Nema razloga za smanjenje penzija

Ukoliko bi se vlada i Fiskalni savet dogovorili da se penzije ubuduće usklađuju 75 odsto s rastom inflacije i 25 procenata sa zaradama, umesto sadašnjih 50 prema 50, penzije bi u narednoj godini umesto za četiri bile veće oko tri odsto, kaže u razgovoru za „Politiku” Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

U poslednjem izveštaju o efektu zdravstvene krize Fiskalni savet, između ostalog, sugeriše vladi da bi trebalo da se ide s izmenjenom formulom za obračun penzija i da švajcarska formula, umesto sadašnjih 50 prema 50, bude 75 prema 25. Šta će se dogoditi ukoliko se predlog FS ne prihvati?

Važno je naglasiti da trenutna kriza nije bila uzrok ili povod za inicijativu o nadogradnji švajcarske formule – Fiskalni savet je ovu inicijativu izneo još početkom 2019. godine, kada je započela javna debata o formuli za usklađivanje penzija.

Sličnu inicijativu za nadogradnju švajcarske formule iskazala je i Vlada Srbije početkom ove godine. Nadograđena švajcarska formula bi automatski pratila privredna kretanja i omogućavala nešto višu indeksaciju tokom perioda privrednog rasta i nešto nižu indeksaciju tokom krize.

Naša ideja je, dakle, da usklađivanje penzija automatski prati privredne trendove kako bi se obezbedili dugoročni kredibilitet i predvidivost penzijskog sistema i eliminisala mogućnost, ili potreba, da vlada diskreciono utiče na usklađivanje penzija – što je bila praksa u prethodnoj deceniji. Pritom, ne radi se drastičnim izmenama. Konkretno, nadograđena švajcarska formula bi sugerisala usklađivanje 75 odsto s inflacijom i 25 procenata sa zaradama, usled privredne krize u ovoj godini.

Za koliki bi procenat penzije bile veće ukoliko bude prihvaćen predlog FS, a koliki bi taj procenat bio ukoliko bi ostalo kako je sada – 50 prema 50?

Prema aktuelnim ekonomskim pokazateljima, postojeća švajcarska formula bi značila povećanje penzija od blizu četiri odsto za sledeću godinu, dok bi eventualno usvajanje nadograđene švajcarske formule sugerisalo povećanje penzija od oko tri procenta u 2021.

Koliko je u ovom drugom slučaju to više para za isplatu?

Kao što sam pomenuo, razlike između nadograđene i postojeće švajcarske formule nisu drastične – nadograđena švajcarska formula bi omogućila uštede u budžetu od pet do šest milijardi dinara u sledećoj godini. Radi se o marginalnom iznosu koji je manji od 0,3 odsto ukupnog državnog budžeta. To pokazuje da osnovna ideja nadograđene švajcarske formule nisu budžetske uštede, već želja da se uspostavi kredibilan i predvidiv sistem koji ne ostavlja prostora za diskrecione intervencije.

Preporučujete vladi i da ne ponavlja grešku i donosi uredbe, poput one iz vremena ekonomske krize, o privremenom umanjenju penzija.

Zapravo, privremeno umanjenje penzija nije bilo rezultat ekonomske krize već neracionalnog i neodrživog vanrednog povećanja penzija 2008. godine. Da nije bilo tok vanrednog povećanja, fiskalna konsolidacija je mogla da se sprovede i bez umanjenja penzija. Sada se nalazimo u bitno različitoj situaciji jer je 2014. godine uspešno sprovedena penzijska reforma. Iako je bilo populističkih zahteva da se ova reforma razvodni, poput zahteva za ukidanje ili ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje, uspeli smo da istrajemo na njenom sprovođenju.

Kao rezultat, da ne kažem nagradu, za tu istrajnost sada smo ovu ekonomsku krizu dočekali sa stabilizovanim penzijskim sistemom i nema potrebe da razmišljamo o smanjenju penzija, čak ni u slučaju produbljivanja ekonomske krize.

Da nije korone švajcarska formula je trebalo do kraja godine da se unapredi kako bi se sprečilo dalje obezvređivanje penzija.

Ovde moram da vas ispravim i da naglasim da postojeća švajcarska formula, sama po sebi, sprečava obezvređivanje penzija koje se u potpunosti usklađuju s inflacijom i još dodatno sa 50 odsto realnog rasta zarada kako bi delimično pratile standard radnika i ispunjavale svoju ulogu međugeneracijske solidarnosti.

Unapređenje švajcarske formule ne bi, dakle, značilo ni povećanje ni smanjenje penzija, već bi se povećao stepen međugeneracijske solidarnosti i omogućilo da penzije bliže prate standard radnika – da nešto brže rastu u dobrim vremenima i nešto sporije u kriznim vremenima.

U pravu ste da je vlada izašla s ovom inicijativom početkom godine, kada smo svi očekivali visoke stope privrednog rasta i kada bi nadograđena švajcarska formula značila veće povećanje penzija od „obične” švajcarske formule.

Ali, smisao međugeneracijske solidarnosti je upravo da ona mora važiti i u dobrim i u lošim vremenima. Zato je Fiskalni savet i pozvao vladu da ostane dosledna svojim planovima za nadogradnju švajcarske formule, bez obzira na postojeću ekonomsku krizu. Naime, upravo se tokom kriza pokazuje i izgrađuje kredibilitet svakog sistema, naročito penzijskih sistema međugeneracijske solidarnosti.