Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Cena maline dobra zbog nestašice

Kilogram ovog voća otkupljivači plaćaju od 210 do 270 dinara jer je ukupan ovogodišnji rod smanjen najmanje za 30 odsto
(Фото Д. Урошевић)

Ovo leto proći će bez protesta malinara koji su prvi put, posle nekoliko godina, zadovoljni cenom tog voća. Zbog nestašice, ne samo kod nas već i na svetskom tržištu, hladnjačari malinu otkupljuju za najmanje 210 dinara po kilogramu.

Stručnjaci, međutim, ovakvo stanje na tržištu ocenjuju kao kratkoročnu dobit za proizvođače jer je rod maline drastično smanjen što bi u perspektivi moglo da dovede do novih problema.

Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za jagodasto voće, kaže da je svetska nestašica maline definitivno uticala na rast cene koja se trenutno kreće od 210 do 270 dinara. Berba tog voća u nižim predelima je završena i po svim pokazateljima, ističe, prinosi su jako redukovani. Kaže da je rod maline u Srbiji smanjen minimum 30 odsto i da će teško biti ostvariva ranija projekcija o ukupnom prinosu od 55.000 do 57.000 tona. Kvalitet je takođe šarenolik i zavisi od toga koliko su malinjaci bili na udaru nepogoda. Tamo gde je bilo grada pojavljuje se takozvana flekava malina, s delimičnim oštećenjima.

Međutim, kako objašnjava, zbog značajnog manjka tog voća na tržištu pri otkupu se ne obavlja klasifikacija i sve ide u prodaju po istoj ceni. On ne veruje da će ukupni rod moći da bude uvećan na osnovu uvoza maline iz BiH, kako se poslednjih dana moglo čuti u medijima, jer je i tamo proizvodnja pala na jednu trećinu nekadašnje proizvodnje od oko 20.000 tona.

– Pitanje cene se uopšte ne postavlja. Miker se, jedino, plaća više u odnosu na vilamet i druge sorte – kaže Leposavić i dodaje da je ovakva situacija kratkoročno dobra za one proizvođače koji imaju šta da ponude, ali da s obzirom na navike iz ranijih godina takvo stanje na tržištu može ponovo da dovede do porasta tražnje za sadnim materijalom kojeg, nažalost, mi nemamo dovoljno.

– Ponovo se vrtimo u onom krugu. Uzimamo zaražene sadnice, sadimo i povećavamo površine, ali prinosi ne rastu proporcijalno. Ovo je naš najveći problem. Jednostavno, nedostaje nam strategija – kaže Leposavić. Navodi dobar primer Čilea. Ova država je, objašnjava, u jednom trenutku planski snizila proizvodnju i kada su dostigli određeni nivo, država je obezbedila kvalitetan sadni materijal i stavila ga na raspolaganje proizvođačima.

Kako je za Betu izjavio predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović akontna (početna) cena prve klase malina porasla je ove godine, zbog prepolovljenog roda usled nevremena, na oko 210 dinara. U isto vreme 2019. iznosila je od 150 do 170 dinara.

On je ocenio da statistika ipak neće pokazati da je rod malina manji 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod. Radović kaže da uprkos višoj ceni proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će pokriti troškove proizvodnje.

– U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu – rekao je Radović. Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država, koja i sada subvencioniše proizvođače, treba još više da ih motiviše da obnove proizvodnju. Prema njegovim rečima, zbog niskih cena, posebno 2017. mnogi su zapustili malinjake i da je Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila to mesto jer je proizvodnja pala. Kako je objasnio, otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina doprineo je da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600–2.000 hektara.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

peki
o kakvoj vi dobroj ceni pricate, ova cena je ispod visegodisnjeg proseka/srecnih god./pa pre ....godina je bila 250,ja sam 2002 davao malinu za 70din, tad je cena jagode bila 10din,sad je jagoda 350din, a malina 210, toj je pravo stanje u zemlji srbiji..a bice jos gore...
Sreten Bozic -Wongar
Srbija ima najplodniju zemlju u Evropi - mogla bi imati i najbolji zivotni standard. U evetu je 8 milijardi gladnih dusa - proizvodnja hrane je najunosniji posao. Srbija je narod sa sela poslala u diasporu i zivi od njihovog doprinosa umesto da unaporedi poljuprivredu Malinarima kao sto su ova deca treba dati orden za rad i skolsku stipendiju.U njima je buducnost Srbije a ne na paradi ponosa.
Poznavalac_prilika
Sada kada su proizvodjaci malo uzeli novaca i kada je situacija sa finansijske strane kudikamo bolja treba da se razmislja sta i kuda dalje? Treba da se udruzuju, da ulazu u bolji sadni materijal, da se pokusaju uvesti nove sorte pogodne za konzum, da se mladima da sansa a da se stara garnitura skloni itd itd. Nista od ovoga se nece uraditi jer oni kad im je dobro oni misle da nikad nece doci drugacije vreme misle da se trzisne prilike ne menjaju a one se menjaju iz minuta u minut.
geras
neće ništa od predloženog uraditi, kao što nisu i za sve ove godine koje su obeležile kuknjave i blokade puteva . ove godine im odgovara kako tržište deluje, a dogodine, ako rodi, jovo nanovo .
Раћа
Каква срамотна цијена откупа! Каква пљачка узгајивача! У Аустралији, у самопослугама, малине из Србије коштају 52 долара по килограму. То је 31.5 евра или 3711 динара. Они плаћају 270 динара (2.3 евра) српским узгајивачима и још кажу да је то добра цијена. Радо бих вам поставио и фотографију из супермаркета, да поткрепим ову моју тврдњу.
Darko
Hoce li malinari sada visak dobiti uplatiti u budzet? Kad su im cene bile male trazili su nasilno blokadama da svi mi kroz budzet pomognemo njima da dostignu zeljenu cenu i profit mimo trzista. Treba li sada svi ostali da blokiramo njih i trazimo isto? Da pomognu budzet, jer ocigledno imaju visak profita.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.