utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Pre 80 godina prvi zatvorenici deportovani u „fabriku smrti”

(Фото Википедија/CC BY-SA 3.0)

Pre 80 godina u Aušvic je stiglo prvih 728 zatvorenika – poljskih pripadnika pokreta otpora, a od 1942. taj koncentracioni logor je postao mesto gde su industrijski uništavani ljudi iz cele Evrope, najviše Jevreji.

Od 728 Poljaka koji su bili dopremljeni u Aušvic, tri četvrtine su bili muškarci mlađi od 30 godina, uglavnom intelektualci i studenti, dok su njihovi kapoi i čuvari bili 30 nemačkih kriminalaca koje je SS dopremio iz logora Zaksenhauzen, piše „Dojče vele” (DV).

Poljski zatvorenici su bili žrtve nemačke politike koja je imala za cilj uništenje poljske intelektualne elite. Nakon što su nemačke trupe 1. Septembra 1939. upale u Poljsku, zapadni deo zemlje je pripojen Nemačkoj.

U okviru takozvane „akcije inteligencija” u toj oblasti je do jula 1940. ubijeno 50.000 Poljaka, a još toliko ih je deportovano u logore, prenosi Beta.

U Generalnom gubernatorstvu, odnosno poljskim područjima pod nemačkom civilnom upravom u akciji koja se nazivala „Vanredna akcija uspostavljanja mira” sprovođena je slična praksa – svakodnevne deportacije, racije i masovna ubistva. Između 1939. i 1945. je oko 140.000 Poljaka deportovano u Aušvic - polovina njih nije preživela.

„Cilj je bio da Poljska kao država nestane s lica zemlje. Narod je trebalo da zaglupi i Nemcima služi kao roblje”, kaže istoričar Johen Beler sa univerziteta u Jeni.

Nemačkim okupatorima je posebno važno bilo da unište elitu koja je organizovala otpor.

„Poljski pokret otpora je na okupiranim područjima uspostavio paralelnu tajnu državu, sa školama, univerzitetima, čak i vojskom. To je jedinstven slučaj u evropskoj istoriji”, objašnjava Beler u razgovoru za DV.

Kao svoj važan zadatak ta tajna država je videla u tome da upozori svet na nacističke zločine, pre svega na uništavanje Jevreja. „Tragedija poljskih ilegalaca je da njihovi izveštaji nisu naišli ni na kakav odjek”, napominje Beler.

Isto se desilo i sa „Izveštajem svetu” Jan Karskog. Ovaj kurir poljske tajne armije lično je informisao predsednika SAD Frenklina Ruzvelta 1943. o masovnim ubistvima Jevreja u gasnim komorama u Aušvicu.

„Hteo sam da spasim milione, a na kraju nisam bio u stanju da spasim ni jednog jedinog čoveka”, ogorčeno je rekao Karski posle rata. On je Zapadu u više navrata prebacio „ravnodušnost prema holokaustu”.

Mada je bila „jedinstvena u evropskoj istoriji”, poljska tajna država je „van Poljske gotovo nepoznata”, kaže Beler. Isto važi za zločine koje su Nemci počinili u okupiranoj Poljskoj.

„Po mom mišljenju, problem je što se u (nemačkim, prim. ur.) školama o Holokaustu obično uči potpuno odvojeno od konteksta u kojem je sproveden. A to je bila upravo nemačka okupacija u Poljskoj, čiji je jedan cilj od 1941. bio ubistvo evropskih Jevreja na poljskom tlu”, ističe ovaj istoričar.

Od 3,5 miliona poljskih Jevreja više od 90 odsto ih je ubijeno u Holokaustu. Međutim, u Nemačkoj se „potpuno zapostavlja” da je ubijeno i 3,5 miliona ne-jevrejskih Poljaka, kaže Beler.

Memorijalni centar Aušvic-Birkenau na 200 hektara, koji je od 2007. svrstan u kulturnu baštinu čovečanstva, želi da očuva sećanje i na te žrtve.

Upravo je aktuelizovana lista imena zatvorenika iz prvog transporta u Aušvic: od 728 prvih zatvorenika 325 je preživelo, 292 je izgubilo život u Aušvicu, dok je sudbina njih 111 ostala nepoznata.

Pojedinačne sudbine svih logoraša se pomno rekonstruišu na osnovi malog broja dokumenata i fotografija koji većinom potiču od rodbine žrtava. Š je uništio veći dio logorske dokumentacije, kako bi prikrio tragove zločina.

„Mi još uvek istražujemo pojedinačne sudbine. Jer velika priča o Aušvicu se sastoji od 1,3 miliona individualnih priča i sudbina”, kaže direktor spomen-područja Pjotr Civinski.

Te sudbine, mnogo više i snažnije od pukih statističkih brojki, svetu mogu da ispričaju priču o Aušvicu – fabrici smrti.

Komеntari1
8d599
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sara
Kada je slavljena sedamdesetpetogodisnjica pobede nad fasizmom, ta ista poljska je na proslavu pozvala nemacku i njene saveznike, sigurno da proslave "dobro obavljen posao u fabrici smrti".Tuzno! Nisu pozvani oni koji su se istinski borili protiv fasizma

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.