Gradnja gradske galerije – sledeće godine

Gradska galerija na Kosančićevom vencu, prostorno kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja, mogla bi konačno da počne da se zida krajem sledeće godine. Planski osnov za nastavak projektovanja i potom izdavanja građevinske dozvole i izbor izvođača radova trebalo bi da dobije zeleno svetlo u Skupštini grada u oktobru. Tada se, kako kaže Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, očekuje usvajanje izmena plana detaljne regulacije Kosančićevog venca za deo bloka između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac koji je na javnom uvidu do 29. jula. Budući da plan osim galerije diktira pravila igre i za gradnju memorijalnog centra na temeljima porušene Narodne biblioteke, Đumrukane, Centra za kulturu „Male stepenice”, promenade, ali i stanova na dvema lokacijama, sigurno je da će izmeniti izgled lične karte prestonice što Kosančićev venac kao jedan od najznačajnijih i najosetljivijih delova starog Beograda predstavlja.

Promene tog plana staviće tačku na problem koji je budućoj galeriji visio nad vratom, a odnosi se na imovinskopravne začkoljice na zemljištu koje je neophodno da se formira građevinska parcela, dodaje Stojčić.

Pre dve godine sve je izgledalo kao gotova stvar. Stojčićev prethodnik Milutin Folić 2018. najavio je početak izgradnje galerije do kraja 2019. godine. Folić je kao i u mnogim drugim projektima mislio da ima razloga za radovanje, ali se ono pokazalo preranim. Doduše, vlada je tada izgradnju gradske galerije proglasila za javni interes, što je trebalo da omogući eksproprijaciju objekata na padini između Kosančićevog venca i Karađorđeve ulice kako bi na toj lokaciji mogla da bude podignuta galerija.

− Reč je o malim površinama koje će grad eksproprisati. Otkup prostora od privatnih vlasnika objekata na ovom zemljištu, koje je posed grada i države, osnov je za raspisivanje tendera za izbor projektanta, što je procedura koju gradske vlasti pripremaju – govorio je Folić oktobra 2018. godine.

Njegova obećanja pala su u vodu, a ono što se ne menja od 2016. jeste idejno rešenje gradske galerije koja će ukopana u padinu biti veza priobalja i Kosančićevog venca, odnosno reke i pešačke zone u centru. Osim toga, od napada agresivne tranzicione gradnje biće sačuvan jedan od najlepših gradskih vidikovaca u najstarijem srpskom naselju u Beogradu. Nadzemni deo buduće galerije od 140 kvadrata i visine osam metara, prema pobedničkom idejnom rešenju sa pre četiri godine okončanog arhitektonskog konkursa tima ARCVS-a sa arhitektom Branislavom Redžićem na čelu, naći će se na trgu dužine 60 i širine 24 metra. Trećina tog placa biće pod drvećem.

Sa budućeg trga vidikovca stepeništem i rampama posetioci će se spuštati do prvog od ukupno tri nivoa galerije, na kojem će biti info pult, radionica, prostor za decu, sala za predavanja i kafić. Tu je predviđeno postavljanje glavnog ulaza, odakle će liftom i stepeništem publika silaziti u dve podzemne etaže namenjene izložbama.

Pored uskog betonskog stepeništa između kuća u Karađorđevoj 15 i 17, koje vodi do platoa na kome je danas bista Mike Alasa, biće početna stanica, „pista za poletanje”, mini-vozića koji će putnike rekom prispele u Beograd prevoziti praktično do centra grada. Vozićem će moći da stignu do prve etaže galerije, koja će biti sa desne strane, dok su sa leve planirane široke stepenice, „sanset amfiteatar”, širine 17 metara. Ispod njih naći će se multifunkcionalna sala od oko 300 kvadrata sa 100 sedišta, potvrđeno je urbanističkim projektom.

Taj budući kulturni centar, sa salom i galerijom na kojoj je akcenat, trebalo bi da ima oko 4.000 kvadratnih metara. Grube procene su da bi izgradnja mogla da košta oko 3,5 miliona evra, a projekat će finansirati grad.