Ruski nuklearni „odgovor”

Onog časa kada ka teritoriji Ruske Federacije krene bilo čija balistička raketa, komanda oružanih snaga pokrenuće sav nuklearni potencijal kojim raspolaže najprostranija država na svetu. Ovo je suština saopštenja Vrhovnog štaba Vojske RF, u kojem se kao mogući inicijator nuklearnog napada definiše – „celokupan Zapad”.

Rusija će pokrenuti svoj nuklearni potencijal označavajući bilo koji raketni napad kao – nuklearni. Informacija o mogućoj opasnosti automatski će biti prosleđena najvišem rukovodstvu države, koje će odlučiti o adekvatnom odgovoru, piše armijski list „Crvena zvezda”, pozivajući se na izvor iz Generalštaba oružanih snaga RF.

I tokom nevolja kojima je svet ophrvan zbog epidemije korone, vojni krugovi razmišljaju u okvirima na koje su navikli tokom hladnog rata, koji preti da se ponovo razbukta. Dokument pod nazivom „Osnove državne politike RF u oblasti nuklearnog odvraćanja” autori definišu kao formu ukazivanja mogućem neprijatelju na sve posledice koje bi napad mogao da proizvede po njega i saveznike.

Ovako otvorena poruka iz Moskve upućena je, pre svih, Sjedinjenim Američkim Državama, čiji ih je predsednik isključio iz mnogih sporazuma vezanih za bezbednost planete, poput onih koji regulišu neširenje raketnog potencijala, ograničenje nuklearnih bojevih glava, pretvaranje kosmosa u novo ratno polje... i sve to uz sve masovnije razmeštanje snaga NATO-a neposredno uz ruske granice. Još 2018, prvi put nakon okončanja hladnog rata, Rusiju su SAD označile kao – glavnog neprijatelja.

Nakon nedavnog glasanja o ustavnim promenama i davanja prava Vladimiru Putinu da ostane na funkciji predsednika do 2036, saopštenje vojnog rukovodstva može da se tumači i kao pokazatelj buduće ruske politike u sferi bezbednosti. To je i poruka Americi o tome šta može da očekuje u budućnosti, bez obzira na to ko će izaći kao pobednik na tamošnjim jesenjim predsedničkim izborima.

Priča o nuklearnom odvraćanju aktuelizovana je na 75. godišnjicu američkog bombardovanja japanskih gradova Hirošime i Nagasakija, kada je u nekoliko sekundi izginulo više od 260.000 žitelja ovih gradova. Užas ove američke akcije vidljiv je do danas.

Onima iz čijeg pamćenja su izbrisane slike od pre 75 godina kao podsećanje može da posluži ono što se pre nekoliko dana desilo u libanskoj prestonici Bejrutu, kada je u „zaboravljenom” skladištu hemikalija u tamošnjoj luci došlo do eksplozije koja je celu zemlju bacila u bedu. Ovog puta nije bila reč o nuklearnoj eksploziji, ali su razmere jednako razorne.

Ma koliko ruska „nuklearna opomena” bila upućena Americi, već i samo definisanje „celokupnog Zapada” mnogo kazuje. Posebno Evropljanima stisnutim između dva sveta. Da li bi Rusi prvo gađali nuklearna postrojenja na teritoriji SAD, ili bi pod „opomenom” podrazumevali i ciljanje američkih baza u Evropi, nije teško pretpostaviti. Drugim rečima, saopštenje iz Moskve i te kako se tiče i ovdašnjih NATO saveznika. Uostalom, oni su bliži, lakša su meta...

Takođe, teško je verovati da je ikome na planeti u ovom trenutku u interesu međusobno uništavanje SAD i Rusije. Ne samo zbog činjenice da niko ne može s potpunom uverenošću da računa da u nekom trenutku u tom boju neće biti „okrznut”, već prosto stoga što je reč o dva izuzetno moćna privredna džina čija bi propast i druge povukla ka dnu. U okolnostima u kojima se svetska ekonomija suočava s mogućnošću da se vrati decenijama unazad svako ratovanje se čini kao besmislen čin.

Posledice saopštenja iz Moskve sigurno neće ostati neprimećene u predsedničkoj trci u SAD. Aktuelni stanar Bele kuće Donald Tramp tokom svog mandata trudio se (zvanično) da odnose sa Rusijom podigne na novi nivo saradnje. Njegovi protivkandidati ubeđeni su da na tom planu ništa konkretno nije učinjeno i da nadležnima u Moskvi jednostavno ne bi trebalo verovati.

Gledano očima običnih Amerikanaca, verovatno su u pravu i prva i druga strana.