Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Udvostručena elektronska trgovina u Srbiji

Zdravstvena kriza promenila navike potrošača, ali i dalje internet korisnik u Srbiji troši neuporedivo manje novca nego onaj u razvijenim zemljama, pa i regionu
(Фото Пиксабеј)

Elektronska trgovina u Srbiji duplirana je tokom pandemije virusa korona, a najviše su se kupovale namirnice, mali kućni aparati, računari i računarska oprema, odeća i obuća. Prodaja sredstava za dezinfekciju i za zaštitu od virusa porasla je osam puta, saopštila je digitalna agencija „Namiks”. Budući da je ova zdravstvena kriza promenila navike potrošača, očekuje se da će elektronska trgovina i dalje rasti. Stručnjaci objašnjavaju da ovakva situacija prati dešavanja na svetskom nivou i dodaju da je, prema statistici sajta E-komerc njuz Jurop (Ecommerce News Europe), kupovina putem interneta u Evropi porasla za 57 odsto.  Na odluku potrošača da odaberu elektronsku umesto obične trgovine uticala je činjenica da su ljudi više vremena provodili kod kuće, a samim tim i više koristili internet. Kupci su u obzir uzimali izmenjeno radno vreme prodavnica, a želeli su i da izbegavaju gužve.

– Korona je nesumnjivo promenila navike potrošača, pa su mnogi kupci prvi put koristili usluge elektronske trgovine, a drugi su samo učvrstili ovaj obrazac ponašanja. Zbog toga je pretpostavka da će e-komerc tek prosperirati. Na primer, istraživanje našeg partnera, platforme Sejlsfors, pokazuje da 36 odsto potrošača ne planira da se vrati u tradicionalne prodavnice, sve dok ne bude dostupna vakcina protiv korone – navodi Filip Gort iz „Namiksa”.

Gort napominje da elektronska trgovina već godinama oblikuje tržište, a da će kovid 19 samo utvrditi koliki su njeni dometi.  Počevši od toga da potrošači upoređuju cene proizvoda na sajtovima i u prodavnicama, pa do toga da prijateljima i porodici preporučuju određene sajtove, elektronska trgovina postala je deo naše svakodnevice. Ipak, koliki su dometi e-trgovine, sa sigurnošću ćemo saznati tek kad se potrebe i navike korisnika vrate u regularne tokove – zaključuje Gort.  Domaći stručnjaci su još pre početka ove zdravstvene krize tvrdili da elektronska trgovina u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Iako su ostvarivane jako visoke godišnje stope rasta prometa, u poslednjih nekoliko godina, zbog niske osnovice ipak smo zaostajali za razvijenim zemljama. Naši internet korisnici su u odnosu na zemlje u okruženju, a posebno one najrazvijenije, najmanje kupovale onlajn.

Poslednjih nekoliko godina u ovoj oblasti je pokrenuto dosta inicijativa i bilo je logično da se, doduše pod pritiskom korona virusa, stvari promene na bolje.  U svetu se na onlajn kupovine troši neuporedivo više novca nego u Srbiji. Prema podacima „Statiste”, prosečan internet korisnik je u 2019. u Srbiji trošio oko 80 dolara, što je za 20 odsto manje nego u Albaniji, a deset puta manje nego u Austriji. Takođe zaostajemo i za drugim zemljama regiona, a za najrazvijenijom Velikom Britanijom čak 15 puta. Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji je prošle godine bilo 4,08 miliona internet korisnika, a 1,8 njih nešto je kupilo preko interneta u poslednjih godinu dana. Učešće kupaca u broju korisnika je oko 45 odsto, po čemu zaostajemo za zemljama EU.

Kupci očekuju individualan tretman

E-trgovina je bila spasonosno rešenje ne samo pre nego posebno tokom pandemije korona virusa kada je postala još aktuelnija, jer definitivno ulazimo u vreme u kome će se menjati mnogi modeli savremenog poslovanja i interakcija između prodavca i kupca, ocenjeno je na onlajn konferen-ciji „Elektronska trgovina u Srbiji”.  Zaključak je da većina multinaci-onalnih kompanija posluje i preko interneta, ali da je ovaj model pogodan i za male prodavnice i uslužne delatnosti. Na ovaj način raste potrošnja jer kupci imaju više kanala da nabave proizvode. Ono što kompanije primećuju na tržištu ne samo u razvijenijim zemljama nego i kod nas jeste da potrošači sada očekuju individualan tretman koji bi bio prilagođen njegovim potrebama i karakteristikama.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Овде у УК ОК, али у Србији користе курсеве за новац како ЊИМА одговара.
Бранислав Станојловић
Тачно Bojane! Утрпају у рачун ту крипто-валуту 4ог Рајха. Зашто?
BojanBozovic
Kada sam koristio usluge PayPala vrsena je dupla konverzija, dakle PP u dinare, a banka dinare u evre da zaduzi devizni racun prvo, no ostavljanje broja kartice raznim malim firmama sa interneta nije nesto sto bih voleo da radim, nepovoljno, ali dok se e-trgovina ne regulise u ovoj zemlji ukljucujuci i PayPal, mora tako. Verujem da je u UK sve mnogo bolje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.