Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prvi posleratni sveštenik među Crnotravcima

Od 1946. godine u ovom mestu nije bilo stalnog sveštenika, a crkva je obnovljena tek pre nekoliko godina, kada je odslužena i prva liturgija posle sedam decenija
Недавна прослава Светог Прокопија окупила је око педесет верника (Фото: В. Димитријевић Срећковић)

Na slavu Svetog Prokopija pedesetak meštana došlo je u Crkvu Svetog Nikole na službu, većina sa maskama, iako tada u Crnoj Travi nije bilo nijednog slučaja obolevanja od opakog virusa korona sa kojim se poslednjih meseci bori ceo svet.

Crnotravska crkva je stara, sagrađena 1635. godine, na temeljima svetinje s kraja 12. veka, i to da ima novog sveštenika baš i ne bi bila neka vest da nije reč o prvom svešteniku u Crnoj Travi posle više od sedam decenija. Praktično od završetka Drugog svetskog rata, Crna Trava nije imala svog sveštenika, dok se prošlog leta protojerej Miomir Jevtić, inače u penziji, sam nije prijavio da dođe u ovaj kraj. I od tada putuje iz svog doma u Aleksincu do svojih parohijana i njihovih mahala, do Crkve Svetog Nikole u kojoj su tek pre nekoliko godina obnovljena redovna bogosluženja. Ni u njoj se 70 godina nije služilo, sve dok 2011. godine tadašnji episkop niški Jovan (Purić), nije dao blagoslov da se obnovi crkva u Crnoj Travi i konačno otvori za bogosluženja. Dugo zaboravljenu crkvu nije zaboravio ni sadašnji vladika niški Arsenije koji je već dva puta služio u njoj.

O duhovnim potrebama vernih u ovom kraju donedavno se starao paroh iz Vlasotinaca, a kako kaže sadašnji crnotravski sveštenik, otac Miomir Jevtić, teritorija koju pokriva nije mala i do nekih sela može se doći samo terenskim vozilom.

– To što je crkveni život bio tako zapušten u ovom kraju, u to se umešala i politika, a znamo kakva je ona bila u ranija komunistička vremena, ali je i crkva napravila grešku što je zapostavila taj kraj. Ljudi ovde slave slavu bez sveštenika, ne opojavaju se kada umru, jednom rečju nisu navikli da im sveštenik dolazi u dom. Sada je obnovljen liturgijski život i na svaku službu dođe bar dvadeset duša. Počeo sam i da ulazim u domove, da svetim vodicu i sečem slavski kolač sa domaćinima, bilo je prošle godine i 40 krštenja. To su dobri i čestiti ljudi, a sredina u kojoj žive je prirodna i zdrava, lep je to kraj – priča otac Miomir Jevtić.

Kaže i da je prošao sve mahale, upoznao većinu meštana i dodaje da nije retkost da se ljudi okupljaju oko zavetnog drveta zapisa kao oko hrama. Nabraja nam i crkve ovog kraja: u Kalni je posvećena Svetoj Trojici, a zvono je darovao kralj Milan Obrenović – kad zazvoni, da ga čuju i Bugari u Sofiji. Crkva Svetog Pantelejmona nalazi se u Brodu, u Dobrom Polju je posvećena Vaznesenju Gospodnjem... Tu su i brojna crkvišta i manastirišta, mesta na kojima se jasno vide temelji ranijih svetinja starih nekoliko vekova.

– Crkva Svetog Nikole u Crnoj Travi je obnovljena i pored nje je počela izgradnja parohijskog doma, u čemu nam mnogo pomaže opštinska vlast jer nam je zajednički cilj da obnovom duhovnog života obnovimo i ovaj kraj, da ljudi počnu da se vraćaju. U parohijskom domu, na donjem spratu, biće i zimska kapela za služenje, pored svečane sale, jer je u zimskim mesecima u sadašnjoj crkvi veoma hladno. Na spratu su planirane kancelarija sveštenika i biblioteka. Sve bi trebalo da dovršimo na jesen – priča planove protojerej Miomir Jevtić.

U ovom letnjem periodu Crna Trava malo živne jer mnogi koji su odatle otišli dolaze u svoje porodične domove, pa kako nam opisuje sveštenik, u mahalama bude vrlo živo. To, međutim, kratko traje, a problem iseljavanja pritiska ovo mesto godinama.

– Cela opština Crna Trava ima oko 1.200 žitelja, a najviše ih je u Gradskom, gde ima 100 domova. Ljudi su ovde neiskvarenog duha, autohtoni. I oni koji su otišli nisu zapustili svoju očevinu, dvorišta su uglavnom uređena, kao i kuće, vode računa o tome i vezani su za ovaj kraj. Nije slučajno sagrađen spomenik Crnotravcu u Čuburskom parku i istovetan ovde, u Crnoj Travi. Čuburac gleda u pravcu Crne Trave, a Crnotravac u pravcu Beograda, gde su otišli brojni žitelji ovog mesta. Ta veza je kod mnogih Crnotravaca neprekinuta – kaže otac Miomir Jevtić.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
И после нам неко други крив?
Јован
Свака част, оче Прото!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.