Počelo brčkanje na Lidu

Neko će možda s pravom reći da nije to onaj stari Lido. Ali ni mnogo toga drugog više nije kao ranije, sve zbog ovog zla koje nas je snašlo. Uprkos tome što je minulog vikenda zvanično otvorena kupališna sezona na „zemunskom moru” malo toga podseća na one „lude” i nezaboravne letnje dane na jednoj od nalepših dunavskih plaža u regionu. Možda je još sve u fazi „zagrevanja”, ali teško...

Utisak je da mnogo toga kao da se urotilo protiv spektakularnog otvaranja letnje sezone na Velikom ratnom ostrvu. Pre svega bolest izazvana virusom korona koja poslednjih dana dostiže nezabeleženi rast otkako se pojavila u našem gradu. Onda i ne čudi što se prvog dana zvaničnog puštanja u rad popularnog kupališta, na Lidu zateklo svega nekoliko stotina ljudi. Čini se da su, hteli ili ne, posetioci ispoštovali najnovije mere u borbi protiv infekcije – da je na otvorenom prostoru zabranjeno okupljanje više od 500 osoba.

– Ne znam ko bi to uopšte i brojao i ima li zaduženih za takvu kontrolu. Ne verujem da je vojnicima na početku mosta naređeno da evidentiraju broj ljudi koji su se uputili na ostrvo i da u jednom trenutku, kada taj broj dostigne cifru 500, zabrane prolazak. Ili zamislite da spasioci na plaži prebrojavaju kupače. Ništa od toga, sve je na nama – kaže nam Novobeograđanin Vojkan koji je oba dana vikenda sa suprugom proveo na Lidu.

Na prvi pogled na plaži i iznad nje sve izgleda kao nekada, ali mnogo skromnije, opreznije, sa mnogo manje posetilaca nego ranijih godina. Očigledno je da su ljudi ipak zaplašeni, dosta njih je sa maskama, neka distanca ipak se poštuje. Bez zameranja, ali i ovde je jasno da su najmanje disciplinovani oni najmlađi koji se, ne obazirući se na prisutnu opasnost od virusa, vesele jedni uz druge, uz piće i meso sa roštilja ili iz kotlića.

Pored smrtonosnog virusa Lidu kao da je leđa okrenuo i ćudljivi Dunav sa visokim vodostajem, zbog čega sama plaža izgleda više nego skromno, kao neko privatno porodično kupalište.

– Evo, danas je Dunav ovde dostigao više od 390 centimetara, što je za oko metar i po više nego što je uobičajeno za ovo doba godine. Voda je prilično hladna i nije baš najprijatnija za kupanje – priča nam stari zemunski alas i čamdžija Raša.

Iznad onoga što će uskoro, kada voda padne, postati prava rečna plaža je ugostiteljski objekat u kome mogu da se popiju osvežavajuća pića, i pojedu kokice i krofne. Cene se ne razlikuju od onih na kopnu. „Zelenilo” koje na Ratnom ostrvu ima svoju bazu, odradilo je svoj deo posla ali se čini da će biti neophodno barem još jedno košenje trave. Korpi za otpad i parkovskog mobilijara ima dovoljno, barem za ovaj broj ljudi.

Ovih dana na ostrvo stiže i voda, tuševi su spremni, a spasioci na plaži su prisutni već danima, otkako je vojska postavila pontonski most. Naravno, iznad plaže je i lekarska ekipa Doma zdravlja „Zemun”, smeštena u propaloj drvenoj kućici koja već godinama vapi za rekonstrukcijom.

Na peščanom, još neuređenom, sportskom terenu igraju se deca, sa svojim roditeljima. Čeka se da i ovaj deo bude sređen kako treba. Sastav šarolik – od najmlađih do onih prilično vremešnih koji pod vrelim suncem mogu da prepešače most. I utisak je kao da se svi nadaju samo jednom – da prokleta boleština što pre ode iz našeg grada i sa omiljnog izletišta Zemunaca i ostalih sugrađana.