MMF: Kriza kakvu svet nije video

Osamnaest hiljada milijardi dolara monetarnih i fiskalnih stimulacija. Ukupni globalni dugovi veći nego u Drugom svetskom ratu. Prvi put u istoriji, svi regioni sveta istovremeno su u recesiji. Zapad je na ekonomskim kolenima, dok milioni radnih mesta vise u vazduhu. Istovremeno, zaraženih i preminulih od posledica kovida 19 sve je više: juče je bio 9,1 milion obolelih od misterioznog virusa, više od 500.000 umrlih. Pritom, vakcine nigde na vidiku. – Ove zastrašujuće zdravstvene i ekonomsko-finansijske posledice tekuće pandemije virusa korona u pozadini su najmračnije ovogodišnje procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izgledima za skoro globalno izbavljenje od ćudljive zaraze.

„Ovo je kriza kakvu svet nije video”, upozorila je Gita Gopinat, glavni ekonomista MMF-a, u ažuriranom izveštaju „Svetski ekonomski izgledi” institucije „Breton Vuds”.

MMF je u aprilu procenjivao da svetska privreda s koronom klizi u najgoru recesiju od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, zbog očekivanog pada globalnih ekonomskih aktivnosti od tri odsto. Sabirajući globalne ekonomske i finansijske posledice epidemije od aprila do juna, MMF je sada izašao s turobnom procenom da stvari stoje mnogo gore nego što se proletos moglo i zamisliti.

Po aktuelnoj proceni MMF-a, globalni pad ekonomskih aktivnosti neće iznositi tri odsto, kao što su mislili u aprilu, već skoro pet odsto (4,9), dok će stopa rasta BDP-a biti 5,4 odsto (u aprilu su verovali u 5,8 odsto). Globalni javni dug, pritom, dostići će do kraja godine 101 odsto BDP-a, što nije zabeleženo od 1945. godine, ocenjuje MMF.

„Nijedna država nije pošteđena. Tržišta u nastajanju, ekonomije u razvoju, kao i napredne ekonomije, svi su vrlo jako pogođeni. Pandemija kovida 19 imala je gori uticaj na ekonomsku aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što je bilo predviđano. Istovremeno, očekuje se da će i oporavak biti postupniji nego što je ranije prognozirano”, navodi se u najnovijem izveštaju MMF-a. Katastrofalne društvene i ekonomske posledice višemesečnog „zamrzavanja” privrede širom sveta, ćudljivi prekidi lanaca snabdevanja, oseka tražnje, pojačani strah ljudi od zaraze, gubitka radnih mesta i naraslih ličnih dugova, osetno smanjenje lične potrošnje, obuzdavanje investicionih planova – prema MMF-u, ključni su okidači sve crnjih izgleda za skori globalni iskorak iz egzistencijalne drame koju širom sveta potpiruje pandemija korone.

Ma kako brojke i ocene MMF-a delovale depresivno, one su više optimistične nego junska predviđanja Svetske banke i OECD-a o ekonomskim posledicama epidemije korone.

„Kovid 19 stesaće ove godine globalnu privredu za 5,2 odsto, izazvati najveću recesiju od Drugog svetskog rata i podbosti dramatični rast ekstremnog siromaštva i nejednakosti”, predskazala je Svetska banka 8. juna.

Dva dana kasnije OECD je prorekao još gori globalni ekonomski scenario.

„Ukoliko svet zadesi drugi talas epidemije, globalna privreda kontrahovaće se 7,6 odsto ove godine. Ekonomije Francuske, Velike Britanije, Španije i Italije zabeležiće najoštriji pad među razvijenim državama. Biće to najgora kriza u poslednjih sto godina”, istakao je OECD 10. juna.

U međuvremenu, i MMF i Svetska banka i OECD složni su da Zapad ovoj pandemiji plaća najpapreniju ekonomsku cenu. Po oceni MMF-a, američku privredu ove godine čeka pad ekonomskih aktivnosti od osam odsto (u aprilu su prognozirali 5,9 odsto) i rast budžetskog deficita od gotovo 24 odsto BDP-a u 2020. Druga najveća ekonomija sveta i zemlja gde je prošlog decembra prvo registrovana korona – Kina – mogla bi u 2020. godini da zabeleži privredni rast od jedan odsto (lane je iznosio oko šest odsto), izračunao je MMF.

Inače, s ove strane Atlantika, a po MMF-u, evrozonu u 2020. čeka „privredno posrnuće” od celih 10,2 odsto, dok će Francuska u tom klizanju otići najdalje – s padom od 12,5 odsto. Među zemljama u razvoju i tržištima u nastajanju, Brazil, u kojem je broj zaraženih koronom proteklog vikenda premašio milion ljudi, čeka recesija od 9,1 odsto, Meksiko od 10,5 odsto, a Južnoafričku Republiku od osam odsto. Zvanična Pretorija je juče upozorila da je na korak od „suverene dužničke krize”. Pošast mogućeg državnog bankrota preti mnogima širom sveta, sluti američka bonitetna agencija „Mudiz”.

Ima li leka svetskoj privredi u areni kojom (još) dominira virus korona?

Snažna multilateralna saradnja na više frontova istovremeno je ključna, smatra MMF, uz preporuku izbegavanja trgovinskih nadgornjavanja, obilatih zajedničkih ulaganja u razvoj zdravstva, pogotovo siromašnih država, otpisa dugova, finansijske pomoći...

Koliko će se svet združiti u sanaciji ekonomskih i društvenih posledica korone, zagonetka je.

Sumorna izvesnost u Evropi jeste najnovija procena iz Brisela da će se lideri EU sredinom jula „vrlo teško” dogovoriti o spasilačkom paketu mera protiv korone i sledećem zajedničkom dugoročnom budžetu.