Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Desankino delo mora da ostane kao obavezna lektira

Pored peticije „Pomilovanje za Desanku Maksimović” koju su pokrenuli studenti novosadskog fakulteta, i koja je naišla na ogroman odjek u javnosti i u roku od dva dana dobila 40.000 potpisa, tu je i peticija za povratak u lektiru dela Vladana Desnice „Proljeća Ivana Galeba” i „Ranih jada” Danila Kiša
Ана Ристовић (Фото: Фејсбук); Десанка Максимовић (Фото А. Васиљевић)

Predlog da se izbaci najvažnija Desankina zbirka „Tražim pomilovanje” iz lektire za četvrti razred srednje škole, kao i izbor njenih pesama iz čitanki za treći, doživela sam kao veliku uvredu ne samo za našu poeziju i sve pesnike, već posebno za pesnikinje. Treba li napomenuti da je Desanka Maksimović jedina pesnikinja čije su pesme ušle u gradivo za srednju školu i jedna od retkih naših spisateljica uopšte, čije se delo proučava, kaže Ana Ristović, pesnikinja i dobitnica nagrade „Desanka Maksimović” za 2018, ali i profesorka književnosti u srednjoj školi.

Ona dodaje da je kao duboku uvredu doživela i nesuvislo obrazloženje članova komisije koji su pravili ovaj program, da se njeno delo ne uklapa u „duh epohe” i da je bliže srednjovekovlju nego današnjici, i zato što je „van vremena”.

– Suprotno tome, ono je svevremeno i uvek aktuelno! Kao profesor u srednjoj školi smatram da je zbirka „Tražim pomilovanje” neophodni putokaz mladima upravo u tom uzrastu ka razumevanju Drugog, ka toleranciji, humanosti, i spoznavanju univerzalnosti i različitosti ljudske patnje i slabosti, i oni je vole i razumeju – tvrdi Ana Ristović i upozorava:

– Ono što je komisija nakon buke koja se podigla u javnosti pokušala, bila je neka vrsta podmetanja „kukavičijeg jajeta”, i tu je trebalo biti posebno oprezan, zbog naslova koji su se odmah pojavili u pojedinim medijima da se poezija Desanke Maksimović „vratila u čitanke”. Ono što su oni prvo pokušali da urade kao neku vrstu kompromisa jeste da je uvrste kao fakultativnu lektiru u prvi razred srednje škole, u okviru programa „dijalog epoha”, a kao odjek epohe srednjeg veka.

Evo kako bi to, prema rečima Ane Ristović, izgledalo u praksi da je tako ostalo: nastavnik koji treba da na času obrađuje sa decom nastavnu jedinicu Jefimija „Pohvala knezu Lazaru” ili Despot Stefan Lazarević „Slovo ljubve”, može – ali i ne mora, jer dela koja su u ovom programu nisu obavezna – predložiti deci da pročitaju i koju Desankinu pesmu iz pomenute zbirke i ukazati im na to kako „srednji vek odjekuje u Desankinoj poeziji”.

– Glupost! Na koji način, uostalom, učenik prvog razreda, koji hronološki proučava književnost, može da razmišlja komparativistički o dijalogu srednjovekovne i savremene pesničke epohe 20. i 21. veka, ako do tada nije saznao ništa o savremenoj poeziji? Na taj način bi poezija Desanke Maksimović bila ponuđena kao neka vrsta alternative, mogućnosti, ali ne i obaveze. U prenatrpanom školskom programu, teško da bi bilo dovoljno časova i mogućnosti za takve vrste zahtevnijih paralelizacija i analiza, a i nastavnici i đaci bi se odlučivali da obrađuju upravo ono za šta imaju dovoljno materijala za sve đake u školskoj biblioteci i čitankama. A to ne bi bio „povratak Desanke Maksimović” u školsko gradivo, jer se njena poezija nije proučavala u prvom razredu već u trećem i četvrtom. I tu mora i da ostane, kao obavezna lektira – kategorična je Ana Ristović.

Ona priznaje da joj je jasno da su promene plana i programa za srednju i osnovnu školu povremeno neophodne. I sama je za to i smatra da u čitanke i lektiru treba uneti dosta novina, možda promeniti i pristup proučavanja književnosti koji je okoštao. Učenici se, kaže, upravo u prvom razredu srednje škole susreću sa brojnim delima starog i srednjeg veka koja su im zbog jezika kojim su pisana i samog stila prilično nerazumljiva. Ali, to ne znači da treba izbaciti sva ta dela iz lektire, dodaje.

Na svom fejsbuk profilu ova pesnikinja je stavila spisak dela i drugih pisaca koja su izbačena iz lektire i pozvala je članove komisije Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se oglase.

– Spisak dela i pisaca koji su izbačeni iz lektire i čitanki, dostupan je uostalom u „Službenom glasniku” gde je ovaj program i objavljen. Dela nekih pisaca su zamenjena drugim delima istih pisaca, a mnoga su nestala, najviše poezija. Ono što je tragično jeste to da su izostavljena upravo neka dela koja nude prilično kritički i satiričan osvrt na stvarnost. Izostavljen je „Balkanski špijun” Dušana Kovačevića (jedina naša drama koja se do sada proučavala u školi), potom Domanovićeva pripovetka „Vođa”, Zmajeva satirična poezija... A upravo u tom uzrastu decu treba učiti kritičkom razmišljanju, oslobađati ih da iznesu svoj sud i da shvate da ne treba da odrastaju u buduće poslušnike i šrafove sistema, već u odgovorne individue koje misle svojom glavom. Članovi komisije se već oglašavaju u medijima povodom ovog izbora i iznose svoje argumente, međutim, mislim da treba još jednom razmisliti o tome koja su dela ipak neophodna da ostanu u školskoj lektiri – kaže Ana Ristović.

Pored peticije „Pomilovanje za Desanku Maksimović” koju su pokrenuli studenti novosadskog fakulteta, i koja je naišla na ogroman odjek u javnosti i u roku od dva dana dobila 40.000 potpisa, tu je i peticija za povratak u lektiru dela Vladana Desnice „Proljeća Ivana Galeba” i „Ranih jada” Danila Kiša, koju je naša sagovornica pokrenula zajedno sa pesnikinjom Aleksandrom Batinić.

– Razlog za to je što su ova dva velika dela srpske književnosti iz obavezne lektire premeštena u „izborni” program, koji podrazumeva proizvoljnost nastavničkog odabira onoga što bi mogao, a i ne mora predavati i ponuditi učenicima za čitanje. Proučavanje nekih domaćih autora u srednjoj školi je, jednostavno, neophodno, i ona se ne mogu nikako naći na „rezervnoj klupi”. Što se tiče same peticije, nije toliko važan broj potpisa, već želja da njom skrenemo pažnju na još jedan propust u novom planu i programu i iznesemo stav da bi ga trebalo ispraviti – kaže na kraju Ana Ristović.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан
Лично знам десетак људи који имају завршену и средњу школу а нису чули за Аристотела рецимо,у ствари јесу али га не разликују од Архимеда, наш народ би пре поверовао у које какво пророчанство и у Живка травара него у др.Батута, јер многи мисле да је др. Батут измишљен лик из неке Нушићеве приче,ето колко смо просвећен народ и даље се лечимо код оног што намешта кичму,,него код неког ортопеда или киропрактичара ипак шта они знају кад је мистицизам на снази вековима а медицина је тек на ноге стала
darko
Hteli ste kapitalizam i sad se nešto iščudjavate ? Naime , od kulture pa i od lektire se mora napraviti profit .Kako da napravite profit od knjiga Desanke Maksimović ? Pa nikako . Svi imaju te knjige kod kuće a ko nema naći će u biblioteci u bilo kom gradu . Nema štampanja .Kad uvedete novo delo koje nije čitano pa ga i nema po kućama , a u bibliotekama u malom broju to mora da se štampa . Pomnožite 50 novih naslova koje morate štampati preko privatnih firmi u 100000 primeraka i eto biznisa
Костић Радослав
Климај главом Пишем овај коментар а врло сам сигуран да га нећете објавити јер се коси са "демократијом запада". Тренутно живим ван Србије у земљи "западне демократије". Врло сам се уверио да је све подређено систему без таласања. Нарочито систем образовања од вртића па до студија. Младој генерацији се не дају основе критичког размишљања. Ово тренутно је задатак нашем образовном систему да елиминише критичка размишљања. Нове генерације све мање ће да критикују "демократију". Хвала
Murat
Roman Proljeća Ibana Kaleba je sigurno među tri najbolja romana objavljena na srpskom jeziku i prava je sramota što ga nema u lektiri. Kiš je dovoljno zastupljen sa drugim djelima.
Киза
Занимљиво је то што су из НПП избачена дела: "Балкански шпијун", "Вођа", сатира др Ј. Ј. Змаја... Све оно где се може повући паралела са садашњим савременим збивањима! Па и Десанкина песма "Тражим помиловање" је у веома сличним контексту. Да ли је то баш случајност?!? Не знам. Само питам....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.