​Izrael provocira, Palestinci prete

AMERIČKI PLAN OBRADOVAO RUSIJU: Ne pamti se da je poslednjih godina neki potez SAD izazvao tako brzu i pozitivnu reakciju Moskve kao što se to desilo posle najave iz Vašingtona da će povući iz Nemačke devet i po hiljada vojnika.

„Pozdravili bismo svaki korak Vašingtona ka smanjenju svog vojnog prisustva u Evropi. Takvi koraci bi, bez sumnje, doprineli smanjenju mogućnosti za sukob i ublažili vojne i političke napetosti u evroatlantskom regionu”, izjavila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije.

Ona je naglasila da je veliko američko vojno prisustvo u Nemačkoj – reč je 34.500 vojnika i nuklearnom arsenalu sa više desetina atomskih bombi – „ostatak hladnog rata”. Zaharova je pozvala SAD da iz Nemačke povuku i taktičko nuklearno oružje.

Reagovanje Moskve izazvala je najava iz Vašingtona da SAD planiraju da ozbiljno smanje broj vojnika stacioniranih u Nemačkoj. O američkom planu prvi su izvestili nemački mediji da bi krajem nedelje iz Berlina stigla i zvanična potvrda.

„Nemačka vlada je informisana da američka administracija razmišlja da smanji američko vojno prisustvo u Nemačkoj”, potvrdila je Urlika Demer, zamenik portparola nemačke vlade. „Prema našim saznanjima, takva odluka još nije usvojena.”

Time je zvanično potvrđeno izveštavanje medija da je američki predsednik Donald Tramp spreman da povuče i najradikalnije poteze prema vojnim saveznicima kako bi promenio njihovo „škrtarenje” u izdvajanju novca za NATO i odbranu. A Nemačka je među državama koje su još prilično daleko od izdvajanja famoznih dva odsto BDP-a, koliko je svojevremeno utvrđeno kao donja granica budžeta za odbranu svake države članice zapadne alijanse. Berlin je dosad godišnje trošio na odbranu oko 40 milijardi evra, ukoliko bi poštovao dogovor u NATO-u i Trampov zahtev, ova suma bi dramatično porasla na 75 milijardi evra.

Američka namera izazvala je žestoke reakcije u Nemačkoj. Pojavila se široka lepeza kritika – od onih koji upozoravaju da Vašington ruši zapadno vojno savezništvo, narušava ravnotežu snaga u Evropi, do direktnih optužbi da Tramp brutalno ucenjuje Berlin i podriva domaću ekonomiju jer u postojećim američkim bazama radi više od 16.000 nemačkih civila...

Prema nezvaničnim najavama, manji deo američkih trupa koje će napustiti Nemačku, oko 2.000 vojnika, ostao bi u Evropi, ali bio bi premešten malo istočnije – u Poljsku. I ovaj detalj dodatno ljuti Nemačku, koja smatra da bi takav potez samo potvrdio da Varšava postaje najznačajniji saveznik SAD u Evropi potiskujući u drugi plan neke doskora najvernije partnere među kojima je i Nemačka.

SUDBINA ZAPADNE OBALE: Na Bliskom istoku ništa novo. Čak i kada se nešto novo dogodi ili samo najavi možete biti sigurni da je reč o nastavku stare priče prepune ratovanja, nasilja i sukoba. Najnoviju buru na ovim prostorima izazvala je najava Izraela da će 1. jula anektirati najveći deo Zapadne obale, osvojene u ratu 1967.

Dugogodišnji izraelski premijer Benjamin Natanijahu je u poslednjoj predizbornoj kampanji govorio da će, u slučaju pobede, anektirati deo Zapadne obale. Njegov glavni konkurent Beni Ganc obećavao je isti scenario. Pomenuta dvojica su posle martovskih parlamentarnih izbora stvorili svojevrsnu političku pat-poziciju koja je okončana početkom juna, kada su potpisali sporazum o stvaranju vlade velike koalicije. Time je otvoren i put da premijer Netanijahu 1. jula podnese parlamentu na usvajanje dokument o prisvajanju dela Zapadne obale.

Kao što je poznato, Izrael je u šestodnevnom oktobarskom ratu 1967. porazio Jordan i okupirao deo njegove teritorije – Zapadnu obalu. Od tada sve vlade u Tel Avivu radile su na „popunjavanju” ovih prostora izraelskim naseljenicima. Prema nezvaničnim podacima, danas na ovoj teritoriji živi oko 430.000 izraelskih naseljenika, što je oko pet procenata ukupnog stanovništva Izraela. Istovremeno, na Zapadnoj obali boravi i oko 2,7 miliona Palestinaca.

Namera Izraela da trajno prisvoji veći deo Zapadne obale izazvala je žestoke reakcije Palestinaca koji najavljuju novu intifadu (ustanak) protiv izraelske vlasti. Palestinci su posebno ljuti na američkog predsednika Donalda Trampa, za kojeg kažu da je najnovijim mirovnim planom za Bliski istok dao odrešene ruke Izraelu da izvede aneksiju.

Veći deo međunarodne zajednice osuđuje izraelsku nameru i poziva Tel Aviv na uzdržanost. U tom poslu najaktivnija je Nemačka, koja 1. jula preuzima mesto predsedavajućeg EU, ali i Saveta bezbednosti UN. Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas upravo je završio kratku bliskoistočnu turneju tokom koje je posetio Izrael i Jordan. Umesto tradicionalnog odlasku u Ramalu i susreta s najvišim predstavnicima privremene palestinske uprave, šef nemačke diplomatije je s Palestincima imao samo video-konferenciju. Već i ovaj detalj dovoljno govori koliko uspešna je bila njegove misija.