Unesko se ogradio od Vojina Rakića

Vest da je Unesko tražio od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da objasni protivrečne brojke kad je reč o koroni, ali i da reaguje zbog niza krivičnih dela u ustanovama socijalne zaštite, poput krađe beba, nakratko je prošlog vikenda prodrmala deo javnosti. Međutim, ubrzo se ispostavilo da su i predstavnici Uneska prvi put čuli iz ovdašnjih medija da se zalažu za „korenite reforme u sistemu socijalne zaštite” naše zemlje. Naime, saopštenje je u ime „Unesko Katedre za bioetiku Evrope”, kao njen šef, potpisao prof. dr Vojin Rakić, ali u ovoj međunarodnoj organizaciji takva katedra ne postoji.

Dnevnom listu „Politika” direktno iz Uneska je rečeno: „Želimo da potvrdimo da ne postoji Uneskova katedra za bioetiku u Srbiji i Evropi i da profesor Vojin Rakić nije šef”.

– Zaista sam zatečen, ja sam šef i srpske i evropske katedre za bioetiku, koja je deo svetske katedre, a koja je bazirana na Univerzitetu Haifa u Izraelu. To niko juče nije izmislio, već ona postoji od 2001. godine, kao i sajt na kojem se vidi i dobro poznati logo Uneska. Imam i titulu počasnog člana, koja mi je dodeljena na njihovom godišnjem kongresu. Kada sam izabran za evropskog predstavnika Katedre za bioetiku, protiv mog izbora su bili Tirana, Priština i Tetovo. Znam odakle vetar duva. Eto, dajem ideju Aleksandru Vučiću s kim može da se udruži protiv mene – kazao je Vojin Rakić za naš list.

Nesporno je da ova katedra postoji u okviru Univerziteta Haifa, ali nije je moguće naći na zvaničnom sajtu ove organizacije Ujedinjenih nacija. A ako je Unesko ne priznaje, onda ne bi smela da koristi ni logo ni ime ove međunarodne organizacije. Takođe, „Politika” iz pouzdanih izvora saznaje i da su netačni navodi pojedinih beogradskih medija da će Unesko pokrenuti istragu protiv Vojina Rakića.

Ko stoji iza saopštenja koje optužuje socijalne radnike, sudije, službenike resornog ministarstva da učestvuju u zlostavljanju dece, njihovih roditelja, prodaji beba, pa čak i u ubistvima? Sporna katedra ili kontroverzni profesor?

Za Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nema dileme – posredi su isključivo lični razlozi.

– Osuđujemo potrebu da se zarad ostvarivanja određenih političkih ili drugih ciljeva, kriminalizuju zaposleni na način da se paušalno navode navodna teška krivična dela i poziva na izmene propisa radi određivanja pritvora zaposlenima u centrima za socijalni rad – naveo je strukovni sindikat u saopštenju.

Iako Rakić priznaje da zbog brakorazvodne parnice ima loše iskustvo sa ovim službama, demantuje da je saopštenje pisao iz ogorčenja. Tvrdi da je određeni broj pritužbi građana stigao na adresu Katedre za bioetiku, ali i da se o nepočinstvima socijalnih službi informisao u medijima.

– Iza tog saopštenja stoji sedmoro ljudi sa katedre, ali ne mogu da otkrijem njihova imena, jer ne želim da se provlače kroz tabloide, ako već moram ja. Ujedinjene nacije su hijerarhijska organizacija i mogao sam i sam da napišem to saopštenje, ali tako ne radim, pa sam se konsultovao sa članovima sekretarijata, koji su ga potom jednoglasno usvojili. Nisu svi zaposleni u centrima za socijalni rad loši, znam i poštene ljude, ali će se svi setiti ubistva koje se odigralo ispred novobeogradskog centra, kao i drugih, za koja niko iz centara nije odgovarao. Bez ikakve namere da opravdavam ubice, moram da kažem da su neki od njih prolazili kroz strašna poniženja i kroz pakao – priča Rakić.

Ko je Vojin Rakić – profesor koji je postao žrtva političkih neistomišljenika i sistema socijalne zaštite, kako sam kaže, ili nasilnik koji se krije iza imena zvučne organizacije, kako tvrde tabloidi?

Dok je veza sa Uneskom u najmanju ruku sporna, nesporno je njegovo obrazovanje. Pošto je diplomirao filozofiju u Beogradu, u Češkoj je odbranio jedan magistarski rad, u SAD drugi, a potom je i doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Rutgers. Budući da se bavi bioetikom i političkom filozofijom, objavio je niz radova u visoko kotiranim međunarodnim naučnim časopisima.

– U Srbiju sam se vratio dvehiljaditih, pa sam u Đinđićevoj vladi bio savetnik UN-a na poslovima vezanim za državnu upravu. Redovni sam profesor, zaposlen na Institutu društvenih nauka. Nisam član nijedne stranke, a politički sam se aktivirao krajem osamdesetih, kada sam, sa još nekoliko ljudi, organizovao prve demonstracije protiv Slobodana Miloševića ispred Narodne skupštine. Od tada čujem da postoji nalog suda da me državne službe prate i da mi prisluškuju telefon, a sada sam i na crnoj listi Aleksandra Vučića, jer sam morao da ukažem na to da su mere preduzete u borbi protiv kovida 19 naglo popuštene kako bi se održali izbori. Tako su ugroženi brojni životi. Do tada sam bio poznat isključivo po svom naučnom radu, a sada sam prošao kroz „toplog zeca” u tabloidnoj štampi i oko mog imena se pletu kontroverze – kaže on.

Naučni rad Vojina Rakića priznaje i Beogradski univerzitet, bar kako on tvrdi. Naime, Centar za bioetičke studije (CBS), organizacija koju je sam osnovao, prema njegovoj verziji, postigla je odlične naučne rezultate, pa je usledio poziv BU da im se priključi. Razlog je taj, objašnjava dalje, što će uz postignuća Centra i sam Univerzitet bolje da se kotira.

Kakva je veza između ove privatne organizacije i državne institucije pokušali smo da saznamo i od aktuelne rektorke Ivanke Popović. U kratkoj poruci je napisala: „Rektorat je na kolektivnom odmoru do 17. avgusta. Postoji veza između UB i Centra iz vremena kada je dr Rakić bio zaposlen u članici UB. Sledeće nedelje bih mogla da vam dam konkretnije informacije”. Budući da Institut društvenih nauka na kojem Rakić danas radi nije član BU, Popovićeva je pojasnila još da je, koliko se seća, reč o Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. U Savetodavnom odboru Rakićeve organizacije nalazi se i jedan bivši rektor – akademik Vladimir Bumbaširević, s kojim smo takođe pokušali da razgovaramo o ovoj organizaciji ali juče nije odgovarao na naše pozive.

Uloga CBS-a je, piše na sajtu, istraživanje etičkih i društvenih aspekata različitih pitanja iz oblasti biomedicine. Međutim, detaljnim uvidom u sajt stiče se utisak da je više reč o privatnoj firmi nego o udruženju osnovanom zbog obrazovanja. Status dopisnog člana nudi se po godišnjoj ceni od 50 evra za studente na master i doktorskim studijama, a do 300 evra plaćaju institucije. Da li i Beogradski univerzitet plaća ovu članarinu, pitanje je na koje rektorka juče nije odgovorila.

Uvidom u finansijske izveštaje APR-a, Rakiću baš i ne cvetaju ruže. Poslednje dve godine beleži gubitke, iako je pre toga poslovao u plusu. Prema dostupnim izveštajima, najbolja je bila 2017. godina, kada je ostvario dobit veću od dva miliona dinara, što za samo jednog zaposlenog i nije tako loš rezultat. Ali već naredne godine je prešao u negativnu zonu i zabeležio gubitak od 1,6 miliona dinara.

Da li ime Uneska pomaže da Centar za bioetičke studije lakše dođe do projekata?

– Više je koristi srpska Unesko katedra imala od CBS-a nego obratno. Mogu slobodno da kažem da se ona šlepovala na uspesima Centra. Pošto me sada povezuju s Đilasom, koga jedva poznajem, ne bih se čudio da neko kaže i kako je to tajkunska organizacija. Ali mi se bavimo samo naukom, organizujemo brojne konferencije, i to sa univerzitetom Oksford, Hejstings centrom, Univerzitom u Njujorku, a imamo i saradnju s Univerzitetom Kembridž, čijom radnom grupom za bioetiku rukovodim – dodaje Rakić.

Demanti iz Haife

Medijima je juče stigao i demanti koji potpisuje Amnon Karmi, šef svetske Katedre za bioetiku, koji je rekao da Vojin Rakić sebe verodostojno predstavlja u okviru Unesko Katedre za bioetiku (Haifa) i da sekcija za Srbiju uživa njihovu punu podršku. Međutim, o odnosu Uneska i ove Haifine katedre nema nikakvog objašnjenja.