Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Vagon zobi od Srbina za okupatorskog generala.

Злочини над Србима (Фото Википедија)

Austrougarska okupacija tokom Velikog rata donela je novovaroškom kraju, kao i celoj okupiranoj Srbiji, crne dane. Teror vlasti, otimačine, hapšenja i ubistva, narezi, glad, jad i čemer...

Da nesreća po napaćeni narod bude veća, naišle su dve nerodne godine, 1916. i posebno 1917, kad se nesreća nadvila i nad starovlašku sirotinju, pa je glad harala pogotovo u proleće, odnoseći nejač i ostarele.

O tome je u knjizi „Dozivanje predaka”, objavljenoj u Novoj Varoši pre pet godina, pisao ovdašnji novinar Dragoljub Gagričić, prikupivši svoje vredne zapise iz prošlosti ovog kraja, novinske tekstove i feljtone, osobene životne priče otrgnute od zaborava. Knjiga je pomenik i zavet, mala istorijska čitanka Starog Vlaha, odjek zova ognjišta i predaka, navodi autor u uvodnom slovu.

Ovo traganje po znamenitoj prošlosti obrazlaže pitanjem: „A kad nam korene počupaju, šta će nas čuvati od novih oluja?”

Ta okupatorska oluja najpre je podelila novovaroški srez na gradsko poglavarstvo Nova Varoš i šest seoskih opština (Bistrica, Bukovik, Vraneša, Radijevići, Rutoši i Štitkovo). Zatim je u svako postavila predsednike i delovođe iz redova meštana, naravno lojalne okupatoru i spremne da izvršavaju sva naređenja, piše Gagričić:

– Pri sreskoj vojnoj komandi postojala je jedinica žandarmerije, a u opštini naoružani panduri. Švabe i njihove sluge su, kako je narod govorio, sve kontrolisali, od uvođenja evidencije i praćenja promena u porodici, pa do popisa zemljišnih poseda i stoke. Oduzeti su svi viškovi hrane, uvedeni mesečni narezi u žitu i stoci, zaveden redovan kuluk za popravku i održavanje saobraćajnica. Pod nadzorom je bilo i šišanje ovaca, vršidba žita, pečenje rakije, rad vodenica...

U školama su, nastavlja autor, tada bile kasarne: novovaroška je služila kao kasarna okupacione vojske, dok su škole u Bistrici, Radoinji, Radijevićima, Štitkovu i Beloj Reci pretvorene u žandarmerijske stanice.

– Mogle su se, tobože, otvarati škole gde je imalo 160 đaka, a upravnici i učitelji morali su biti oficiri i podoficiri sa znanjem hrvatskog jezika. Ćirilica je zabranjena, a latinica uvedena kao jedino i obavezno pismo, i u školama i u službenoj upotrebi. Udžbenici su nabavljani iz Zagreba i Sarajeva. Bila je zabranjena i upotreba julijanskog kalendara.

– Život je zagorčavala i dobro organizovana mreža doušnika, od koje se, kako je narod govorio, ništa nije moglo sakriti. Okupacioni sistem je, uz lukavstvo, okrutnost i obest bio do detalja razrađen, pa je, uz sve pritiske i namete koji su posebno pogađali brojne siromašne seoske porodice i inokosna domaćinstva, narodu najteže padalo interniranje radnog i sposobnog stanovništva, često masovno i brutalno. Austrijanci su tako obezbeđivali radnu snagu, a smanjivali realnu opasnost od neposlušnosti i mogućih pobuna – beleži Gagričić i tome u prilog navodi:

– Prema jednom podatku, od jula do septembra 1917. u logor Ašah i druge, iz novovaroškog sreza je odvedeno 117 ljudi. Među njima su bili i prota Jovan Karamatijević sa 70 godina i omladinac Miloš Dučić sa 16, dok ih je trećina imala između 18 i 25 godina. Ispred interniranja i terora ljudi su se sklanjali i bežali u šume. Postojanje naoružanih ljudi, odmetnika i komita, služilo je austrijskim vlastima za preduzimanje potera i hapšenja. Sa članovima porodica odmetnika postupali su surovo: hapsili, globili i internirali, neke i ubijali.

Autor knjige napominje da su Austrijanci u okupiranoj Srbiji nastavili sa svojom praksom nacionalnog i verskog suprotstavljanja, koju su sprovodili između naroda u svojoj monarhiji. Računali su u ovom kraju na versku i drugu podeljenost između pravoslavnog i muslimanskog življa.

– Nekoliko muslimanskih prvaka u Novoj Varoši iz razvlašćenog sloja aga i begova (okupator im je obećavao privilegovan položaj i povratak izgubljenih prava koje su imali do 1912.), najednom su dobili priliku za osvetu, bahato se ponašali prema svojim sugrađanima Srbima. Posebno onima koji su se ranije isticali u borbi za oslobođenje od turskog jarma, pa su mnogi na njihov mig odvođeni u logore. U velikoj grupi doušnika, špijuna ili onih koji su se dodvoravali tuđinskoj vlasti bio je i Srbin trgovac, koji je austrijskom generalu Fon Rajnelu, kada je s jedinicama okupirao Novu Varoš, poklonio vagon zobi – navodi Dragoljub Gagričić u knjizi „Dozivanje predaka”.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Били су то страшни зликовци који су починили страшне злочине у Првом светском рату. Да зло буде веће то је био тек први део злочина, а други део је настављен у Другом светском рату. И то није било довољно па су злочинци поново се активирали деведесетих и устремили опет на кога другог него на Србе.
Nemanja
Nekad vagon zobi, danas 2 miliona dolara za presednicku kampanju. Uvek je bilo "pametnih" Srba. Metode dodvoravanja okupatoru su im razlicite, ali im je kraj uvek isti.
Пантелија
Страшна фотографија, која подстиче на гнев и незаборав.
Dragan Pik-lon
Tako [email protected] rat(nazalost)jos nije zavrsen na trnovitom Balkanu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.