Šta predviđa novi zakon o OVK – Srbi na meti Prištine i zbog „verbalnog delikta”

Kosovska Mitrovica – Ukoliko se u privremenoj skupštini Kosova usvoji nacrt zakona o zaštiti ratnih vrednosti takozvane OVK, biće to klasična zloupotreba zakonodavne vlasti u službi institucionalnog pritiska na svakog ko ne misli tako. Ovo za „Politiku” kaže dr Duško Čelić, profesor Uporednog prava na Prištinskom univerzitetu, naglašavajući da ukoliko se nacrt zakona usvoji, ukinuće se elementarno pravo svakog, posebno Srba i nealbanaca na Kosmetu, a to su sloboda govora i mišljenja.

„Najava donošenja zakona je klasičan primer zloupotrebe zakonodavne vlasti. Da bi nešto bilo pravo, nije dovoljno da ga usvoji neki organ koji sebe naziva skupština, već i da njegova sadržina ima minimum civilizacijske sadržine. Ono što je veoma važno jeste da se ovim stvara presedan za neke buduće zakone, otvara se Pandorina kutija, a i šta kasnije da očekujemo?! Da li da očekujemo da Srbin ne sme da se izjasni da je Srbin i da ne sme da piše ćirilicom”, ističe profesor Čelić, uz napomenu da su se i svojevremeno donosili kvazizakoni, kao što je bio slučaj s Nirnberškim zakonom, koji je ozakonio segregaciju Jevreja, Roma, Slovena, tačnije svih onih koji nisu bili „arijevci”. Slično je, kaže Čelić, svojevremenom uredbom koja je imala zakonsku snagu uradila i NDH protiv Jevreja i koja je zabranila ćirilično pismo.

Da kosovski parlamentarci ne bi smeli da usvoje zakon i pored toga što se vladajućoj albanskoj strukturi pridružio opozicioni blok, smatra i Nebojša Vlajić, advokat iz Kosovske Mitrovice, inače zastupnik bivšeg ministra iz redova Srpske liste Ivana Todosijevića, kojeg je prištinski sud nepravosnažno osudio na dve godine zatvora upravo zbog „verbalnog delikta” – odnosno izjave da je događaj u Račku „fabrikovan masakr”.

„Prištinska politička garnitura, od vladajuće do opozicione, naišla je na osudu ne samo predstavnika međunarodne zajednice već i na osudu civilnog sektora, a siguran sam da će naići i na osudu celog demokratskog sveta. Zakon koji su naumili da usvoje ne postoji nigde u svetu, pa mislim da bi bilo pametno da o tom pitanju i ne sazivaju skupštinu, iako je sednica zakazana za petak. Tačnije, da o ovom pitanju prekinu postupak”, navodi za naš list Vlajić, koji na pitanje dokle se stiglo s presudom Ivanu Todosijeviću, koji je osuđen zbog izjave o Račku, gde je kazao da je povod za agresiju na Srbiju bila takozvana humanitarna katastrofa na prostoru Kosmeta, kaže da „sudska presuda nije pravosnažna jer nije zasedao drugostepeni sud po žalbi Todosijevića”.

Na našu konstataciju da su protiv donošenja ovog akta ne samo srpski predstavnici, odnosno zvanični Beograd, već i da je oštro reagovao Filip Kosnet, američki ambasador u Prištini, i drugi strani zvaničnici, Duško Čelić kaže da „verbalna osuda ne znači ništa”. Kosnet je, naime, poručio da ovakav zakon kriminalizuje slobodu govora i da se njime zastrašuju građani. „Ima međunarodna zajednica mnogo jače mehanizme nego što je retorički pristup ovom velikom problemu. Poznato je da su imali uticaj na sastav prethodne kosovske vlade, da mogu da ukinu finansijska sredstva, donacije, investicije, što su vrlo efikasna sredstva. Ukoliko međunarodni faktor bude dozvolio da nacrt prođe, plašim se šta će sutra biti” navodi Čelić.

Sednicu na kojoj će biti razmatran nacrt zakona predložila je Demokratska partija Kosova (DPK) još početkom 2018. godine. On je, međutim, ušao u proceduru i vlada je predložila nacrt tek kada je objavljena vest o optužnici protiv Hašima Tačija i Kadrija Veselija, zbog čega je predsednik privremenih kosovskih institucija nedavno bio saslušavan u Hagu.

Predlogom zakona se legalizuje institucionalna i građanska obaveza zaštite imidža OVK, predviđa uspostavljanje ratnog muzeja i dana sećanja na sukob okončan 1999. godine. Takozvane ratne vrednosti uključuju samu OVK kao oružanu vojnu formaciju, njene veterane, zastavu, grb, generalštab, politički direktorat, štabove operativnih područja i arhiva, kao i memorijalni kompleks Adema Jašarija u Prekazu.

Advokat Toma Fila za „Kosovo onlajn” ističe da „ako zakon prođe skupštinsku proceduru, on neće biti primenjiv”. „Kosovska skupština može da izglasa šta hoće, svaki zakon može da prođe, ali teško da će ovaj zakon biti sproveden u praksi”, kaže Fila, koji je siguran da Srbi s Kosmeta neće poštovati odluku kosovske skupštine. Inače, nacrt zakona predviđa da je svaki javni zvaničnik i građanin dužan „da poštuje i štiti ratne vrednosti utvrđene ovim zakonom u bilo koje vreme i okolnostima u zemlji i inostranstvu”.