Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DRAGANA VARAGIĆ, glumica

Istina je lekovita i vraća identitet

Sad razumem one koji skaču iz padobrana, odlaze na mesta gde ljudska noga nije kročila, treba mi taj protivotrov, ne dam „Zumu” da me za život isprazni
(Фото Драгана Удовичић)

Stigla je prva devizna donacija na račun Fonda solidarnosti UDUS-a. Korak po korak... Hvala prijateljima iz Vašingtona. Dok vode akciju za pomoć jednoj od najugroženijih bolnica u Srbiji, nisu ni naš Fond zaboravili. Solidarnost...

Ove reči glumice Dragane Varagić koje su proteklih dana imale mnogo „lajkova” na društvenim mrežama, bile su povod da je zamolimo za intervju. Naša sagovornica koja je godinama unazad živela i radila u Kanadi, pored brojnih obaveza, proteklih dana istrajavala je na Fondu solidarnosti koji je zaživeo pri UDUS-u.

Dragana Varagić, jedna od omiljenih profesorki Akademije umetnosti u Beogradu, iza sebe ima brojne nagrađivane pozorišne i filmske uloge, ovoga puta otisnula se u humanitarne akcije kako bi pomogla svom esnafu i ljudima kojima je u ovom vremenu pomoć potrebna.

– Ovo je lična inicijativa koju sam povezala sa institucijom, UDUS. Nisam želela da osnivam svoj fond, želela sam da uradim nešto za Udruženje dramskih umetnika Srbije, kojem i sama pripadam. UDUS ima Fond solidarnosti u kojem nažalost nema novca. Nemam nikakvih ambicija da se zvanično uključujem u rad te institucije, sem pojedinačnih akcija kojima mogu eventualno da pomognem. U situaciji gde nas je korona podelila na one koji redovno dobijaju platu, nas koji radimo u ustanovama kulture i obrazovanja, i samostalne i nezavisne umetnike koji više nemaju mogućnost da rade, ni da zarađuju, smatrala sam da teret ove prirodne nepogode treba da podelimo. Država je obezbedila minimalce za tri meseca za određeni broj ljudi, ali je jedan broj ostao „ispod radara”, nevidljiv, a i bojim se da će ovaj problem da se produži, nažalost, na celu godinu. Taman i kada bismo sutra počeli da živimo kao da se korona nikad nije desila, treba vremena da se ponovo pokrene nezavisna scena. Uputila sam poziv nama zaposlenima u Srbiji i dijaspori u Kanadi i Americi da se priključe Fondu solidarnosti – priča za „Politiku” Dragana Varagić.

Prve donacije su već stigle. Ko su pojedinci koji su se istoga trena odazvali vašem pozivu?

Prve donacije stigle su od mojih kolega zaposlenih na Akademiji umetnosti, hvala im što smo se razumeli i što su se odazvali pozivu. Prve inostrane uplate „legle” su iz Vašingtona. Tamo postoji deo naše dijaspore koji već godinama pokreće mnoge akcije za pomoć Srbiji. I sve rade volonterski. Ne očekujem nikakve velike rezultate, želim da idemo korak po korak i da ne odustanemo. Kad se budemo okrenuli videćemo gde smo stigli.

Reč koju najčešće izgovarate je solidarnost. Koliko nam je ona danas potrebna?

Čuvena antropološkinja Margaret Mid kaže da je civilizacija počela onog trenutka kada je čovek počeo da pomaže drugom čoveku u nevolji. Civilizacija ili ne, to je izbor koji imamo. Jednostavno je.

U privatnom životu se najviše čuvate gorčine. Zašto?

Zato što bes i ljutnja sagore, a gorčina kada se naseli ostaje. Pogledajte naša imena Vera, Nada, Rada, Slobodanka, Dragana, Milica, Sanja, Ljubica, Darinka, Željka… Tako treba da se živi. Da bismo mogli da živimo život moramo da poverujemo, da bismo verovali moramo jezik da vratimo sebi. Mnogo smo ga raščinili, izobličili zloupotrebom. Nema se na osnovu čega verovati. Mora se početi ispočetka. Reč po reč, da se zasluži poverenje u svaku ponaosob. Kada sam radila „Penelopijadu” Margaret Atvud zapisala sam, a ne bih ni danas ništa menjala: „Reči danas ne znače mnogo, i često služe da se zamaskira istina i da niko ne nosi svoj pravi identitet. Postale su često destruktivne i služe laži, opasno sredstvo u uništavanju onog drugog, koristeći za to nekog trećeg... Teško je danas pronaći istinu, a istina je lekovita i vraća identitet, i samo tako ponovo se uspostavlja prirodni red.”

Na najnovijem protestu bili su i mladi roditelji sa bebama u kolicima, i oni koji su došli biciklom, ili trotinetom, oni koji su sedeli na travi u parku i razgovarali. To su ljudi željni da veruju društvu u kome žive. Bojim se da je tek posle ovih poslednjih događanja najveći broj mladih odlučio da ode iz zemlje. I nije reč o ekonomskoj situaciji, već o „kružnom toku” manipulacije nasiljem. To što je policija na najnovijim protestima tukla i hapsila one koji su došli da mirno protestuju umesto onih sa bakljama i onih koji su ih gađali kamenicama je u malom – „šta nije u redu u državi Danskoj”. Divim se onima koji su poput Marije Lukić naterali nekog Jutku u zatvor, pa makar i na samo tri meseca.

Kako se vanredna situacija odrazila na vaš rad? Da li je ovo vreme pandemije promenilo nešto u vašem stavu, navikama?

Na početku mi je „Zum” bio zanimljiv. Sad ga ne podnosim. Darove koje daje naplaćuje stostruko i dugotrajno, bojim se. Držala sam časove i probe preko „Zuma”, sazivala sastanke katedre. Uradili smo mnogo, što se videlo i na našim ispitima. Ipak, taj deseti deo sekunde između audio i video zapisa, ta laž da se nalazimo svi u istom komunikacijskom vremenu, taj deseti deo sekunde razmaka koji moram stalno da se pravim da ne osećam, košta me. Košta me da kad posle nekoliko sati prestanem da radim i isključim kompjuter, funkcionišem sa pola kapaciteta. Prva stvar koja nestane je osećaj za humor. Umesto njega osećaj tuposti i dovoljnosti, kao da pravi život postaje surogat. Bistro sunčano jutro me vrati sebi i nagrne potreba za životom, ukus voća, kafe, sedenje na suncu zatvorenih očiju, pogled na reku. Jedino manje čitam. Uglavnom kraće forme. Muzika stalno. Sad razumem one koji skaču iz padobrana, odlaze na mesta gde ljudska noga nije kročila, treba mi taj protivotrov, ne dam „Zumu” da me za život isprazni.

Na kojim principima, smernicama insistirate u radu sa svojim studentima?

Gluma je balans između sticanja i otpuštanja kontrole, između pravljenja strukture i dozvoljavanja da vam se nešto desi. Gluma je nebo i zemlja, a vi između razapeti pokušavate da razumete šta vam bogovi govore, a da ne izgubite tlo pod nogama. Gluma je poziv da se nečiji damari ujednače sa vašima. Moji prijatelji iz Kanade kada im je ćerka imala 16 godina i želela da upiše glumu poslali su je kod mene da je čujem. Zanimljiva, radoznala i rekla bih talentovana priroda, u međuvremenu je doktorirala inženjerstvo u medicini. I radi raznovrsne eksperimente. Poslala mi je jedan rad u vezi sa instrumentima koje je inženjerski kreirala. Eksperiment je bio da je jedna grupa ljudi hodala po užarenom ugljevlju, a druga ih posmatrala. Istovremeno su mereni  otkucaji srca grupi koja posmatra. Za neko vreme otkucaji srca kod onih koji su posmatrali su se ujednačili. To se dešava i u pozorištu. Kad je događaj jakog unutrašnjeg intenziteta, kad se desi to „nešto” što znamo da postoji, a ne volimo da pričamo o tome, kad se publika umiri i počne da diše jednim dahom, kad osetite kao da vam je celo gledalište stalo na dlan ruke… to je ono što čini pozorište večnim. To je život sam u Talijinom hramu. Kad nestane potrebe za tim, onda smo možda prestali da budemo živi, a da to i ne znamo.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sanja Grujic
Svaka cast.☺
Miki Andrejevic
Fantasticno, sjajno i istinito. Daje nadu da ce biti zivota posle korone i svega sto nas je snaslo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.