Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK REDITELjA IGORA VUKA TORBICE

Prokletstvo dara

Mnogi su voleli da ga napadaju. Sa posebnim užitkom su to činili oni koji danas ucveljeni žale za njim
Игор Вук Торбица (1987-2020) (Фото З. Кршљанин)

Ponekad, ali vrlo retko, pojave se ljudi sa darom da zakorače ispred svoga vremena. I tada pomislimo da ovaj svet ima šansu. Da može biti bolji. Taj tračak nade, kao po pravilu inercije prozaične svakodnevice u kojoj suštinski živimo i koju eufemistički krštavamo malograđanštinom ili nekim drugim sinonimom za taj besmisao koja nas razara – traje kratko. Ali dovoljno je i to malo da ukaže kako rođenjem svi dobijemo šansu da životu damo smisao, a to što se većina, sklona utilitarizmu, odluči da prokocka tu šansu, za to niko osim nas samih nije kriv. „Sudbinu kroji snaga volje”, rekao mi je jednom prilikom Igor Vuk Torbica.

Kada nas je u jednom periodu naših profesionalnih života zajedno ošamarila nepravda, rekao mi je da sada kada smo dopustili da budemo prevareni, moramo da poštujemo vreme

Često me je, ne samo na profesionalnom planu, dovodio u situaciju da žučno moram da objašnjavam drugima neke njegove postupke. Kad malo bolje razmislim, nijednog meni bliskog i dragog čoveka nisam toliko puta branio od nerazumevanja drugih, kao što sam to činio kada je Igor u pitanju. Branio sam ga ne samo od besnih pasa već i od, po mojim aršinima, pristojnih ljudi. Pritom, on mi je neretko zamerao što na taj način trošim energiju – i svoju i njegovu. A mnogi su voleli da ga napadaju. Sa posebnim užitkom su to činili oni čiju je licemernost prezirao, a koji danas ucveljeni žale za njim. Za života su mu zatvarali vrata svojih teatara, komformistički se plašeći njegove beskompromisnosti kada je o umetnosti reč, a danas mu ih odjednom otvaraju razmišljajući u stvari i dalje isključivo o sebi. Nije slučajnost da je njegova prva značajna predstava koju je režirao Nušićev „Pokojnik”. Ništa nije bilo slučajno u Igorovom životu. Nažalost, ni u njegovoj tragičnoj smrti.

Svi moji argumenti su se tokom tih neretko žučnih diskusija o Igorovom „liku i delu” svodili na to da sam ga, pre svega dobronamernima, a onda i ovim drugim, opisivao kao čoveka koji se svojim darom, ali što je još bitnije i svojim karakterom, izdigao iznad ovog vremena i da mu to ne praštaju ne samo oni na čiju je neljudskost tako otvoreno i bez ijednog eufemizma javno ukazivao, već i oni koje je Igor iskreno cenio. A umeo je da ceni i jake i slabe kada bi u njima prepoznao neki kvalitet, pa čak je bilo dovoljno i to da oseti makar dobru nameru. Verovao je da se čovek može popraviti.

Iz predstave „Carstvo mraka”, u režiji Igora Vuka Torbice (Foto: Marijana Janković)

Igoru je, kako god se zvao njegov Bog, taj Svevišnji podario jasan vid. I on od tih slika života oko sebe nije bežao, nije ih svesno, zarad prividnog mira i društvenih konvencija, retuširao u svojoj glavi. On se istrajno i posvećenički borio sa tim slikama iz žalosnih života drugih. I zato je dar postao prokletstvo.

Ne znam da li su me druženje i saradnja sa Igorom promenili kao čoveka nabolje, jer to je oduvek suštinski više zavisilo od mene, a ne od njega, ali pouzdano znam da je to njemu bilo bitno. I zato sam ga doživljavao kao iskrenog prijatelja. Jednog od retkih koji je bio spreman da delima to prijateljstvo, ne razmišljajući o negativnim posledicama po sebe. Kada nas je u jednom periodu naših profesionalnih života zajedno ošamarila nepravda, rekao mi je da sada kada smo dopustili da budemo prevareni, moramo da poštujemo vreme. I nisam ga razumeo kada mi je godinu dana kasnije, sa žarom u očima, i naizgled mirnom, u stvari kontrolisanom gestikulacijom, poručio da se vreme odužilo u beskraj. Jer sam bio uveren da on ima snagu vuka i sve vreme ovog sveta pred sobom, što je, verovao sam, bilo sasvim dovoljno da njegova generacija ispravi sve tragične greške prethodnih, pa i moje generacije.

Možda paradoksalno zvuči, ali u ovom tužnom danu njegovog odlaska, obradovali su me neki postovi mladih ljudi koji su se, povodom Igorove smrti, oglasili na društvenim mrežama, jasno i odlučno apostrofirajući da su spremni da sećanje na druženje sa njim pretvore u akciju. Mete su im odavno jasne. Igor je tokom celog svog tako kratkog, a po umetničkim rezultatima tako veličanstvenog života, upirao u njih.

Priča nije završena. Mirno spavaj Igore. Sa vukom u sebi...

Komentari31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Smizla
Ne razumem iz teksta (stvarno nisam u toku) protiv koga i čega se čovek borio? Šta su mu je ko uradio? Ko ga je osudjivao i zbog čega?
Nataša Kljajić
divan tekst.
Olga
.... kaze se,mogao je jos koju godinu. Ovaj momak je mogao jos pola veka. Odlazak je njegov izbor. Pitam se koliko ti treba,i sta ti treba da ne uocis puza s kucicom,tuzne bacene macice,kuce pokislo pored kasapnice,horizont,nebo,travu ,pticicu i da ucinis kraj? Kao sto je svemir neobjasnjiv,tako mi je neobjasnjiva ovakva rezija zivota,KRAJ na svoju ruku ? Momka sam znala iz par susreta,osim lepote,mladosti i neke tisine ne pamtim nista vise. Svoga tela gospodar !
Psihijatar
Većina komentatora ne zna ništa o mentalnom zdravlju! Ono što većina misli da zna,ne zna zapravo, nego iznosi predrasude,stav bez pokrića. Drugo, ocene su vam površne, a ljudski um je tako divno kompleksan. Treće, jeste li ikada čitali knjige? Da se uživite u sudbinu, emociju, postupke, rezon likova iako nisu isti kao vaši? Ne služe li tome knjige, da nam daju neku širinu, empatiju, da ne sudimo, ili da bar probamo da se stavimo u tuđe cipele i razumemo nešto što nam na prvi pogled nije blisko?
Petar
Coronavirus disease covid 19, izd. 2019. Springer govori o posledicama virusa na licnosti vodjene spoljnim, uspesne delom i zato sto im je to omoguceno. Osobama koje primaju pohvale na svakom koraku, zive za publiku, u bucnoj grupi onih koji im odobravaju. Nekada se to zvalo halo efekat- svet pod nogama. Kada su okrenute sebi, kao tokom korone, vide ispraznost takvog bitisanja a nivo hormona opada. Koliko je osoba ostalih bez posla prebrodilo goru egzistencijalnu krizu? Objasnjenja ne kritiku!
dez inf
Zamalo upadoh. Olaksanje. Nije tacno. Ziv bio uprkos svemu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.