Tramp i Grenel kaznili Nemačku

Američki predsednik Donald Tramp odlučio je da privede kraju plan na kojem je radio njegov odani saradnik i bivši ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel – da povuče skoro 10.000 američkih vojnika iz baza u Nemačkoj. Ipak, odluka nije zvanična i ne mora da znači da će biti sprovedena, pogotovo ne do septembra, roka koji su neimenovani izvori „Volstrit džornala” naveli u petak.

Trampova odluka, kojoj nije prethodilo savetovanje s partnerima u NATO-u, ponovo je, kao i prilikom Grenelovih najava, izazvala uznemirenje većeg dela političke javnosti u Nemačkoj, i zadovoljstvo levičara i malobrojnih pokreta koji su za demilitarizaciju. Postavlja se pitanje da li Trampova odluka ima veze s odbijanjem kancelarke Angele Merkel da učestvuje na samitu G-7 u Vašingtonu i time osujeti Trampov pokušaj da svetske lidere okupi u svojoj predizbornoj kampanji.

Jedan anonimni zvaničnik Pentagona tvrdi da je rezultat ove odluke višemesečni rad generala Marka Milija i da nema veze s tenzijama između Merkelove i Trampa. Ovom izvoru se može verovati u delu koji se odnosi na pretpostavku da „miniranje” samita nije povod za odluku, ali otvoreno političko neprijateljstvo između kancelarke i američkog predsednika traje tokom celog njegovog mandata.

Povlačenje američke vojske iz Nemačke je u opticaju još od intenzivnih Trampovih pritisaka na Berlin da poveća izdvajanja za vojni budžet i da smanji zavisnost od ruskog gasa. Prateći spisak zahteva koje je Grenel iznosio Berlinu, tu je i nezadovoljstvo Bele kuće saradnjom s „Huavejom” povodom 5G mreže i stav Nemačke o sukobu SAD s Iranom.

Odluci je prethodio zahtev u američkom Senatu da se pooštre sankcije protiv kompanija koje rade na „Severnom toku 2”, na šta je iz Bundestaga stigla konstatacija da SAD nimalo više ne liče na partnera, nego na nemačkog protivnika i da bi Nemačka mogla da uveća takse na američki prirodni gas do nivoa uzvratnih sankcija.

Što se tiče bezbednosti koju Evropa najvećim delom „uvozi” iz SAD i pravda odbranom od invazije Rusije, Tramp, po svemu sudeći, namerava da pojače snage NATO-a na istočnom krilu. Pritom, njegov odgovor glasi da, ako evropski saveznici misle da im SAD pomognu, onda moraju adekvatno da plate za američku zaštitu. Baltičke zemlje i Poljska su voljne da učestvuju ne samo budžetski, nego i kao lansirna rampa.

Deo trupa od 9.500 vojnika trebalo bi da bude vraćen kući, a deo bi bio raspoređen u Poljsku, što njeni zvaničnici već dugo zagovaraju nudeći dve milijarde dolara da Poljska postane američka baza. Iako Tramp nije pokazao oduševljenje idejom da se na zapadnoj ruskoj granici formira „Fort Tramp”, on održava vojno prisustvo na istočnom krilu NATO-a u okviru rotacionih snaga i velikih vojni vežbi. Jedna takva, s američkim i poljskim vojnicima, upravo je u toku. Pošto su nemačke socijaldemokrate prošlog meseca ponovo pokrenule raspravu o tome da li je pametno da zemlja ostane pod nuklearnim kišobranom Vašingtona, američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher je podstakla razmišljanje o tome da, „ukoliko Nemačka pokuša da smanji nuklearni potencijal i oslabi NATO”, možda Poljska, koja već izdvaja dva odsto BDP-a za tu alijansu, „razume rizike i može da preuzme tu ulogu”. U Nemačkoj je trenutno stacionirano 34.500 američkih vojnika i oko 17.000 civila koji rade, između ostalog, u najvećoj američkoj bolnici van SAD u Landštulu i avio-bazi „Ramštajn”.

Tramp je u proteklim mesecima već nekoliko puta iznenadio saveznike jednostranim vojnim akcijama: od povlačenja sa severa Sirije do likvidacije iranskog generala Kasema Solejmanija i suspendovanja misije obuke lokalnih vojnih jedinica u Iraku. U Nemačkoj se nalazi 21 vojna baza i trenutno je tamo smešteno više američkih vojnika nego bilo gde u Evropi, a u Štutgartu je stacionirana američka vojna infrastruktura koja je bila podrška misijama u Avganistanu i Iraku.

Na ovu vest iz Nemačke su obnovljene već poznate reakcije. „Špigl” Trampov potez opisuje kao provokaciju, a visoki funkcioneri iz vladajućeg konzervativnog bloka kritikuju Trampovu odluku. Odnose Nemačke i SAD ministar spoljnih poslova Hajko Mas je ocenio kao komplikovane, izrazio je žaljenje zbog njih, ali se za „Bild am zontag” uzdržao od daljih ocena.

Portparol za spoljnu politiku poslaničkog kluba CDU/CSU Johan Vadeful je rekao Rojtersu da ovi planovi još jednom pokazuju da Trampova administracija zanemaruje elementarni zadatak liderstva: učešće partnera alijanse u procesu donošenja odluka. Penzionisani general Ben Hodžis, bivši komandant vojske SAD u Evropi, izjavio je za briselski portal „Politiko” da je američko povlačenje ogromna greška i da taj potez nije posledica strateških razmišljanja ili analiza i da će najviše koristi od toga imati Rusija.

Međutim, bivši američki ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum ne očekuje da će Donald Tramp povući trupe iz Nemačke. On je juče rekao za „Pasauer noje prese” da je Tramp veliki u svojim najavama, ali da ne dela. „Tramp je zainteresovan samo za efekat”, zaključio je ambasador.