Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privatni sektor tihuje, a javnom se najavljuje povećanje plata

Bilo bi mnogo produktivnije i svrsishodnije povećati neoporezivi deo zarade i smanjiti namete na rad nego deliti novac javnom sektoru, smatra ekonomista Saša Đogović
У не­ким сек­то­ри­ма ће би­ти от­пу­шта­ња, по­себ­но у фир­ма­ма ко­је су у вези са ауто­мо­бил­ском, ма­шин­ском и ме­тал­ском ин­ду­стри­јом (Фото Н. Марјановић)

Ako bude sačuvana stabilnost do kraja godine, biće uslova za rast plata u javnom sektoru, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tokom ovog meseca slično je rekao i posle video-sastanka s misijom MMF-a, kada je izrazio očekivanje da će se kontrolisani rast plata i penzija nastaviti i u 2021. godini. Međutim, ekonomisti smatraju da to nije realno kada je privatni sektor na kolenima, a nije ni pravično jer bi svi trebalo da dele sudbinu društva.

Ekonomista Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji”, kategorično kaže da u ovoj i narednoj godini nema šanse za povećanje plata. Osim ako država ne planira dodatno zaduživanje. To bi dalje značilo povećanje deficita i javnog duga koji će po svemu sudeći do kraja godine preskočiti 60 odsto BDP-a.

Inače, u aprilu je vlada usvojila rebalans budžeta kojim je planiran budžetski deficit od sedam odsto BDP-a ili više od tri milijarde evra. Ali naš sagovornik očekuje da će nova vlada sačiniti još jedan rebalans budžeta, kada ćemo znati da li će budžetski deficit biti povećan.

– Umesto povećanja plata, trebalo bi ići na olakšavanje situacije u privredi. Bilo bi mnogo produktivnije i svrsishodnije povećati neoporezivi deo zarade i smanjiti namete na rad nego deliti novca javnom sektoru. Svakako bi određene nagrade i stimulacije trebalo dati zaposlenima u zdravstvu. Za njih mora da se pronađe novac tako što će se obaviti trijaža neproduktivnih investicija, bilo da je reč o administrativnim zgradama ili ulaganju u bezbednosne i vojne strukture – smatra Đogović.

Ostatak javnog sektora, kaže, na to ne može da računa kada privreda trpi. Privatni sektor će imati pojačanu nezaposlenost i ne može da se računa na rast plata. U takvoj situaciji javni sektor ne može da bude ostrvo za sebe.

– Kada se završe sezonski radovi u poljoprivredi i građevinarstvu biće pojačani prilivi nezaposlene radne snage. Zabeležićemo potpuni podbačaj u turizmu, gotovo biblijskih razmera. Imamo veliki pad u industrijskoj proizvodnji tekstila, nameštaja, pa i osnovnih metala. Veće kompanije poput Železare, koja već beleži gubitke i gasi jednu peć, moći će da izdrže, ali šta je sa ostalima. Dosta malih preduzeća nema rezerve i akumulirani kapital koji bi im omogućili duže vreme da opstanu na tržištu i obezbede solventnost, tako da će mnogi otići u istoriju – kaže Đogović.

Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kaže da „s rezervom” treba govoriti i o povećanju plata, jer to zavisi od trajanja zdravstvene krize zbog pandemije.

– Ne bi trebalo povećavati rashode u budžetu. Poreski prihodi od početka godine opali su za dva odsto, što je dosta – rekao je Radosavljević agenciji Beta.

U prilog stavu da treba biti obazriv u obećanjima o povećanju plata i penzija ide, kako je rekao, i to što od planiranog suficita u budžetu „nema ništa”, već se posle pet meseci u ovoj godini beleži deficit.

To, ocenjuje, nije neuobičajeno u krizi, i zato treba voditi računa o obećanjima kako se Srbija ne bi previše zadužila.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovni podršku, kaže da je privatni sektor imao pad prihoda od oko 33 odsto u junu, što je nastavljeno u julu. To praktično znači da će zarade u privatnom sektoru morati da se smanjuju, a u nekim sektorima će biti otpuštanja. Prvenstveno, kaže, u velikim kompanijama koje rade za velike industrije po Evropi jer je tamo tražnja prepolovljena. To su firme koje su vezane za automobilsku, mašinsku i metalsku industriju. Prema njegovim rečima u sektoru usluga je prava panika jer će mnoge firme biti ugašene, a desetine hiljada ljudi ostati bez posla.

– Nije dobro da povećavamo plate u javnom sektoru, a s druge strane, pola privrede kaže da nema dovoljno novca da isplaćuje zaposlene. To nije dobra poruka privredi. I nije fer, jer privreda treba da napuni budžet. Jedino što u krizama pomaže jeste da se ulaže u javne investicije i tako pospešuje rad privrede – smatra Rajić.

Kako se trenutno kreću zarade u privatnom i javnom sektoru?

Zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg „Kvartalnog monitora”, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vagar
Velika ekonomska kriza 2009-2011 uklonila je predhodnu vlast i dovela ove.Ako ovi nisu iz toga izvukli nikakvu pouku,ova kriza će i njih skloniti sa vlasti.
Брано
Сматрам, као службеник у органу државне управе, да би у овим околностима, евентуално повећање плата у јавном сектору (осим у здравству), поготово државној управи и локалној самоуправи, било равно самом злу.
Kostic
Veliki broj ljudi zivi od pozorisne umetnosti:reziseri, scenografi, kostimografi, kompozitori, garderoberi, glumci, itd... Velika se nesreca nadvila nad svima pa tako i u ovoj umetnickoj bransi. Osim institucionalnih pozorista jos je veci broj glumaca koji imaju samostalne projekte pa i samostalne produkcije. Kako resiti problem od septembra kada pocinje nova sezona . Da li je resenje da svi posetioci sede sa maskama na licu a da glumci da bi izasli na scenu nose potvrde testa?
dusan1
Najveća pomoć poslodavcima a i zaposlenima kako u privatnom tako i u državnom sektoru je smanjenje socijalnih razlika što dovodi do toga da su ljudi zadovoljni i da se isplati pošteni rad a ne 'snalaženje'. Kao prvo odrediti da za isti posao kod privatnika mora da bude makar 1 dinar veća plata nego u državnoj službi . To potstiče da onaj ko plaća porez ima interes da radi a ne da čeka da se uvali na budžet ! Drugo da u državnoj službi najmanja plata bude bar trećina od najveće .
Đorđe
Ako propadne privatni sektor, propašće i srpska ekonomija i srpska država. To je valjda svima jasno!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.