Srbiji nedostaje jedan „Geneks” da reši probleme u stočarstvu

Klanično-prerađivačka industrija u Srbiji se ponovo nalazi u nezavidnom položaju. Nismo ostali imuni na poremećaje izazvane pandemijom, ne zbog prometa robe već najviše zbog loše situacije u turizmu u celom svetu, što je dovelo do smanjenja potrošnje, izjavio je za „Politiku” Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS).

– Sada je na globalnom tržištu situacija takva da je jedino pitanje ko će od koga i da li će uopšte uvoziti i kupovati. Tu mislim, pre svega, na najveće uvoznike na svetu – ističe on.

Što se tiče junećeg mesa, koje je poslednjih dana u žiži zbog apela proizvođača da nemaju gde da prodaju viškove, prema podacima PKS-a, u prvih pet meseci ove godine izvezeno je oko 2.200 tona u vrednosti od oko 10 miliona evra. Oko 1.300 tona je otišlo u Tursku za oko šest miliona evra. U istom periodu 2019. izvoz junećeg mesa bio je 740 tona, u vrednosti 2,7 miliona evra. Podaci govore da smo ovoga puta izvozili kvalitetnije, rashlađeno, a ne zamrznuto meso, što je razlika u odnosu na ranije. U Kinu smo isporučili svega 320 tona zamrznutog junećeg mesa u vrednosti od 840.000 evra.

Činjenica je da u Rusku Federaciju nismo izvezli ništa, a u CEFTA region isporučene su preostale količine. U Evropsku uniju izvezli smo svega 150 tona najkvalitetnijeg „bebi-bifa”.

– Uvoza junetine skoro da nije bilo. Istina je da trenutno imamo veliki broj živih bikova na tržištu. Osnovni razlog jeste to što su državni podsticaji bili dobri. Ali sada imamo oko 3.500 tona viška mesa, a cena je pala. Dalje čuvanje tih životinja, kako kaže, potpuno je neisplativo – kaže naš sagovornik.

Na komentar da mi kao potrošači ne vidimo da viškovi postoje i da su cene junetine i dalje visoke, nedostupne mnogima, Budimović ističe da je to istina i da „trgovci ne odustaju od svog dela”.

– Potrošači to definitivno ne vide jer je nama ovo meso skupo. Činjenica je da mi nismo godinama povećali potrošnju junetine iznad pet kilograma godišnje po stanovniku – kaže naš sagovornik.

Budimović kaže da je u svinjarstvu slična situacija. Kina je prestala da uvozi iz Nemačke, što se prelilo i na ostale države, tako da je cena žive stoke takođe pala.

– Veliki je uvoz u Srbiju gotovih mesnih proizvoda, polutrajnih i trajnih, preko stranih hipermarketa. Uvozimo iz Španije, Nemačke, Italije, Hrvatske, Poljske, i to ne samo meso već i prerađevine – kaže Budimović. Prema najnovijim podacima, Srbija u ovom periodu ima potpuno negativan bilans u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni mesa, polutrajnih i trajnih proizvoda (konzervisanih). Vrednost uvoza bila je oko 50 miliona evra, a izvoza 23,2 miliona evra, što, naglašava, mora da se odrazi na tržištu.

Uvoz polutrajnih mesnih proizvoda, praktično u jeku pandemije, bio je veći za 45 odsto u odnosu na isti period 2019. Zabeležen je samo rast izvoza konzervisanih proizvoda. Da li je ovaj problem rešiv?

– U Rusku Federaciju nije takođe otišlo gotovo ništa od svinjetine i prerađevina, osim u manjim količinama konzervisanih proizvoda. Oni već imaju dovoljno i nemaju potrebe toliko da uvoze – kaže naš sagovornik. Strategija srpskog stočarstva i proizvodnje mesa, prema njegovom mišljenju, mora da se bazira na tome da su mleko, meso i jaja osnovne životne namirnice i na tome treba insistirati.

– Zašto ne pokušati s arapskim zemljama? Ko treba da pokuša, kako? Jednostavno, država ne treba da izvozi i brine o tome, već da pravi ambijent – kaže Budimović i ističe da sada, recimo, imamo situaciju da Evropska unija nema dovoljno jagnjećeg mesa. Uvezli su tri puta manje količine sa Novog Zelanda zbog krize sa virusom. Velika je potražnja, dodaje, a mi nemamo klanicu registrovanu za EU. Čujemo da naši seljaci ne znaju šta će sa jaganjcima, jer je poslednjih nekoliko godina stimulisano ovčarstvo, što je, naravno, dobro od strane države, ističe.

– Nama fali jedan „Geneks” kakav je bio ranije. Da objedini proces, prikupi sve ono što farmeri i gazdinstva proizvedu i nađe kupca. Našem čoveku nedostaje ta karika u lancu proizvodnje, izvoza, potrošnje – ističe Nenad Budimović, dodajući da Srbija svakako ne može da zabrani uvoz niti da nametne proizvođačima da „moraju da kupe živu svinju, imaju klanice, zadovolje ekološke standarde ako mogu da pronađu svinjsku plećku na tržištu po dobroj ceni i prerade je u proizvode”.

Zbog niskih cena proizvođači imaju problema

Neki od najvećih proizvođača mesa i prerađevina u Srbiji apelovali su da ni sektor svinjarstva i živinarstva nije u zavidnoj poziciji. Kako su za Betu rekli u Industriji mesa „Matijević”, tržište je prezasićeno zbog pada izvoza i nedovoljnog broja i domaćih i stranih turista, pa ni na domaćem tržištu meso nema kome da se proda, zbog čega su „cene pale i proizvođači su u velikom problemu”.

Smatraju da država ima nestabilnu politiku podsticanja stočarstva. Istakli su da se tovljene svinje prodaju po cenama 10 do 15 odsto nižim nego prošle godine. Agencija prenosi da je jedan od razloga što je cena mesa pala i veliki uvoz mesa za prerađevine iz inostranstva bez carine ili prelevmana, ali i ranije smanjen izvoz prerađevina u BiH, zbog afričke kuge svinja.