Utorak, 07.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Rusija u ulozi korektora

Осла­ња­ње Мо­скве на Пе­кинг ни­је не­ло­ги­чан по­тез (Фото EPA-EFE/Pa­vel Go­lov­kin)

Rusija se sve odlučnije priklanja novoj ulozi u globalnoj politici. Klub najmoćnijih svetskih sila, kojem i ona pripada, dobio je u proteklim godinama nove članove, neki ka tome tek teže, a neki stari su se u međuvremenu povukli. Doba podele uticaja oružjem su minula, preostali su samo lokalni ratovi koji više spadaju u „nadležnost” trgovaca oružjem nego vojnih komandanata.

U novonastalim okolnostima uloga korektora za Moskvu je, po svemu sudeći, najprihvatljivije rešenje. Bilo da je namenjena dešavanjima na terenima Bliskog ili Dalekog istoka, zaleđenim kapama naše planete ili u samom srcu Evrope. S jasno definisanim sopstvenim interesima, Rusija i u teškim prilikama izazvanim pandemijom korone ide utabanim stazama.

Ne čudi stoga sve jasnije priklanjanje vodećih evropskih zemalja istočnom susedu. Svi razlozi za eventualne međusobne nesuglasice praktično su obesmišljeni onog trenutka kada se 1945. nad kupolom tadašnjeg Rajhstaga u Berlinu zavijorila sovjetska zastava. Sve posle toga bilo je lečenje rana, ali ne i podgrevanje osvetničkog animoziteta pokopanog zajedno s milionima izginulih u svetskom ratu.

Evropljani su svesni toga da nemaju snage da sami kontrolišu odnose između SAD, Rusije i Kine. Nekom jatu moraju da se priklone, a Moskva im je, objektivno, u tom trouglu najbliža. Uostalom, istočni sused im je i istorijski i kulturno gledano – najprihvatljiviji.

Ishitrenim „odlaskom” Velike Britanije iz evropske porodice Nemačka i Francuska su se, na neki način, zatekle nezaštićene. SAD su doživele fijasko: rasni nemiri, ogroman broj obolelih od kovida 19 (posebno među siromašnim slojevima stanovništva i pripadnicima oružanih snaga), požar na vojnom brodu kod San Dijega koji danima nije mogao biti ugašen, pa i to što su Amerikanci zbog izgradnje ruskog gasovoda „Severni tok 2” morali da pribegnu raznim sankcijama (ne baš uspešno), najbolje ukazuju na to da su u Vašingtonu mnogi konci – popucali. Slični maleri događali su se i događaju se i drugima, ali ne iznose se na sva zvona. To je pitanje ugleda.

Nedavno je Pentagon odlučio da iz Nemačke povuče 9.500 svojih vojnika, uz objašnjenje da Berlin ne pristaje da u fond NATO-a godišnje uplaćuje dva odsto svog BDP-a. Odlukom Brisela samo je potvrđena nedavna tvrdnja francuskog predsednika Emanuela Makrona da alijansa više nije spremna da „bespogovorno” priskoči u pomoć bilo kojoj svojoj članici. Obaveza Amerike u takvim situacijama ne samo da je dovedena u pitanje već, praktično, više i ne postoji.

U igru uskače – Kina. Moskvi odgovara to da deo svog tereta u odnosima sa Vašingtonom prebaci Pekingu na leđa. Da se ne upliće u sukobe koji nisu njeni. Naprotiv, da u njihovom razrešenju pronađe korist za sebe. Vreme velikih ratova minulo je onog trenutka kada su se svi njihovi potencijalni učesnici opremili dovoljnim zalihama nuklearnog naoružanja i raketama sposobnim da pogode bilo koju tačku na kugli zemaljskoj. Za sve njih mir je postao jedini izlaz. A za mir je potrebna – mudrost.

Oslanjanje Moskve na Peking nije nelogičan potez. Azijski džin je, poput nekadašnje carske Rusije, vekovima bio zatvoren za spoljni svet. Živelo se po drugim pravilima, koja su u nemaloj meri podsećala na vojno ustrojstvo. Ali, hiljadugodišnja imperija se posle mnogobrojnih prevrata, unutrašnjih sukoba, ratova, prolaska kroz epohu komunizma Mao Cedunga, uzdigla do države koja je ovladala svim tehnološkim i socijalnim resursima za koje su mnogi smatrali da oličavaju samo svet liberalnog kapitalizma.

Današnja Rusija ima specifičnu poziciju u svetu. Dovoljno je jaka da veštim lavitiranjem između te nove Kine, SAD i Evrope može da igra ulogu korektora. U trenutku kada monopolarnost ubrzano prekrivaju senke prošlosti i kada se traži novi, pragmatičniji način razmišljanja, stabilnost postaje glavna vrlina. A svet je na evroazijskog džina uvek gledao kao na nepromenjivu tvorevinu. Još od carskih vremena, i kroz najteže ratne trenutke, pa i revolucionarne prevrate.

Uz to, saradnja Moskve i Pekinga već duže vreme je ustaljena stvar. Na istočnim granicama Rusije godinama funkcioniše sporazum po kojem kineska strana može na najbližim delovima ruske teritorije da naseljava svoje građane koji se ovde bave poljoprivredom ili industrijskom delatnošću. Omogućeno im je čak da formiraju naselja i podižu čitave gradove.

Evropa ima o čemu da razmišlja…

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dejan
Cista tema za zamlacivanje i svi nasedamo,jer je vazno da bitne stvari prodju u senci ovakvih vesti.Ajde neka neko kaze sta je tu vazno iz ove teme,bar jednu sustinsku stvar.
ПераПерић
Сви они гледају на Русију као што су неарденталци гледали на мамуте током леденог доба - за њих је она опасна неман, али биће меса за све ако га оборе. Ништа се ту није променило задњих 300 година. И не мисалим да руски политичари брину мање о људима од мултинационалних компанија. Једноставно, државни капитализам нема то у дефиницији...
Stefan
Ovo je najlosija analiza koju sam procitao u poslednjih 10 godina. Mozete mnogo mudrije da nadjete i promovisete
nikola andric
Primer ''redukcije kompleksiteta'' je imovinsko pravo. U njemu su ''lica'' (individue) reducirane na ''fizicka'' i ''pravna''. ''Bógatstvo naroda'' kao ekonomska tema je postvljeno od Adama Smita dok je raspodela proizvedenog bogatstva prosirena na takozavanu ''politicku ekonomiju''. Umesto klasa izmedju kojih je narodno bogatstvo deljeno sada imamo drzave izmedju kojih se dele ''pare''. Pare mozemo videti kao ''potrazivanja'' a '''svojinu'' kao prirodno bogatstvo kojim drzave raspolazu.
Odgovor za "Gradjanin ovdasnji"
Cena nafte do skora je bila najniža, da li je Rusija bankrotirala?. Da li zlatne rezerve gomila zemlja koja nema para? Da li znaš da se Rusija ne zadužuje kod MMF-a?
odgovor na odgovor
Rusija je objektivno u teskoj situaciji, delom zbog okolnosti izvan njenog uticaja, delom zbog svog vaskrslog ekspanzionizma koji ne moze da podnese na duge staze. Rusija je bankrotirala 90. posto je cena nafte pala 85. Zlatne rezerve su zamlacivanje neopranih narodnih masa. To niti nesto znaci, niti se maze na leba. A to za MMF vam je poseban biser. To je kao da se hvalite time da ste izveli decu na put jer ih nema da prose na ulici.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.