uve­ća­va­ti ši­rom tog pod­ruč­ja na ko­jem ži­vi 411 mi­li­o­na lju­di.

Jed­no je iz­ve­sno: ame­rič­ko-ki­ne­ska ten­zi­ja oja­ča­će bli­sko­i­stoč­ne auto­kra­te, po­put sa­u­dij­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Mu­ha­me­da bin Sal­ma­na, ko­ji je to­kom po­se­te Pe­kin­gu 2019. sklo­pio vi­še lu­kra­tiv­nih po­slo­va.

Ame­rič­ki uti­caj na Bli­skom is­to­ku je u opa­da­nju. Arap­ski re­ži­mi simp­to­ma­tič­no ću­te dok Ki­na dva mi­li­o­na mu­sli­man­skih Uj­gu­ra dr­ži po lo­go­ri­ma „za pre­va­spi­ta­va­nje”. Ki­ne­zi su mo­žda u la­koj pred­no­sti, ali to je lo­ša vest: Bli­skom is­to­ku je neo­p­hod­no da ras­kr­sti s auto­ri­tar­nim vla­sti­ma, a šan­se da se to do­go­di usred ame­rič­ko-ki­ne­skog klin­ča ni­su ni­ka­kve, po­što ni Do­nald Tramp ni Si Đin­ping ni­su za­in­te­re­so­va­ni za ši­re­nje de­mo­kra­ti­je.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milutin Pavlovic
Бли­ском ис­то­ку је нео­п­ход­но да рас­кр­сти с ауто­ри­тар­ним вла­сти­ма. Ovo je potpuno pogresno. Zemlje Bliskog Istoka nikad u svojoj istoriji nisu bile prave demokratije..Svako ko pokusa da prenese zapadni sistem kod njih, procice ko Ameri u Avg i Iraku..
Милош
Управо тако. Либија је можда најбољи пример, а и Египат је ту негде. Аутократија сама по себи није никакво зло и треба признати да неким друштвима више одговара такво уређење.
многе велике силе су се опробале у том послу
исто као и Руси у Авганистану или Египту

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.