Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bunjevački jezik fakultativno i u srednjim školama

U toku je izjašnjavanje učenika da li žele da uče bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture
Суботица (Фото А. Исаков)

Subotica – Nakon 100 godina, bunjevački jezik se ponovo vraća u srednje škole u Subotici i Somboru. Upravo je u toku izjašnjavanje učenika da li žele da fakultativno uče bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture, a Ministarstvo prosvete je tu mogućnost ostavilo otvorenom za sve srednjškolce od prvog do četvrtog razreda u svim srednjim školama.

Dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, kaže da je fakultativno učenje jezika i elemenata nacionalne kulture Bunjevaca dostupno ne samo onima koji se tako izjašnjavaju već svima koji žele više da nauče o ovoj nacionalnoj manjini. „Mi kao Nacionalni savet za nadarene učenike srednjih škola organizovaćemo tribine, sastanke, razgovore na teme interesantne svim mladim ljudima, za one kojima određeni predmeti idu slabije osmislili smo podršku u učenju, a za učenike završnih razreda koji žele da upišu fakultet trudićemo se da pružimo podršku tokom studija“, kaže Kujundžić Ostojić.

Nastavni plan i program uradila je Ana Popov, a Suzana Kujundžić Ostojić i Jadranka Tikvicki, predsednica odbora za obrazovanje u BNS, razradile su ih u nastavne časove. „Mi još nemamo završenu antologiju književnosti starijeg vremena, ali postoji antologija savremene književnosti. Zbog toga smo iz biblioteka sakupile sve što je potrebno. Nastava u srednjoj školi se po ozbiljnosti razlikuje i potrebno je mladima ponuditi druge informacije. Verujem da će đacima biti interesantan program“, kaže dr Kujundžić Ostojić.

Ona je kazala da insistiraju na tome da bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture predaju nastavnici koji su završili smer za srpsku, odnosno nekada jugoslovensku književnost, ili eventualno predavači istorije. Dodaje da imaju dovoljno kadrova da odgovore interesovanju srednjoškolaca i u Subotici i u Somboru. „Na Pedagoškom fakultetu u Somboru takođe imamo svoj izborni predmet i za predavače i vaspitače, i imamo nekoliko studenata koji su završili bunjevački od prvog do osmog razreda osnovne škole i oni su sada na fakultetu i  spremaju se da za godinu ili dve postanu predavači bunjevačkog sa, da tako kažem, određenim sertifikatom. Bez obzira na ovu nastavu koja teče na Pedagoškom fakultetu u Somboru, mi ćemo i dalje insistirati na tome da otvorimo lektorat i na Filozofofskom fakultetu u Novom Sadu gde ćemo konačno moći da ponudimo studentima sa društvenih smerova i ovu mogućnost.“

U osnovnim školama u Subotici u školskoj 2019/20. godini 350 učenika je slušalo bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet. Predsednica BNS-a kaže da još nemaju nastavu u predškolskim ustanovama, ali je u toku izrada i tog materijala i kaže da se nada da će bunjevački jezik ubrzo biti prisutan i u vrtićima.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko markovic
Bunjevački "jezik" može biti dijalekt hrvatskog ili srpskog jezika, ostalo je politizacija. Da je dijalekt srpskog jezika, vjerovatno bi se njegovi govornici izjasnili nacionalno da su Srbi, stoga je najvjerovatnije riječ o Hrvatima koji su se tihim kontinuiranim pritiskom i antihrvatskim kampanjama u medijima izjasnili kao Bunjevci. Šovinisti su zadovoljni, bolje Bunjevci (kad nisu Srbi) nego Hrvati. Nitko ne bi trebao biti zadovoljan. Možda Krajišnjički jezik, Hrvati uvedu kao jezik manjine
Драган П.
Очигледно је да не познајете историју бачких Буњеваца. Још од свог досељавања, у 17. веку, себе су сматрали Буњевцима, а не Хрватима. Тек у првој половини 20. века, под утицајем проглашења свих Југословена католика (сем Словенаца) за Хрвате, део бачких Буњеваца усваја хрватски идентитет, а део остаје веран буњевачком. После 2. св. рата комунистичке власти су на силу све Буњевце превеле у Хрвате, тако да у СФРЈ Буњевци званично нису ни постојали. Данас је свако слободан да се изјасни како хоће.
Vladimir
Bunjevci, Šokci, Crnogorci, Bošnjaci, većina današnjih Hrvata... Svi oni govore srpskom štokavicom. Ovo je indirektno potvrdila i Snježana Kordić, lingvista i profesor na Osiječkom univerzitetu. Na 273. strani njene knjige "Jezik i nacionalizam" (dostupna na internetu) ona nedvosmisleno dokazuje da je sve do sredine 19. veka važilo pravilo štokavski = ilirski = srpski. Takođe, ona dokazuje i da je od 11. do 16. veka važilo pravilo čakavski = hrvatski, a od 17. do 19. veka kajkavski = hrvatski.
СЕРБ
Владимире, коментар о штокавици вам је тачан, али не и за кајкавски и чакавски. Кајкавски је све до 19 века сматран словеначким, док се чакавштина односила на простор општине Чаковец. За потребе фантазија тих кајкавских Илира о постојању некакве срењевјековне хрватске државе на Јадрану, међимурска чакавштина на папиру и картама нашла се на мору (Шулек, Шта намеравају Илири 1844). Вук је Хрвате у Загребу називао "кекавцима", оне који не умеју да изговоре тврдо "ч", за разлику од Срба Далмата
LaCosta
Postoji onaj poznati papir drugova komunista posle 2. sv. rata koji govori kako Bunjevci moraju da postanu Hrvati. Negde u isto vreme su drugovi komunisti zabranili narodu u Crnoj Gori da se izjasnjavaju kao Srbi pa je na popisu iz 1948. tamo zivelo manje Srba nego Hrvata!!! Kada kazem da je Hrvata bilo 1,8%, sve sam rekao. I pored svega toga u srbiji ima mnogo onih koji i dalje veruju drugovima komunistima.
Lingvista, u penziji
Bunjevačka kultura je velika i vredna poštovanja. I ja lično imam više prijatelja Bunjevaca. Ali, da li je to dovoljno da bi priznali bunjevački za nezavisan jezik? Razlike, naravno, postoje. Ali ne bi smeli zaboraviti da osim nezavisnih jezika postoje i dijalekti i govori, kao odrednice za različite izgovore, ali ipak u okviru jednog jezika. Ovakvim usitnjavanjem nećemo zaštiti različite kulture, već pre izvrćemo ruglu pojam jezika.
Драган П.
Слажем се с коментаром и имам питање. У случају да се буњевачки говор не призна за пуноправни језик, већ само за говор или дијалект, претпостављам да мора бити део неког језика? Ког језика би то био дијалект, српског или хрватског? Буњевци причају икавицом која није карактеристична за српски језик. Ако би се приклонили хрватском, претпостављам да би и то био проблем јер у хрватском нема стандардизованог буњевачког говора, а не иде да се из Србије стандардизује дијалект хрватског језика?
Prijatelj Bunjevacki
Konacno je prvda stigla.Bunjevacka kultura je ogromna i vazna ne samo za Vovodinu gdje i zive nego za cijelu Srbiju.Ovime se ispravlja vjekovna nepravda.Obradovan cetitam na odluci i radujem se sa Bunjevcima.Hvalasvima koji su imali uticaja na ovaj dogadjaj koji ce postati istorija.
Nikola
Za Milu Simić: Vaš komentar je primer površnog čitanja onoga šta je napisao "Prijatelj Bunjevački". U pravu ste da u Bunjevačkom jeziku ne postoji izraz "vjekovna" nego "vikovna", a i "cijela Srbija" nego "cila Srbija" (što vam je promaklo). Suština bezveznosti vašeg komentara je da "Prijatelj Bunjevački" svoj komentar uopšte ne piše na Bunjevačkom jeziku.
mila simic
Izraz vjekovna ne postoji u bunjevackom dijalektu. Ikavica je osnova bunjevackog govora ! Ni u kom slucaju ijekavica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.