petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.06.2020. u 16:26 Rade Jovanović

Despot Stefan se vraća u rodni Kruševac

Jedinstven spomenik vladaru Srbije, diplomati i pesniku u srednjem veku, sinu kneza Lazara i kneginje Milice, koji je iz Kruševca u Beograd preneo prestonicu Srbije, biće otkriven u Kruševcu na Vidovdan na Trgu kosturnica.
Ћерка аутора Мила Стајковац показује макету горњег дела споменика деспоту Стефану Лазаревићу (Фото Р. Станковић)

Kruševac – Na Vidovdan, veliki srpski praznik, kada Kruševac obeležava i 650 godina postojanja i razvoja, biće otkriven spomenik despotu Stefanu Lazareviću, jedinstven u Srbiji, rad beogradskog akademskog vajara Borisa Stajkovca. Spomenik, visok osam metara, predstavlja Visokog Stevana, kako su ga u narodu zvali, na nemirnom konju u nemirnoj Srbiji srednjeg veka, koju, ipak, drži pod kontrolom. Tim delom će se „ponositi Kruševac i Srbija”, očekuje sam autor.

Postament je završen. Nalazi se u centralnom delu Trga kosturnica. U radovima na ukrašavanju učestvovao je juče i sam autor, očekujući da u subotu spomenik biti dopremljen iz Beograda i montiran, a na Vidovdan otkriven. Pored profesionalnih majstora, prilog završnim radovima dali su i poznati kruševački pesnik, autor najpoznatije monografije grada Kruševca Bata Đidić i Mila Stajkovac, student vajarstva u Firenci, ćerka autora spomenika.

Autorova ćerka Mila nam je pokazala jednu maketu, deo gornjeg dela spomenika despotu Stefanu, a ostalo je tajna do svečanog otkrivanja.

– Despot Stefan je zaista naša velika istorijska ličnost koja je u sebi nosila sve osobine što su nam i danas potrebne., Neverovatno je koliko nam je i danas aktuelno to vreme. On je tada, posle pada oca na Kosovu, za svoju zemlju imao razapetu Srbiju između Istoka i Zapada, između Turske i Ugarske, Uspeo je da velikom diplomatijom, znanjem, velikom umetnošću i umešnošću, sve to pomiri i od Srbije napravi poštovanu i veliku državu. Nama sve to i danas treba, a njegovi stihovi „Ljubav sve prevashodi” predstavljaju poruka za nas da moramo da verujemo jedni drugima, da se saberemo i da budemo jedno, a to je ono što nam je danas nužno pred iskušenjima koja nas čekaju. Despot u ruci drži krst. Taj krst predstavlja našu veru, ne samo u Boga nego i u nas same – da verujemo jedni drugima i da nastavimo da se borimo. Pod despotom je i taj nemirni konj, baš kao što je i nama sve nemirno. To je bila ideja celog spomenika – objašnjava autor.

Vajar je pre koncipiranja svog dela konsultovao mnoge umetnike, akademike, istoričare... Ovaj spomenik je zato jedinstven, takav ne postoji u Srbiji.

– Osim fresaka i jednog njegovog spomenika na Kalemegdanu, nema drugih spomenika njemu posvećenih. Divno je što su se grad Kruševac, Bata Gašić, Bata Đidiđ i drugi ovdašnji ljudi u ovom gradu setili da dečaka koji je rođen u Kruševcu, a od Srbije je napravio veliku i cenjenu zemlju, posle toliko vekova vrate u rodno mesto, da ovde ostane kao inspiracija mladim ljudima da se ugledaju na njega i da u sebi nose ljubav prema bratu, roditeljima, prema svojoj zemlji – ističe Stajkovac.

Kruševački i srpski pesnik Ljubiša Bata Đidić je insistirao da se na spomeniku nađe „Slovo ljubve”, veliko pesničko delo despota Stefana, kako bi mladi pročitali makar samo jedan stih – „Ljubav sve prevashodi”.

– Ja sam ustvrdio da je „Slovo ljubve” nastalo u Kruševcu, jednog trenutka 1409. godine, kada je trebalo trebalo da se despot izmiri sa svojim bratom, pa je napisao poslanicu, jednu od najlepših tvorevina srpskog jezika. To su najlepše misli naše srednjovekovne književnosti. Zato sam insistirao da uz despota ovde budu i ti prekrasni stihovi o ljubavi i rodoljublju, nešto što je izuzetno humano i veličanstveno. Srećan sam što su ovde za nove generacije – kaže Bata Đidić.

Komеntari9
6c31e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Miljković
Greška u tekstu. Kruševac slavi 650 godina 2021. a ne sada
Раде Станковић
Раде: Да, Крушевац 2021. формално обележава 650 година постојања и развоја. То, ипак, не значи да нисмо ушли у обележавање тог јубилеја овог Видовдана. И откривање споменика кнегињи Милици 2018. је део те светковине, па споменика палим припадницима војске, полиције и резервног војног састава на Слободишту. И, да се зна, Крушевац се први пут у историјским документима спомиње 1371. године, па се та година узима као година оснивања града, што не значи да је то апсолутно тачно. Захваљујем.
Заврам
Зар аутор није Раде Станковић? Питам, такође, ове леле.уде, што покушавају да буду паметни, а чињеница је да исказују своје незнање и баксузлук. Овај споменик јесте јединствен - по својој форми, поруци, коју собом носи, материјалу, од којег је израђен, ауторовој идеји...по томе што ће данас, на Видовдан, бити откривен у Деспотовом родном Крушевцу... јединствен по немерљивој радости, којом га у старој престоници житељи дочекују, као и споменици родитеља, Лазара и Милице сестре Јелене Балшић
Боро
Било би лепо да копију тог споменика пошаљемо и нашој браћи Турцима, да је поставе у сред Анкаре, јер је управо Стефан Лазаревић најзаслужнији што је уопште Турско царство преживело нападе Монгола и Хришћана. У бици код Анкаре, 1402. када је Турке спасао већ виђеног пораза, и код Никопоља, 1396, после које је цео Балкан пао под Турке, где је србска војска са успехом потукла Хришћанску војску. Њему Срби могу да захвале 500 година робовања под Турцима, зато му и треба подићи споменик.
Petrovic Dusan
@ Боро Zapravo je u toj bitci ucestvovalo oko 150 Srba, i preko 20 hiljada Turaka.Svi su zarobljeni,ali je Tamerlan pustio Srbe da odu.Kako su to 150 vojnika spasli Tursku, ako je zarobljen sam sultan i Turci pretrpeli gubitke, nije jasno.
Pedja
@Boro Despot Stefan Lazarević je, izmedju ostalog bio i jedan od osnivača Reda Zmaja, reda osnovanog za odbranu Hrišćanstva (krsta). Vi govorite o bitkama koje su se odigrale nakon Kosovskog boja, u vremenu toliko nestabilnom i nemirnom, u podeljenoj i ratovima razorenoj Srbiji. Savetujem vas da pre nego što objavite ovako ironične, cinične i nepismene komentare, malo proučite lik i delo ovog vladara.
Томислав Јовановић
Споменик деспота Стефана Лазаревића постоји и у Младеновцу и то је остварење вајара Велимира Каравелића.
Radenkovic Milivoje
O spomeniku sve najlepse. Ali nista ne moze da se desi bez lokalnih "Bata" koji moraju biti ukljuceni. U Krusevcu su to Bata Gasic i Bata Djidic, u Brusu je Bata Jutka, ... a i svaki drugi grad ima svog lokalnog feudalca, svog Batu. Politike, vlade i partije na vlasti se menjaju, ali Bate ostaju. Nas fenomen.
Заврам
@M. Radenkovic! Реномирани Књижевник Љубиша Бата Ђидић и бивши градоначелник Крушевца Братислав Бата Гашић су иницијатори подизања овог величанственог, грандиозног споменика...Срце ми је задрхтало када сам га угледала...Уистину, снажан осећај - Стефан Високи, деспот Србије, старији син кнеза Лазара Хребељановића (у народу вољен,поштован и називан царем), и чест кнегиње Милице, вратио се у свој родни Крушевац, у којем је столовао отац му, славни кнез Лазар, јунак и великомученик Косовског боја.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja