Prosvetari još ne znaju kako će učiti đake

Do početka školske godine u kojoj najmlađi đaci prvi put treba da uđu u učionice i osete šta je to u stvari škola ostalo je dvadesetak dana, a roditelji, nastavnici, direktori, pa ni sami prvaci još tačno ne znaju gde će i kako nastava biti organizovana.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je Kriznom štabu predstavio modele po kojima bi, ukratko, đaci nižih razreda trebalo pod maskama, uz držanje stroge distance i dezinfekciju da sede u klupama, a stariji osnovci naizmenično nastavu slušaju u učionicama i na daljinu. Ali da, ipak, u zavisnosti od stanja na terenu o tome treba da se dogovore nastavnici i roditelji.

Dr Predrag Kon, epidemiolog, predlaže mere prema kojima će časovi trajati po pola sata, a odmori dvadeset minuta, kako bi se sve detaljno dezinfikovalo, uz napomene da najmlađi ne bi trebalo da imaju više od četiri časa dnevno i da će na času možda moći da skinu maske. Ana Brnabić, premijerka, ne misli isto kao ministar, već smatra da treba postaviti jasne kriterijume i donošenje odluke ne ostavljati roditeljima ili školi.

Konačno, većina nastavnika koje smo kontaktirali naglašava da je nezadovoljna, pa i besna, mnogi ističu da je o ovome trebalo ozbiljno govoriti još proletos.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da podržava Krizni štab kada kažu da je povratak đaka u klupe prioritet i smatra da mlađi osnovci ne mogu onlajn da steknu osnove obrazovanja i vaspitanja. Ističe da je priča o digitalizaciji i nastavnicima koji su spremni za nju „samo fraza koja se ponavlja”. Tvrdi da teško da se samo 25 dana pre oglašavanja prvog zvona može ozbiljno govoriti o povratku dece u školu. Upozorava da je trebalo o ovome da se priča u maju, da je izgubljeno vreme za ozbiljnu analizu dosadašnje nastave i preko potrebne obuke nastavnika.

– Oni su očajni, nemaju tehničke mogućnosti niti dovoljno znanja da rade na daljinu, a ni učenici da to prate. Nastava samo što nije počela, a o modelima se priča kao da su vojna tajna, još ih ne znamo. A ko će da ih sprovodi: ti za koje nisu tajna, Šarčević i Krizni štab, ili svi mi dole ispod njih, nastavnici i direktori škola? Sramotno je da se oni ništa nisu pitali, da još ne znaju šta će da rade od 1. septembra, a na njima je tolika odgovornost. Novim propisima ubijana je autonomija prosvete četiri godine, nastavnička veća su obezvlašćena, direktore smenjuje ministar, a sada mu je, opet, ona glavni adut za organizovanje nastave od septembra i prebacivanje odluka na te iste direktore – kaže Jankovićeva.

Napominje da ovdašnje obrazovanje pati od opšte neujednačenosti, da imamo škole sa četiri, 400 i 1.400 đaka i da za njih treba dobro osmisliti različite modele nastave.

Na primer, OŠ „Bratstvo” u Novom Pazaru ima 27 učionica i 59 odeljenja u kojima je 1.750 učenika. Direktor Dejan Kolundžić, kaže da su radili u tri smene i u vreme dok je on tu bio đak. Navodi da će biti vrlo teško organizovati nastavu u školi, ali dodaje da njima nije baš najteže jer komšijska OŠ „Vuk Karadžić” ima 1.920 učenika. Pohvalio se da će njegovi đaci od narednog maja konačno biti raspoređeni u dve smene jer su od Kancelarije za javna ulaganja dobili 4,5 miliona evra za rekonstrukciju i proširenje škole.

– Do tada, daću sve od sebe da zaštitim đake i nastavnike od virusa korona. Čekamo preporuke ministarstva pa ćemo da vidimo kako da se organizujemo. U odeljenjima je uglavnom po trideset đaka i rasporediću ih ne u dve, nego i u tri grupe ako treba samo da se ne zaraze. Znam kakva im užasna opasnost preti. Ja sam bio gotovo dva meseca u bolnici, u komi, jedva sam preživeo kovid 19, 26 dana sam bio na kiseoniku, a 14 godina sam se aktivno bavio sportom i nikada pre injekciju i infuziju nisam primio. Ipak mislim da prvaci, prvenstveno, treba da idu u školu, osete šta je nastava u njoj i rad sa učiteljem, a stariji razredi više da je slušaju od kuće – ističe Kolundžić.

Niko još ne zna kako će izgledati nastava na početku školske godine i da li će mere koje budu donete biti baš svugde primenjive, kaže Jovan Đurić, direktor Gimnazije „Josif Pančić” u Bajinoj Bašti. Smatra da bi najbolje bilo da rešenje ne bude skroz izborno za direktore škola, već da im se ponudi nekoliko varijanti, sa kombinacijom uživo i onlajn nastave, u kojima se svi mogu pronaći.

– Zadovoljan sam kako smo se u drugom polugodištu prethodne školske godine snašli u onlajn nastavi, ali je mnogo lakše ako znamo da su đaci prvo polugodište išli u školu. Nije baš dobro da od 1. septembra odmah startuju s časovima na daljinu. Naročito prvaci koje nastavnici nisu ni upoznali. Prava, dobra onlajn nastava bila bi kada bismo imali mogućnosti da se celo odeljenje umreži i sluša profesora, a ne da đaci odslušaju snimljene časove, pa se onda telefonom čuju sa nastavnikom. Reformišemo gimnazije i uveli smo projektnu nastavu gde na nekim projektima spajamo đake iz više odeljenja, pa ih je teško povezati i u školi, a tek onlajn da i ne pričam – kaže Đurić i dodaje da bi ispitivanje za ocene moralo da se organizuje u školi.