Češke pivare mamurne od korone

Češka pivska industrija preživela je s jedva primetnim gubicima i komunizam i nacističku okupaciju, ali ne i virus korona, koji će, po grubim procenama, ugušiti makar četvrtinu malih, porodično vođenih zanatskih pivara.

Od marta do juna ovaj sektor, koji u Češkoj predstavlja više od pukog biznisa, izgubio je 179 miliona evra. Potražnja je opala za 55 odsto. Državni budžet za tri meseca je uskraćen za 50 miliona evra samo od prihoda od restorana i pabova, dok je zbog pada prodaje piva izgubio 36 miliona.

Ovakav krah nije zadesio brend planetarno poznatog ukusa niti se duže od jednog veka desilo da se gotovo 73 miliona litara tog piva kvari u buradima.

Samo je domišljatost, uprkos nezapamćenim gubicima, za sada sprečila pivare da potonu, što ne znači da ih neće potopiti mogući drugi talas pandemije, kada će distribucija restoranima i kafićima zavisiti isključivo od toga da li će ih otvorenima držati vladina pomoć. Pivari su pokrenuli dostavu na kućnu adresu i otvorili „drajv-tru” (prodaju kroz prozor) u svojim prodajnim objektima, poput onih u „Mekdonaldsu”. „Mamurluk” koji im je zadala korona leče tako što usmeravaju proizvodnju na pivo u konzervama i limenkama, jer su supermarketi radili i u vreme karantina. Pokrenuli su sajt „Sačuvajmo pivo”, kako bi meštani mogli da lociraju najbližu zanatsku pivaru i naruče dostavu na kućnu adresu. Zalihe su prodavane po sniženim cenama. Sajt raspolaže sa šest miliona flaša koje čekaju spasenje. Proizvodnja se okrenula konzerviranom zanatskom pivu koje osvaja pohvale kritičara, a dodati su novi proizvodi, kakvi su američki „pejl ejl” (piva solidne gorčine i umerene količine alkohola, karakteristična po aromama citrusa, hmelja i slada) ili „vajs” u bavarskom stilu. Ali, glavobolju im je i dalje zadavalo pivo u buradima, koje je propadalo zbog zatvorenih barova i ugostiteljskih objekata.

Krajem maja otvorene su pivske bašte i kafići. Najveća pivnica „Pilsner Urkel” poklanja svako drugo pivo. Ipak, sijaset pivara je stopiralo proizvodnju. Pre pola meseca udruženja su procenjivala da najmanje četvrtina njih neće preživeti krizu. Danas su pesimističniji. Situacija je veoma kritična u Pragu i Karlovim Varima, koji žive od turizma, a gde vlasnici restorana i pivnica pokušavaju da prežive iz dana u dan. Tradicionalni pabovi i restorani, u kojima je pivo obavezan dodatak uz obrok, i dalje su u krizi. Ako ih zatvori drugi talas pandemije, biće obustavljen znatan deo distribucije.

Češku pivarsku industriju čini šest velikih, 30 srednjih i čak 440 malih zanatskih pivara. U poslednjih osam godina armiji proizvođača, radnika i pivopija pridružilo se još 160 malih pivara. Osim što su nekrunisani kraljevi svih pivopija, sa prosečno utrošenim 141 litrom godišnje po stanovniku, ozbiljan su izvoznik, s rekordnih 5,2 miliona hektolitara lane, što je za čak 11 odsto više u odnosu na 2018. godinu. „Plzenski prazdroj” (proizvodi „pilsner”), najveća pivara u zemlji, osnovana 1842, deseti je najveći poreski obveznik.

„Prag moning” piše da je pre pandemije dobro išlo i „badvajzeru”, koji je dostigao rekordnu prodaju u 124-godišnjoj istoriji i 119 miliona dolara prihoda. Prošle godine su imali rast izvoza od 7,4 odsto. Nemačka, Poljska, Slovačka, Rusija i Britanija bile su najveće inostrano tržište „badvajzera”. Širili su se da bi mogli da proizvode više od dve milijarde hektolitara godišnje.

Sumorna budućnost ovog brenda i malih pivnica koje mu daju boemsku notu može biti izbegnuta ako država nastavi da podržava najugroženije sektore, uključujući ugostiteljstvo, i da ih ujedno ne opterećuje novim administrativnim i regulatornim merama. Već sada se nameti vraćaju na staro, dok ugostitelji, iako su otvoreni, i dalje beleže znatan pad prihoda.