Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kamen se voli i kad od njega boli

У билећком „Голом отоку” информбировци подигли стамбене блокове (Фото С. Сабљић)

Bileća –„Tvrd je kamen za onoga ko na njemu spav’o nije, ja se rodih na kamenu zato kamen mekan mi je.” Otmu se ovi stihovi i danas sa usta Hercegovaca. A i kako ne bi jer, krene li se Hercegovinom, svuda je kamen. U temeljima kuća je. Ponad vrata i uz dovratke. U zidovima je bogomolja i nastambi. Na stazama kojima se hoda. I kreveti su u Hercegovini od kamena. I pojila za stoku su kamena. I ljudi su baš k’o kamen. Stameni i ne daju se. Otimaju se nedobru klešući ljutac žuljavim rukama.

Samo u bilećkom kraju više je od dve stotine porodica opstaje od kamena. Vade ga, obrađuju na mašinama, klešu ručno i ugrađuju. I žive od kamena. Teško, ali dobro, kaže Čedomir – Zeno Popović.

Neimari su, u Trnovom dolu kod bilećke Meke grude, od kamena isklesali i crkvu Svetog arhangela Mihaila, u kojoj se, 1389. godine, uoči Boja na Kosovu, pričestila vojska vojvode Vlatka Vukovića.

Kamen su davno klesali neimari da bi podizali nekropole. Jedna od od njih i danas je u Bileći, ponad izvora Trebišnjice. Kada su vode najveće ponornice u Evropi trebale potopiti dvanaest sela i dva manastira, ali i stećke, njih su dobri ljudi spasili premeštajući ih na sigurno.

– Među tim dobrim ljudima bio je i Vejn Vučinić, Srbin poreklom iz Oraha kod Bileće, inače profesorUniverziteta u Stanfordu kod koga je, pored desetina drugih, doktorsku disertaciju branio i odbranio i Varfan otac Rafija Gregorijana danas zamenika Visokog predstavnika u BiH. I stećci koji su klesani između dvanaestog i petnaestog veka, svedoče o neimarstvu ljudi hercegovačkog krša i ljutini koju su otimali od kamena i darivali je istoriji, opet će Čedomir.

Od kamena otrgnutog od ljutoga grunta hercegovačkog je i spomenik umrlim članovima porodice Sekulović iz bilećkog Podosoja. Na njemu je uklesano i ime Mitra Sekulovića, dede oskarovca Karla Maldena, iliti Mladena Sekulovića.

Samo nekoliko kilometara daleko od Bileće, u Prijevoru, nova priča o kamenoj građevini koju je, polovinom šesnaestog veka, podigao Hasan-paša Predojević, bosanski begler-beg, komandant čak četvrtine turske vojske.

– Toga Hasan-pašu, za danka u krvi, stric je, pored sedam svojih sinova, dao Turcima u janjičare. Kasnije je Hasan, kao veliki vojskovođa, došao u bilećki kraj i čuo priču o svom poreklu. Majci je tada podigao crkvu da se Bogu moli. Na kamenom ulazu bogomolje dao je uklesati krst, polumesec i osmokraku rozetu, a nedaleko bogomolje je gomila u kojoj mu je, pošto je to naredio Hasan-paša, stric živ zakopan. Ko bi god prolazio pored te gomile bacio bi na nju kamen i govorio – „na ti beže, da ti je teže”, pripoveda Čedomir – Zeno Popović.

Priča o kamenu hercegovačkom, je i priča o informbirovcima koji su, za Titova vremena, robijali u bilećkom kraju. U bilećkom „Golom otoku”, kao su meštani zvali apsane, robijalo je, sve do 1956. godine, gotovo pet hiljada onih koji su, makar malo, okretali glavu Staljinu. Ti i takvi su radili u kamenolomu Drakuljica.

– Od kamena klesanog rukama onih koji su bili protiv politike Tita i Partije, u Bileći su nicali stambeni blokovi. Celi kvartovi u kojima su stanovali oni drugi, Titu odani kadrovi. Ili oni koji su to tek trebali postati, nastavlja Zeno priču o ne tako davnim vremenima.

U hercegovačkom, bilećkom kršu, koreni su i Dušana Vukotića i Karla Maldena i Fadila Hadžića i Meše Selimovića i Mome Kapora i Vladimira Dedijera... I Ratka Novčića iz bilećke Vranjske. Kada bi tog Ratka neko, makar malo, propustio kroz šake plakao bi, ali kada bi mu krv potekla iz prsta kojim bi, za bosonogog djetinjstva, zakačio kamen, veselio bi se. Jer nikada rana od kamena Ratka nije bolela. Kamen se u Hercegovini voli i kad od njega boli. Na kamenu se u Hercegovini i rađa. Sa kamenom se raste. Od kamena se živi...Pod kamenom se i umire.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.