Svaki drugi stradali pešak ima više od 65 godina

Svaki treći poginuli u saobraćajnim nesrećama u Srbiji je stariji od 65 godina, isto kao i svaki drugi stradali pešak i biciklista. To je sumorna statistika iz istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja.

Prema podacima godišnje u Srbiji u udesima smrtno strada oko 164 i biva povređeno više od 2.200 starijih građana. Drugim rečima, u proseku, svaki drugi dan jedna starija osoba pogine u saobraćajnim nesrećama i bude povređeno oko šest. U prethodne tri godine, od 2017. do 2019, u saobraćaju su smrtno stradale 492 i povređena 6.791 starija osoba.

– Oko 30 odsto poginulih i 11 odsto povređenih u udesima su stariji od 65 godina, a u ukupnoj populaciji čine 21 odsto stanovništva u Srbiji i pritom manje učestvuju u saobraćaju od prosečnog stanovnika naše zemlje. Svaki drugi smrtno stradali pešak (53 odsto) i skoro svaki drugi poginuli biciklista (47 odsto) ima više od 65 godina. Zato apelujemo na naše starije sugrađane da budu obazrivi i da obrate pažnju na svoje psihofizičke sposobnosti. Ako piju određene lekove, treba da izbegavaju najtopliji deo dana i vreme kada je intenzitet saobraćaja najveći – kaže Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Rizik smrtnog stradanja za starije od 65 godina je za oko 41 odsto veći od prosečnog rizika za celu populaciju, a najviše stradaju u svojstvu pešaka – u 45 odsto slučajeva, zatim u svojstvu vozača – 41 odsto, a kao putnici u vozilu u 13 odsto slučajeva. Od ukupnog broja stradalih u svojstvu vozača, najčešće su žrtve nesreća oni koji imaju više od 65 godina i upravljaju putničkim automobilom (43 odsto), zatim kao vozači bicikla (36 odsto) i traktora (12 odsto).

Stariji muškarci su više od dva puta ugroženija od starijih žena, koje su više u riziku kao pešaci i putnici u vozilu. Podaci takođe pokazuju da stariji najviše smrtno stradaju petkom i u vreme sumraka i „prvog mraka”, odnosno između 17 i 18 časova, a najrizičniji meseci su oktobar, zatim septembar pa novembar.

Agencija ukazuje da je izuzetno važna edukacije o opadanju psihofizičkih sposobnosti prilikom starenja i povećanom riziku učestvovanja u saobraćaju, ali i edukacija starih o održavanju fizičke i mentalne kondicije. Takođe je važno da imaju konkretna uputstva od svojih lekara ili farmaceuta s obzirom na zdravstveno stanje i vrstu lekova koje uzimaju.

– Važno je informisati naše starije sugrađane o tome kako se može poboljšati njihova uočljivost u vreme smanjene vidljivosti, kao što su obavezno korišćenje svetla na biciklima u noćnim uslovima, postavljanje raznih reflektujućih elemenata na bočnim, prednjem i zadnjem delu dvotočkaša i nošenje svetle odeće, naročito one sa retro-reflektujućim elementima. Takođe treba ukazati i na upotrebu zaštitne opreme, sa akcentom na kacige, a posebnu pažnju treba posvetiti edukaciji o ponašanju u mogućim problematičnim situacijama na koje mogu naići – objašnjava Jasmina Milošević.

Unapređenje putne infrastrukture je važna preventivna mera kada je reč o bezbednosti starijih u saobraćaju.

– Prilikom projektovanja novih ili rekonstrukcije postojećih ulica treba planirati pešačke i biciklističke staze i trake što je moguće šire, a nikako ispod zakonskog i preporučenog minimuma. U centralnim gradskim zonama, gde je veća koncentracija starijih u saobraćaju, u blizini parkova, medicinskih i gerontoloških centara i drugih ustanova gde se okupljaju starije osobe, neophodno je unaprediti uslove za bezbednost pešaka i biciklista – naglašava naša sagovornica.

Preporuka je da se sve nove ili rekonstruisane ulice, trotoari, pešačke staze, stepenice i rampe projektuju u skladu sa Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starijima.

– Potrebno je dodatno osvetliti nesemaforizovane pešačke i biciklističke prelaze, ali i smanjiti najveću dozvoljenu brzinu kretanja vozila na putevima gde su obeležene saobraćajne trake i u zonama atrakcije za starije. Treba im omogućiti da složenije situacije obavljaju u delovima, na primer pomoću razdelnih ostrva na kolovozu kada prostorne mogućnosti to dozvoljavaju, kako bi mogli da prelaze kolovoz u fazama – navodi Jasmina Milošević.

Ima još mnogo detalja koji bi saobraćaj u gradu učinili bezbednijim ne samo za starije nego i za sve druge učesnike. Tako se na primer semafori mogu dodatno opremiti tasterima za najavu pešaka i zvučnim signalima koji najavljuju kada je dozvoljen prelaz. Predlog je i da se sve postojeće biciklističke staze povežu u jednu mrežu i da se jasnije razdvoje od staza za pešake i traka za motorna vozila, bilo jačim osvetljenjem ili samoreflektujućom podlogom.