Apolitična domaćica ulazi u borbu protiv Lukašenka

Aleksandar Lukašenko je ponovo jedini ozbiljan kandidat na izborima u Belorusiji. Na šestim predsedničkim izborima pomogla mu je Centralna izborna komisija eliminisanjem dvojice opozicionih protivkandidata s velikom podrškom birača. Ali, ovi potezi su podstakli sumnju da bi njegova pobeda mogla već sada da se nazove „Pirovom”, jer je beskrupuloznim akcijama protiv opozicije probudio nezadovoljstvo naroda i zabrinutost uticajnih država, pa je opšti zaključak da se Lukašenko „preigrao”.

Ipak, Lukašenka, koji uspešno održava ravnotežu između Zapada i Rusije, moglo bi da spasi i sve agresivnije mešanje u pobunu opozicije – i to ukoliko i oni preteraju. Zato je Lukašeno već nekoliko puta upozoravao da „im neće pomoći ni Majdan ni revolucije”. Poslanik Evropskog parlamenta i šef Komisije za odnose s Belorusijom Robert Bedron zatražio je uvođenje sankcija Lukašenkovom „režimu” i primenu nove strategije prema Belorusiji. Odgovorajući na pitanje da li izbori u Belorusiji mogu biti mirni, on je odgovorio: „Ne, neće biti mirni, jer je aktivnost civilnog društva i opozicije neuporediva s ranijom”.

Do sada nevidljiva opozicija u Belorusiji je organizovala masovne proteste u više gradova, a u neredima je privedeno oko 250 demonstranata. Izborna komisija je potvrdila Lukašenkovu kandidaturu i odbacila prijavu Viktora Babarike s obrazloženjem da se bivši direktor „Belgasprom banke” od 19. juna nalazi u pritvoru i da se protiv njega vodi krivični postupak pod optužbom za iznošenje 430 miliona dolara i „pranje novca”. Babarika, koga u Belorusiji ocenjuju kao kandidata „ruskih oligarha”, najavio je osporavanje odluke Centralne izborne komisije pred Vrhovnim sudom. Međutim, niko ne polaže nade u to da bi odluka suda mogla da bude drugačija: što zbog slutnji da sud ne uživa autonomiju, što zbog toga što je kandidat koji je u kratkom roku prikupio oko 425.000 potpisa (četiri puta više nego što je potrebno) – „opasan protivnik”.

Bivši ambasador u SAD i osnivač uspešnog parka visokih tehnologija Valerij Cepkalo takođe je eliminisan: od 160.000 potpisa komisija je prihvatila manje od polovine – samo 75.000. Cepkalo je na slobodi. Kandidatura blogera Sergeja Tihanovskog odbijena je jer nije lično potpisao kandidaturu u prostorijama komisije, pošto je bio (i sada je) u pritvoru zbog demonstriranja protiv integracije Belorusije s Rusijom. Kandidat koji je lansirao slogan „Zaustavimo bubašvabu” postao je poznat tek pre nekoliko meseci. Okolnosti su dovele do toga da njegova supruga Svetlana Tihanovska, 38-godišnja domaćica, preuzme njegovu listu i potpise za kandidaturu. Bizarnosti celog slučaja doprinosi i to što se Tihanovska, prema vlastitom priznanju, nikada nije zanimala za politiku, a glasala je samo jednom u svom životu – i to za Lukašenka. Nezaposlena apolitična domaćica postala je najozbiljniji protivkandidat „poslednjem evropskom diktatoru”, kako ga nazivaju zapadni mediji, koji sada prednost u nošenju ove titule daju Lukašenku u odnosu na mađarskog premijera Viktora Orbana.

Izborni štabovi Tihanovske, Babarika i Cepkala odlučili su da udruže snage, što bi moglo da dovede do ujedinjavanja opozicije oko jedinog ozbiljnog kandidata koji je na slobodi. Istina, na zvaničnoj listi nalaze se još tri kandidata, sa različitim proevroskim i proruskim opredeljenjima, ali oni nemaju značajnu podršku niti uticaj.

Protiv Lukašenkovog predizbornog haosa oglasili su se SAD i EU, ali je on odgovorio da ne prihvata „propovedi o demokratskim vrednostima zapadnih zemalja”. Zvanična Rusija je uzdržana. „Ne pokazujte nam prstom kako da živimo”, rekao je Lukašenko, ponovivši rečenicu koju su samo pre nekoliko dana već izgovorili Orban i lider stranke Prava i pravde Jaroslav Kačinjski: prvi je odgovorao na najave povezivanja raspodele budžeta EU sa vladavinom prava u zemljama članicama, a drugi na zapadno mešanje u nedavne predsedničke izbore u Poljskoj.