Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lečenje starih dokumenata u Arhivu SPC

U konzervatorskoj laboratoriji radi se na zaštiti vredne crkvene građe, starih štampanih knjiga i rukopisa, ali i dokumenata državnih institucija kulture, Pedagoškog muzeja, Muzeja anatomije, Istorijskog arhiva Užice
(Фото Архив СПЦ)

Kada je svojevremeno obilazio Arhiv Srpske pravoslavne crkve, tada smešten u neuslovnim prostorijama u zvoniku Crkve Svetog Marka u Beogradu, direktoru Arhiva Srbije Miroslavu Perišiću u rukama se metodom slučajnog uzorka našao dokument iz 1832. godine. Čak i tada, u nesređenoj arhivi, privremeno ostavljenoj, pa onda dugo godina i zaboravljenoj, nije bilo potrebno mnogo tragati da bi se našao dokument star više od 150 godina. Godine u kojima se vredna građa, značajna ne samo za istoriju crkve već i za nacionalnu istoriju, jer tu su i popisi stanovništva iz 19. veka ili opisi zaraznih bolesti iz tog perioda, čuvala u crkvenom zvoniku, sada su za nama i Arhiv SPC od prošle godine konačno ima svoju zgradu i aktivno radi na zaštiti dokumenata, konzervaciji i restauraciji.

Konzervatorska laboratorija u Arhivu SPC formirana je zahvaljujući podršci episkopa čikaškog i srednjezapadnoameričkog gospodina Longina 2016. godine, kaže za „Politiku” upravnik Arhiva SPC dr Radovan Pilipović.

– Ti prvi počeci bili su dovoljni da se odmah krene u tzv. lečenje onih dokumenata sa kraja 18. i prve polovine 19. veka koji su pretrpeli temperaturnu razliku, uticaj vlage, prašine i ljudski nemar. Dalji razvoj infrastrukture tehnološkog rada sa dokumentima na papirnom i pergamentnom nosaču zapisa nastavljen je zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, prema konkursima za zaštitu kulturnog nasleđa iz 2019. i tekuće 2020. godine. Prema poslednjem konkursu, akcenat je stavljen na konzervaciju i restauraciju arhivske građe iz fonda Konzistorija mitropolije beogradske 1836–1918. godine – kaže Pilipović.

On ističe da je za Arhiv bilo veoma važno da je uspostavio sopstveno odeljenje za konzervaciju i restauraciju, u čemu su smernicama, stručnim uputstvima i savetima značajno pomogli Željko Mladićević, načelnik Odeljenja za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije i đakon dr Nenad Idrizović, sada načelnik Odeljenja za čuvanje i pristup fondovima NBS.

– Sveti arhijerejski Sinod je podržao napore u cilju formiranja konzervacije centralnog crkvenog arhiva, tako da su angažovani konzervatori sa iskustvom koje su sticali radom u Narodnoj biblioteci Srbije i koji imaju stručno obrazovanje i licencu iz pomenute oblasti – kaže naš sagovornik.

Nije potrebno posebno isticati koliko se na fizičko stanje vredne crkvene arhivske građe odrazilo dvodecenijsko skladištenje u zvoniku i galeriji Markove crkve i koliko je bilo važno otpočeti njenu zaštitu, za šta je presudno bilo potpisivanje protokola o saradnji između Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, Arhiva Srbije i Ministarstva kulture 2007. godine.

– Arhiv Srpske pravoslavne crkve je pored rada na sopstvenim fondovima, odvajajući i lečeći ugrožena značajna dokumenta, ostvario saradnju, pomažući oko konzervacije i restauracije, na prvom mestu, starih štampanih knjiga i rukopisa Eparhije zvorničko-tuzlanske, Crkvene opštine Lazarevačke u Šumadijskoj eparhiji, kao i starijih arhivalija Eparhije slavonske – navodi Pilipović.

Sarađuju i sa državnim institucijama kulture. U proteklom periodu u njihovoj Laboratoriji za konzervaciju i restauraciju papira rađeno je na dokumentima i fotografijama iz zbirki Pedagoškog muzeja. Obrađena je i zaštićena retka građa koja se odnosi na rad srpskih veroispovednih škola sa prostora Stare Srbije i Makedonije sa početka 20. veka, a dokumentima je, posle konzervatorsko-restauratorskog tretmana, u najvećoj mogućoj meri vraćen autentičan izgled.

– Projekti konzervacije dokumenata od značaja za crkvenu i nacionalnu istoriju ostvareni su i sa Muzejom anatomije Medicinskog fakulteta i Istorijskim arhivom Užice – dodaje Pilipović.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Borislav
Zna li neko kakva je sudbina crkvenih knjiga-dokumenata, koji su do rata bili "uskladišteni" na tavanima crkava u Šibeniku i Dubrovniku. Ona u Šibeniku bila su u paučini i nagrižena vlagom. Ona u Dubrovniku "raskupusana" i sva "džumle", na jednoj gomili.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.