Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Efekat pandemije na tržište rada

Isplata tri minimalca uticala na smanjenje ili bar odlaganje otpuštanja
Укуп­на за­по­сле­ност у дру­гом квар­та­лу знатно ће се смањити, процењују економисти (Фото Н. Марјановић)

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u maju je, u odnosu na april, broj nezaposlenih povećan za desetak hiljada. Nezaposlenih je sada oko 523.000, a na kraju aprila ih je bilo 513.000. Za mesec dana, bivših zaposlenih, bilo da su dobili otkaz, bilo da su im prestali ugovori o radu, bilo je 8.900.

Može se reći da su ovo najsvežiji podaci o nezaposlenosti u Srbiji, jer se poslednji dostupni podaci Ankete o radnoj snazi i formalnoj zaposlenosti, koje objavljuje Republički zavod za statistiku, publikuju krajem maja i odnose se na prvi kvartal 2020. godine.

Koliki je pad zaposlenosti uzrokovan aktuelnom privrednom krizom izazvanom pandemijom znaće se krajem jula, kada budu objavljeni podaci o formalnoj zaposlenosti za drugi kvartal. Taj period se, naime, poklapa sa vanrednim stanjem i povećanjem problema na tržištu rada.

Problematikom smanjenja zaposlenosti bavi se publikacija „Kvartalni monitor” (KM) Ekonomskog fakulteta u Beogradu. I oni konstatuju da je na formalnom tržištu rada u periodu april–maj, prema izjavama predstavnika vlasti, manje 10.000–15.000 zaposlenih, što je oko 0,6 odsto od ukupnog broja formalno zaposlenih.

„Mali pad zaposlenosti na formalnom tržištu u Srbiji posledica je postojanja zakonskih ograničenje i ugovora o radu kojima se propisuju procedure otpuštanja radnika. Osim toga, državni program isplate minimalca zaposlenima u privatnom sektoru u periodu maj–jul uticao je na smanjenje ili bar odlaganje otpuštanja. Procenjujemo da će ukupna zaposlenost u drugom kvartalu imati značajan pad i da će ona biti pretežno posledica gubitka poslova na neformalnom tržištu. Mada je postepeni oporavak privredne aktivnosti počeo već u maju ove godine, procenjujemo da će se pogoršanje na tržištu rada nastaviti tokom cele druge polovine ove godine, a verovatno i u delu naredne godine i obuhvataće pre svega formalno tržište radne snage”, navodi se u analizi ove publikacije.

Intenzivnije otpuštanje u privatnom sektoru, kojim će se zaposlenost uskladiti sa obimom privredne aktivnosti, počeće nakon okončanja programa isplate minimalca u julu ove godine. Otpuštanje radnika se može očekivati pre svega u delatnostima koja proizvode trajna potrošna dobra, kapitalne proizvode kao i neegzistencijalne usluge, poput turističkih. Oporavak tražnje za navedenim proizvodima će biti postepen i verovatno će biti potrebno godinu dana da se tražnja vrati na pretkrizni nivo.

Otpuštanje radnika u formalnom sektoru i gubitak dela neformalnih poslova uticaće na rast stope nezaposlenosti u ovoj i narednoj godini. Na rast stope nezaposlenosti uticaće ostanak dela radnika koji su se na početku pandemije vratili u Srbiju, a koji su u inostranstvu radili u delatnostima čiji će oporavak biti spor (turizam, ugostiteljstvo, proizvodnja neegzistencijalnih proizvoda).

Sve ovo nameće pitanje kolika stopa nezaposlenosti se može očekivati u Srbiji u ovoj i narednoj godini.

„Na osnovu ekonometrijskih istraživanja dobijeno je da pad BDP-a za jedan procentni poen najčešće dovodi do rasta stope nezaposlenosti za 0,2–0,4 procentnih poena. Uz očekivani pad BDP od tri odsto, stopa nezaposlenosti u proseku u ovoj godini iznosiće oko 12,5 odsto, ali će krajem ove i početkom naredne godine nezaposlenost biti u intervalu između 13 i 14 odsto. Naravno, na visinu stope nezaposlenosti uticaće eventualna primena tokom druge polovine godine programa državne pomoći posebno ugroženim sektorima, kao i brzina oporavaka evropskih privreda”, navode autori  KM.

Efekat pandemije je na tržište rada počeo da se ispoljava postepeno, i to najpre na neformalnom tržištu i tu je najveći deo izgubljenih poslova. Zbog velike fleksibilnosti ovog segmenta tržišta radne snage procenjuje se da je nakon ukidanja vanrednog stanja znatan deo ljudi ponovo počeo da radi, a taj trend opravka neformalnog tržišta će se nastaviti i u narednim mesecima.

Autori „Monitora” očekuju da će u preostalom delu godine zarade u javnom sektoru ostati nepromenjene, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad. Pad zarada u privatnom sektoru će biti prvenstveno posledica toga da je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac. U drugom delu godine očekuju će se zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.