Strah od otpuštanja veći od prikazanog u istraživanjima

Većina građana Srbije se izgleda ne plaši da će izgubiti posao. Tako barem pokazuje istraživanje regionalne agencije za istraživanje tržišta Valikon, po kojem je strah od gubitka posla navelo samo 11 odsto građana koji su učestvovali u analizi, dok je zabrinutost za ekonomiju izrazila tek trećina njih. I pre zvanične najave paketa pomoći za privredu, ekonomske mere kao odgovarajuće ocenila je većina, tačnije 55 odsto građana.

Ipak, iako su parametri koji se odnose na ekonomske aspekte zadovoljavajući za većinu građana, 43 odsto njih kaže da je njihova finansijska situacija lošija nego pre pola godine, dok oko 30 odsto građana očekuje pogoršanje u nastupajućem periodu.

U izveštaju se navodi i obim potrošnje i kako se finansijska situacija reflektuje na njega, pa tako 57 odsto građana potrošnju ocenjuje kao nepromenjenu, dok svega devet procenata njih ističe da se njihov obim potrošnje povećao u prethodno pola godine.

Prognoze domaćih ekonomista i analitičara koji prate kretanja na tržištu rada pokazuju da bi Srbija sa nezaposlenošću mogla da se vrati na stanje od pre desetak godina, pogotovo ukoliko poslodavci odluče da im se više isplati da otpuste radnike nego da koristi ekonomske mere podrške. Zbog toga ove podatke iz istraživanja, kako podseća Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, uvek treba uzimati s rezervom, jer je strah od gubitka radnog mesta u Srbiji daleko veći nego što to pokazuju bilo koje analize.

– Mislim da je ovde najviše reč o radnicima koji su zaposleni u onim preduzećima koja su dobila pomoć, jer se država već obavezala na to da će im obezbediti finansijsku podršku pod uslovom da do kraja godine ne otpuste više od deset odsto zaposlenih. To je realan strah među zaposlenima koji rade u takvim preduzećima, što se, pretpostavljam, reflektovalo i na ovo istraživanje. A strah od otpuštanja je svakako veći među onima čije firme nisu dobile pomoć, a tu pričamo o milion i nešto ljudi – podseća Vuković i dodaje da mnogi sektori već sada ne funkcionišu kako treba, pa su i radna mesta radnika ugrožena.

– Među njima su hotelijeri, radnici u turizmu i ugostiteljstvu, a tu je i drumski saobraćaj, tako da bih podatak da samo trećina građana izražava zabrinutost za ekonomiju prihvatio sa velikom zadrškom – smatra on.

Tome u prilog idu i aktuelne obuke za tržište rada. Nadležni napominju da sve više opada zainteresovanost za ugostiteljske kurseve, dok su sve traženiji, recimo, tečajevi za negu lica i tela. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, potreba za lekarima i medicinskim sestrama ne opada, kao ni za negovateljicama i socijalnim radnicima. Za posao ne treba da se brinu ni mašinski i građevinski inženjeri, bravari, zavarivači...

Da je rast nezaposlenosti u Srbiji ublažen, ali i odložen, programom isplate minimalnih zarada, smatra i Milojko Arsić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je nedavno podsetio na to da zbog isplate tih zarada od strane države čak i oni poslodavci kod kojih je došlo do potpunog prekida obavljanja aktivnosti u periodu vanrednog stanja nisu masovnije otpuštali radnike. Zato se snažniji rast nezaposlenosti očekuje tek posle isteka perioda isplate, podsetio je Arsić.