Nove polemike oko cene žita

Da li država može da garantuje cene poljoprivrednih proizvoda, pitanje je koje se poslednjih dana često pominje, čak i u kampanji pojedinih opozicionih stranaka. Ili da pre berbe ili žetve, objavljivanjem cena, utiče na tržišna kretanja i najčešće dovede do usijanja napete odnose između proizvođača i otkupljivača.

Ovakav zahtev nedavno je potekao od Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Predsednik skupštine ovog udruženja Ivan Vučković nedavno je rekao za Betu da su proizvođači od Republičke direkcije za robne rezerve tražili da, pre žetve, objavi cenu pšenice od 22 dinara po kilogramu, što bi, kako je istakao, „povuklo” cenu otkupljivača, ali da su ostali uskraćeni za odgovor.

Država je, kako je rekao, najpre ignorisala taj zahtev, ali je juče ipak tim povodom bio sazvan sastanak u Ministarstvu poljoprivrede.

– Ove godine rod pšenice je podbacio zbog vremenskih neprilika. Ako otkupljivači ne ponude bar 20 dinara za kilogram, poljoprivrednici će biti u velikom gubitku. Jer oni nemaju skladišta da čuvaju pšenicu dok joj cena ne poraste – rekao je Vučković za ovu agenciju.

On je ocenio da će cena žita sigurno ići gore jer je rod smanjen, ali da ratari moraju odmah da ga prodaju po cenama od 16 do 17 dinara, koliko sada otkupljivači planiraju da ponude.

Dodaje da će trgovci, kada država posle žetve ustanovi bilans i objavi cene, koje će sigurno biti veće od one koju sada nude otkupljivači, prodati državi jeftino žito, po tim višim cenama i zaraditi na leđima proizvođača.

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da razume zabrinutost ratara, posebno onih malih, ali ističe da država nema mehanizme da na ovaj način interveniše na tržištu.

– Država nema pravo, instrumente, niti alate da sprovodi garantne cene ni za jedan proizvod. Izuzev kada štiti socijalni mir vezan za cenu pojedinih vrsta hleba i ulja – ističe Keco.

On kaže da je država nedavno, prvi put u poslednjih četrdesetak godina, izašla sa prognoziranom cenom pšenice od 160 evra po toni ili 18,8 dinara po kilogramu, i to je učinjeno kada se praktično nije mogao prognozirati rod pšenice za ovu godinu.

Kako su ranije rekli u Ministarstvu poljoprivrede, tom prilikom korišćeni su podaci svetskih organizacija koje se bave dugoročnom prognozom i planiranjima na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

– Kako smo mi zemlja robnih viškova, pa i pšenice, tu činjenicu koristi prerađivačka industrija i kupuje proizvode kao što su žito, suncokret, kukuruz od proizvođača koji nemaju visoke rentabilne prinose, a ni skladišni prostor, pa tako ti proizvođači na tome gube. A tih malih je najviše – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da država jedino kao meru može da sprovede otkup preko Robnih rezervi, ali za taj posao mora da odvoji novac iz budžeta uz odobrenje vlade. Ali sasvim je drugo pitanje, kaže, koja je to cena koja bi mogla da „pomeri” tržište.

– Profitabilnost pšenice je u visokom prinosu, ulaganjima i u većoj setvenoj površini u okviru gazdinstva. Srbija sa 250.000 hektara zasejane pšenice zadovoljava sve domaće potrebe za hlebnim brašnom, kao i konditora i ostvaruje višak. I upravo taj višak zabrinjava male proizvođače kojima sada ni cena od 25 dinara, po kilogramu, ne podmiruje troškove – kaže Keco. Naglašava da su, povrh toga, ove godine drastične regionalne razlike u kvalitetu pšenice i da je razumljivo da su zabrinuti oni poljoprivrednici koje je pogodila suša.

Smatra da novi alat države, za doprinos kvalitetnom gajenju pšenice, može da bude tehničko osposobljavanje otkupljivača, mlinova da uvedu laboratorije za razvrstavanje pšenice po kvalitetu. Kaže da to nisu male investicije, ali da jesu ostvarive.