Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li će Tajvan pasti po modelu Krima

Председник Си Ђинпинг са припадницима морнарице Кине (Фото ЕПА/Синхуа)

Vojni brodovi su ponovo u Južnokinesnkom moru. Američki, britanski i kineski. Kini za razvoj više ne treba Amerika, ne treba joj postbregzitovska Britanija. Kina, kakvu zamišlja njen lider Si Đinping, računa sa drugačijim svetskim poretkom i više ne skriva kako bi se u tom poretku učvrstila.

Da li je Tajvan novi Hongkong, pitanje je iz naslova američkog spoljnopolitičkog magazina „Forin afers”. Zaista, sličnosti su neizbežne, ali razlike su daleko veće.
Hongkong zapravo nikada nije bio prava demokratija, sve do 1997. godine bio je britanska kolonija kojom je upravljao čovek postavljen u Londonu. Tajvan, sa druge strane, od 2000. godine pa nadalje, posle prve opozicione pobede nad Kuomintangom, „skoro da je” demokratija.

Hongkong ima kopnenu granicu sa Kinom, kojoj je tri godine pre kraja milenijuma vraćen uz veliku ceremoniju i uz obećanje da „demokratija” neće umreti ali i daljer nije potpuno integrisan u Kinu.

Ostao je rezervat pod upravom Pekinga, ali sa vlastitom valutom (hongkonški dolar) kao mesto odakle su, u prvim godinama razvoja kineskog kapitalizma, zaslužni članovi partije vodili svoje globalne biznise. I Tajvan i Hongkong su, iz Južnu Koreju i Singapur, činili „četiri azijska tigra”, četiri države koje su se veoma brzo razvile u drugoj polovini dvadesetog veka.


Kineski nosač aviona (Foto EPA-EFE/Jeromie Faure)

Za razliku od Hongkonga Tajvan je država, koju danas priznaje svega 15 zemalja, sa sopstvenom autonomnom unutrašnjom i spoljnom politikom, vojskom, valutom (tajvanski dolar) i liderima koji se biraju nezavisno od Pekinga.

Michael Green i Evan Medeiros, obojica profesori na vašingtonskom Univerzitetu Džordžtaun, specijalisti za Aziju, u julskom broju magazina „Forin afers” pitanju Hongkonga i Tajvana, kao i zaoštrenih odnosa u Južnokineskom moru, prilaze sa američke tačke interesa.

Njima su zato Hongkong i Tajvan sličniji nego što zaista jesu jer tu sličnost mere građanskim prootivljenjem iticaja Pekinga na lokalnu politiku, prenosi „Jutarnji list”. Štaviše, kada su protesti u Hongkongu bili najžešći, Tajvan je demonstrantima poslao zaštiznu opremu.

Pomenuta dvojica autora uvertiru za aktuelne događaje u Južnokineskom moru vide u – ruskom zamagljivanju teritorijalnih pretenzija prema Ukrajini.


Kineska podmornica (Foto EPA-EFE/Vu Hong)

– Kao što je Vladimir Putin iskoristio pouku mlitave američke reakcije na rusku vojnu akciju u Gruziji da bi prigrabio deo Ukrajine, uz malo providne diplomatije (Krim je oduvek bio naš dok ga Hruščov nije poklonio Ukrajincima), kineski lideri danas koriste američku (i uopšte zapadnu) reakciju na uvođenje hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti kako bi privremeno zamaglili svoje ambicije za dalju agresiju u Aziji – smatra autorski tandem.

Njihov je zaključak zabrinjavajući – pošto je slamanje Hongkonga do sada nanelo malo štete Kini, Peking bi mogao pogrešno zaključiti da bi isto tako jeftino mogao proći i pokušaj aneksije Tajvana.

A reakcije EU i SAD na poteze Pekinga, ne računajući moglo bi se reći lični trgovinski rat predsednika Donalda Trampa sa Kinom, su mlake, ocenjuju autori analize.
Velika Britanija je omogućila državljanstvo svim građanima Hongkonga koji ga zatraže, a to je učinila i Australija. Nekoliko američkih i britanskih brodova upućeno je u Južnokinesko more, gde se kineski već nalaze, razmenjeno je nekoliko oštrijih saopštenja…

Pitanje je da li je iko spreman za sledeći, potencijalno ekstremno opasan korak?


 

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Читалац
ослобођен...
VID
Два великана међу светским мислиоцима налзе озбиљне мане у систему владавине "Демократије". Аристотел, који каже да такав систем не доноси врхунски одабир већ упросечава, и Русо који каже да у том систему народ мора да се састоји од самих светаца. САД плутократија је то перфидно решила на демокр.изборима између 2 крила једне те исте странке. Зато у критичним ситуацијама немају своје"наваљне" или „чанкове“ и сваки покушај издаје решавају ефикасно: Што пропусти ЦИА дочека ФБИ !
Божа
Крим руски, Тајван тајвански. Неполтронске државе признале Таиван. - Континентална Кина без трговине са западом може пасти ко зрела крушка, Indija je у успону. - Taјван поседује највеће златне резерве на свету.
ljiljana ljiljana
@Rajko, dobro ste rekli za ove dve zemlje. Ali ste zaboravili jednu malu stvarcicu. Juzna Koreja i zapadna Nemacka su se granicile sa socijalistickim zemljama. Zapad je morao pokazati svima koliko je bolji od socijalizma pa je ektremno ulagao u ove dve zemlje. Sta je sa drugim zemljama koje su gledale na zapad. Na sta lice zemje Latinske Amerike koje su potpuno pod uticajem SAD. Sta je sa ostalom Azijom a o Africi da ne govorim. Kad nesto komentarisete onda malo izucite geografiju i politiku.
kole stara karaburma
Evo da odgovorim kratko I jadnostavno, Tajvan ulazi u sastav Kine kad to Kina odluci. Sta moze Amerika ili NATO pa uglavnom da grme ali ne I da bilo sta konkretno pokusaju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.