Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SLATINE NA JUGU SRBIJE

Dva spomenika prirode

„Lalinačka slatina” nalazi se delom u Nišu, a delom u Merošini, a „Bresničićka slatina” u ataru sela Bresničić, od Prokuplja prema Kuršumliji
„Бресничићка слатина” захвата малу површину и представља осетљив екосистем (Фотографије Завод за заштиту природе)

U podnožju Malog Jastrepca, na više lokaliteta, izbijaju vode sa povećanim sadržajem mineralnih soli, najviše sa natrijum-hloridom. Ove vode plave okolno zemljište čineći na taj način specifična staništa, slatine. Najveća od njih, sa visokom koncentracijom soli u zemljištu, nalazi se kod mesta Lalinske pojate na levoj obali Južne Morave, u dolini Dudulajske reke i manjih potoka.

Na Jugu Srbije slatine se javljaju u fragmentima i predstavljaju pravu retkost za koju se skoro i ne zna budući da su slana zemljišta kao prirodni fenomen široko rasprostranjena po Vojvodini. Poznata staništa, južno od Save i Dunava, nalaze se u okolini Vranja, Prokuplja i Niša. Za spomenike prirode proglašena su dva lokaliteta: „Lalinačka slatina”, koja se nalazi delom u Nišu, a delom u Merošini i „Bresničićka slatina” u ataru sela Bresničić, od Prokuplja prema Kuršumliji, udaljena 13 kilometara. Flora ovih slatina specifična je i u biogeografskom smislu drugačija od slatina Panonske nizije.

„Lalinačka slatina”, koja se nalazi delom u Nišu, a delom u Merošini 

Slatine spadaju u najlošije zemljište. tako da se najvećim delom koriste za ispašu stoke. Međutim, slana kopnena staništa u Evropi odavno su uključena u razne procese zaštite zbog proučavanja visoko vrednih i očuvanih predela. I pored toga, broj očuvanih slatina značajno je opao za poslednjih sto godina kao posledica razvoja industrije i poljoprivrede. Zbog toga su identifikovane kao prioritetna staništa u Evropi i posebno zaštićena u okviru Ramsarske konvencije i mreže NATURA 2000.

„Ova staništa imaju veoma veliki značaj, kako za očuvanje biodiverziteta, tako i kao izvor vrsta sa lekovitim svojstvima i divljih srodnika – neprocenjivih u oplemenjivanju biljaka i stvaranju novih sorti”, navodi u svom doktoratu posvećenom vegetaciji zaslanjenih staništa Srbije sa procenom održivog korišćenja i očuvanja Milica Luković.

Milanov čistač (Stachys-milani) 

Zaštita Lalinačke slatine ili kako je narod naziva Lalinački đeram, ne sprečava poljoprivrednike da nastave da obrađuju zemljište, jer su pojedine biljke i opstale zahvaljujući tome, ali bez teških pesticida, kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, na osnovu čije studije je slatina zaštićena 2015.

Specifičan biljni svet razlog je što je „Lalinačka slatina” jedno od međunarodno značajnih područja za biljke, navode u Zavodu. Milanov čistač, ćufurija, dalmatinski luk, samak i zvezdan nalaze se na nacionalnim, evropskim i svetskim Crvenim listama i u Crvenim knjigama.

Dalmatinski luk (Allium guttatum ssp. dalmaticum) 

Od evidentiranih preko 226 vrsta biljaka, na 251,75 hektara, najveći fitogeografski značaj ima endemit Milanov čistac koji je upravo sa „Lalinačke slatine” prvi opisao dr Sava Petrović (1885), kao novu vrstu za nauku.

Prve podatke o biljkama izneo je Josif Pančić kada je posetio slatinu 1880. godine. Broj još uvek nije konačan, jer detaljna istraživanja nisu do sada izvršena i samim tim može se smatrati jednim od značajnih centara diverziteta slatinske flore južno od Panonske nizije.

Proučavanja vodozemaca i gmizavaca započela su 1900. godine, a prva istraživanja ptica obavili su Bratislav Grubač 2003, a Metodije Velevski 2013. godine. Registrovano je 37 vrsta ptica, devet se ubraja u stanarice i 17 u selice, pet vodozemaca i sedam gmizavaca.

slatinski cvet (Limonium gmelini) 

Na „Bresničićkoj slatini” zastupljene su vrste koje daju pečat ovom području. Jedna od njih je endemična vrsta – dalmatinski luk (Allium guttatum ssp. dalmaticum), upisan u „Crvenoj knjizi flore Srbije 1” kao krajnje ugrožen, kao i slatinski cvet (Limonium gmelini).

Carstvo ptica, koje broji 32 do sada evidentirane vrste, predstavlja osnovnu vrednost ovog malog slatinastog staništa (4,23 ha), među kojima su neke retke i ugrožene u Srbiji i Evropi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.