Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALEKSANDRA KOLAKOVIĆ, istoričarka

Kultura komunicira bez prevoda

Još je Dučić rekao da je pravni fakultet u Parizu škola budućih srpskih ministara, a o prodoru francuske kulture u našu sredinu slikovito napisao da kada u Parizu pada kiša srpski intelektualac u Beogradu otvori kišobran
(Фото: лична архива)

Povodom francuskog nacionalnog praznika, 14. jula, koji zbog pandemije virusa korona ove godine nije mogao da bude obeležen onako kao ranijih godina, Aleksandra Kolaković, naučni saradnik na Institutu za političke studije iz Beograda, predstavlja nam važne trenutke iz zajedničke prošlosti Francuske i Srbije, kao i značaj kulturnih veza između dve zemlje. Ona najavljuje izlazak i monografije o odnosima dveju zemalja u izdanju pomenutog Instituta iz Beograda i Univerziteta Sorbona.

– Kada sam zajedno sa francuskim kolegama sa Sorbone, a pre svega profesorima Filipom Železom i Sašom Markovićem, kao i sa kolegama iz Instituta za političke studije, krenula u realizaciju prvog zajedničkog projekta bilateralne saradnje pre tri godine, cilj nam je bio da otvorimo neistražene teme francusko-srpskih odnosa u prošlosti. Pored začetaka diplomatskih veza, odnosa Francuza i Srba kroz ratove i u međuratnom periodu, doprineli smo i analizi veza francuske i srpske levice i desnice. Takođe mislim da je značajno to što smo predstavili istraživanja kulturnih veza i kulturne diplomatije dve sredine u periodu posle 1945, koji su do sada nepravedno naučno zapostavljeni. Zbornik sadrži tekstove iz pera 22 eminentna stručnjaka iz Francuske, Rumunije, Italije, Bugarske i Srbije, na francuskom je jeziku i verujemo da će omogućiti dalji razvoj naučne saradnje i preko potrebno uključivanje srpske nauke u evropske okvire. Već smo razgovarali sa profesorima Sorbone i Političkih nauka u Parizu da organizujemo promocije, a to je planirano i u Srpskom kulturnom centru. Virus korona je usporio naše planove, ali interesovanje i naučna komunikacija se razvijaju – kaže Aleksandra Kolaković.

Kao neko ko se bavi francusko-srpskim odnosima, kako danas vidite te veze, naročito na polju kulture i umetnosti?

Idejni uticaji Francuske prisutni su u srpskom društvu još od revolucije, kao i duh prosvetiteljstva. Utkani su u temelje izgradnje moderne srpske državnosti zahvaljujući pre svega srpskoj eliti koja se školovala u Francuskoj od 1841. godine a potom preuzela mesta za katedrama škola i fakulteta. Još je Jovan Dučić rekao da je pravni fakultet u Parizu škola budućih srpskih ministara, a o prodoru francuske kulture, obrazaca ponašanja, života i mode u Beograd i druge gradske sredine slikovito napisao da kada u Parizu pada kiša srpski intelektualac u Beogradu otvori kišobran. Bogdan Popović, njegov brat Pavle, potom Jovan Skerlić, Milan Grol razvili su i pratili jedan neformalni pravac razvoja srpske kulture po ugledu na Francusku. Te kulturne uticaje pretočili su na primer u izgradnju takozvanog beogradskog stila po ugledu na francuski jezik. Već krajem 19. veka otvarana su francusko-srpska udruženja za učenje francuskog jezika, kao i sticanje dubljih znanja o francuskoj kulturi. Uticaji u književnosti, umetnosti i nauci su brojni, a njihov eho i stvaranje novih postoji i danas, iako su u prošlom veku pre svega ruska, a potom engleska i američka kultura imale snažne prodore u Srbiji.

Kakvo je danas mesto francuske kulture u našoj zemlji?

Francuski institut u Srbiji jeste stožer koji usmerava prodor francuske kulture i zahvaljujući njemu uspeli smo da u Srbiji osetimo duh nove francuske kulturne i naučne scene. Čak je i u ovim novim i izmenjenim okolnostima pandemije Francuski institut pronašao načine da se ne prekinu projekti i inicijative. Uostalom, francusko ministarstvo kulture bilo je prvo, koje je još u martu po proglašenju pandemije, stvorilo platformu i pod #culturecheznous omogućilo da se iz najudaljenijih delova sveta putem interneta prate francuski filmovi, predstave, koncerti, predavanja ili čitaju knjige. Posebno je važno što je i Srbija sada deo Frankofonije i što se pažnja posvećuje mladima. U srpskim školama se ponovo u značajnoj meri uči francuski jezik, postoje bilingvalna odeljenja, čije ćemo uticaje na prisustvo francuske kulture tek osetiti. Ono na čemu još može da se radi jeste umrežavanje i povezivanje, komunikacija između kulturnih radnika i stvaralaca dve sredine. Osnova postoji, čine je pojedinci, zaljubljenici u Francusku, njenu kulturu i vrednosni sistem, verujem da će oni ojačati tu neprekinutu nit francusko-srpskih kulturnih veza.

Ima li mesta i za srpsku kulturu u Francuskoj?

Kultura ima moć da komunicira bez prevoda i da prelazi granice, nešto kao danas aktuelni virus, samo što je ona onaj „dobri virus” koji zadire u sferu korone, dakle srca. Kulturna razmena između Francuske i Srbije uvek je bila važna. Videli smo da je i prilikom prošlogodišnje posete Emanuela Makrona jedan deo inicijative i sporazuma obuhvatao sektor kulturne razmene u kome su film i strip prepoznati kao polje u koje će obe strane ulagati. Posmatrano kroz istorijski okvir kultura se pokazuje kao vezivna komponenta u periodima kada su se gradile političke i ekonomske veze. Mislim pre svega na period od pre jednog veka, kao i na onaj posle Drugog svetskog rata, kada se Titova Jugoslavija odricala mnogih srpskih predznaka, ali ne i francusko-srpskog prijateljstva i kulturnih veza iz ranijeg perioda. U ovom kontekstu kultura je moćno sredstvo diplomatije  i danas. Srpski kulturni centar u Parizu ima veliki potencijal, koji je potrebno prilagoditi željama i navikama stanovnika i posetilaca francuske prestonice. Da srpska kultura može biti zanimljiva Francuzima, pokazuju sećanja na gostovanja na primer beogradske opere i baleta od pre gotovo sedam decenija; zatim fantastične izložbe srpske srednjovekovne umetnosti, kasnije uspeh srpskog filma na Kanskom festivalu. Stvaralaštvo Danila Kiša i danas povezuje dve sredine.

Kako unaprediti predstavljanje naše kulture u Francuskoj?

Problem je što je potrebna podrška države mladim umetnicima, onakva kakvu je na primer 1910. godine imala Nadežda Petrović ili pre nje vajar Đoka Jovanović. Naglasila bih da bi u Francuskoj pored klasične kulture, i potrebe da se srpska književnost prevodi na francuski, veliki uspeh moglo imati interesovanje za kreativne industrije. U Francuskoj danas imamo i jedan deo dijaspore koji se u traganju za umetničkim izrazom našao u Parizu i drugim francuskim gradovima i čija dela možete pronaći u najpoznatijim pariskim galerijama. Potrebno je i njihovo stvaralaštvo podržati iz matice.

Obeležavajući 180 godina od uspostavljanja diplomatskih veza između Srbije i Francuske organizovali ste naučni skup i niz predavanja. Na koje ključne svetle trenutke u zajedničkoj prošlosti između Francuske i Srbije ne smemo zaboraviti?

Na naslovnoj strani Zbornika radova, nastalog kao rezultat prošlogodišnje konferencije, koja je omaž 180. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa Francuske i Srbije, je značka iz 1916. godine, izrađena za potrebe organizovanja Srpskog dana u Francuskoj. Na njoj su nacrtani francuski i srpski vojnik u srdačnom zagrljaju – dva vojnika koji se bore za istu slobodu i pravdu, protiv zajedničkog neprijatelja. Sigurno da je iskustvo oporavka srpske vojske na Krfu i zajedničkog ratovanja, proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije sa vojnicima Franše d’Eperea ono što ni Francuska ni Srbija ne smeju više nikada zaboraviti. Kažem nikada više jer su jugoslovensko iskustvo Srbije i burni događaji s kraja 20. veka doveli do zaborava i zamagljenih predstava, koje su rezultirale i onim što smo videli u novembru 2018. godine na obeležavanju stogodišnjice primirja u Velikom ratu. Da do toga neće doći dokaz su pojedinci, porodice potomaka onih koji su zajedno ratovali u Francuskoj i u Srbiji. Ti dokazi postoje i na državnom nivou obe strane.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tri u jedan
Nacitana, elokventna i privlacna.
Edi
Milo lice.
Radan
Vise intervjua sa Kolakovickom.
Brana
Neverovatno simpaticna.
Neko
Sve cestitke ovoj mladoj i uspesnoj zenici.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.