Privredni pad za sada tri odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) ostao je pri svojoj proceni iz proleća ove godine po kojoj će privredni pad Srbije iznositi tri odsto. To jeste minus, ali je utešno što ova međunarodna finansijska institucija, s kojom trenutno imamo aranžman popularno nazvan „čuvarkuća”, nije dodatno snizila prognozu kretanja privrede. Štaviše, Srbija je jedina zemlja kojoj MMF nije smanjio prognozu, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić i dodao da to znači da su javne finansije pod kontrolom. Jedina zemlja kojoj nisu promenili projekciju, s minus tri, jeste Srbija. Nisu nam spuštali prognozu, znači da smo odlične mere preduzeli. Predstavnici MMF-a su nam „diskretno” rekli da bi se možda saglasili i s našom povoljnijom procenom, ali da nije dobro da Srbija „štrči”, rekao je Vučić. To govori da su javne finansije stabilne, javni dug pod kontrolom, da mogu da se isplaćuju plate i penzije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da projekcija MMF-a za sada izgleda realna, ali da se povećavaju rizici i da ne bude ostvarena. Razlog je to što se pogoršava epidemiološka situacija usled čega država preduzima mere ograničavanja koje se mogu odraziti na privredu. Konkretno, zbog novih mera možda neće biti turizma unutar granica Srbije ovog leta, a vidimo da se ograničava i rad ugostiteljskih objekata. Sem toga, kada se neizvesnost povećava, ljudi troše samo za ono najosnovnije pa zato gube poslove oni koji proizvode neegzistencijalne stvari.

„Manji pad BDP-a koji se nama prognozira u odnosu na druge posledica je strukture naše privrede, a ne boljih ekonomskih mera. Mi proizvodimo egzistencijalne stvari koje moraju da se kupuju, veliko nam je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije. Malo nam je učešće proizvodnje trajnih potrošnih dobara kao što su aparati, automobili, nameštaj, kao i kapitalnih, a to su mašine. Treći razlog je malo učešće turizma u BDP-u. U slučaju Nemačke situacija je obrnuta. Zato manji pad BDP-a imaju manje razvijene zemlje. Slično je bilo 2009. godine u prvoj godini svetske ekonomske krize, kada je nemačka privreda imala pad od pet odsto, a mi 2,7 odsto”, kaže naš sagovornik.

Ovaj ekonomista smatra da nije dobro što država nije predvidela dalju pomoć privredi, jer se zato može suočiti sa većim padom BDP-a u ostatku godine, kao i stečajevima preduzeća i većom nezaposlenošću. Zato ne isključuje mogućnost da država ipak reaguje i to selektivnom pomoći za najugroženije delove privrede. Da onima koji, na primer, imaju pad prihoda od 20 do 30 odsto odloži plaćanje poreskih obaveza.

„Država je mere pomoći privredi dizajnirala očekujući, po izjavama epidemiologa, da će epidemija virusa biti okončana u junu. Nije računala na produženje epidemije i zato je preterano trošila. Bilo je nepotrebno da svim punoletnim građanima da po 100 evra. Deo te sume, ili polovina, mogao je da se da najsiromašnijima, a sa 300 miliona evra je moglo dodatno da se pomogne privredi. Ukratko, ta mera je bila neselektivna i izdašna i država se ponašala kao pijani siromah”, smatra Arsić.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da su MMF i Svetska banka puno grešili u prognozama u prošlosti, a posle su pisali analize i studije o tome gde su pogrešili. Ko bude dovoljno dugo živeo videće da li su se i ove obistinile.

„Situacija je takva da ni bog, a kamoli MMF, ne može pouzdano da predvidi šta će biti. Jer, ne znamo da li će biti drugog, trećeg talasa virusa, kada će biti vakcina. Zato je neizvesnost velika. Svrha svih tih prognoza nije da se nagovesti budućnost nego da se ulije optimizam poslovnom svetu i zato na njima ne treba temeljiti ekonomsko-političke odluke”, smata ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

Što se tiče izjave predsednika države da privreda ne može da očekuje dalju pomoć, Madžar kaže da ga to ne iznenađuje jer budžet nije bogat, a potrošnja na tri minimalca radnicima, 100 evra punoletnima do pomeranja naplate poreskih obaveza, već je bila velika. Posledično, naraslo je i ukupno zaduženje države.

I iz ugla privrede smatraju da postoje rizici da prognoza MMF-a ne bude ostvarena. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže će tražiti od države da nastavi da pomaže privredi i to selektivno za one koji su u značajnije lošijoj poziciji nego u julu prethodne godine. Zaposlenima u tim firmama treba nastaviti s isplatom minimalne zarade, jer u protivnom slede otpuštanja, a sve to vodi porastu nezaposlenosti.

I Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da država treba selektivno da pomogne najugroženijim sektorima privrede kako bi se održala zaposlenost i poslovanje. Moratorijum je istekao, krediti moraju da se plaćaju, porezi i doprinosi jesu odloženi za sledeću godinu, ali on smatra da država treba to nekima da otpiše da bi u narednu godinu ušli manje opterećeni. Jer poslovne vesti ne ohrabruju zato što je tražnja iz EU i dalje smanjena.