utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.06.2008. u 22:00

Da li godine brišu zločine

Austrija je humana zemlja i pravna država, a ne Gvantanamo. Ne odbacujemo svoja načela zbog političkih kalkulacija, rekao je povodom oživljavanja slučaja Ašner potpredsednik Udruženja austrijskih sudija Manfred Hernhofer.

Da Milivoj Ašner, nekadašnji šef ustaške policije u Slavonskoj Požegi koji je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata, mirno živi u Austriji i pored međunarodne poternice, otkrio je britanski tabloid „San”. Ašner se smatra odgovornim za deportaciju više hiljada Jevreja, Srba i Roma u koncentracione logore, prevashodno u Jasenovac, 1941. i 1942. godine. Hrvatska je tražila njegovo izručenje 2005. godine, a o tom zahtevu odlučivaće Zemaljski sud u Klagenfurtu, u kome je sudija Hernhofer.

Najmanje u jednoj tački pravosudni organi raspolažu jakim dokazima o Ašnerovoj krivici. Hrvatski istoričar Alen Budaj došao je do dokumenata iz 1941. godine u kojima ustaše pominju Ašnera kao čoveka koji jeprosledio odredima smrti grupu od oko šest stotina Jevreja, Cigana i Srba, zarad transporta na „konačno” odredište, u logor Jasenovac. Budaj je podatke prosledio hrvatskim državnim organima 2004. i po nalogu Županijskog suda u Požegi (nekadašnjoj Slavonskoj Požegi), hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisalo poternicu za Ašnerom. To je učinio i Interpol.

Sve te činjenice, zvanično, poznate su austrijskim organima od 2005. godine. Tada je nadležno hrvatsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Ašnera i prosledilo zahtev Beču za njegovo izručenje. Hrvatski mediji objavili su da Austrija nije mogla postupiti po zahtevu zvaničnog Zagreba, jer tamošnji zakoni ne dozvoljavaju izručenje austrijskih državljana drugim zemljama.

Ni kad je izgubio austrijsko državljanstvo, Ašner nije izručen Zagrebu, ni izveden pred lice pravde u Austriji. Kao razlog se navodi da pati od teškog oblika staračke senilnosti, da je nesposoban da shvati predmet i težinu optužnice.

Ispravnost ovakvih navoda o zdravstvenom stanju Ašnera opovrgli su sportski novinari britanskog bulevarskog dnevnika „San”, kako kažu, sticajem okolnosti. Kada su u jednoj kafani, u centru Celovca, prepoznali Ašnera, priča o senilnom starcu se srušila kao kula od karata. Čak bi i najpredanijim Ašnerovim zaštitnicima teško palo da objasne kako se „senilni starac” u razgovoru sa ostrvskim novinarima setio svih detalja iz svoje neslavne, ratne karijere.

Pitanje Ašnerovog (ne)izvođenja pred lice pravde podstaklo je žučne rasprave i višestruke podele u austrijskoj javnosti.

Tematski spektar sučeljavanja je šarolik. Obuhvata, najpre, svrsishodnost vođenja procesa protiv lica u poodmakloj starosti, koja, bar prema dijagnozi lekara, nisu svesna situacije u kojoj se nalaze, ni davne krivice, pa čak ni posledica sa kojima bi mogle da se suoče.

Drugo, postavlja se pitanje verodostojnosti dijagnoza – potpisali su ih lekari za koje se tvrdi da su simpatizeri i aktivisti ultradesničarskih organizacija. Poput sudskog veštaka za medicinu Maksa Nojmana i profesora Rajnharda Halera.

Shodno rečenom, pitanje koje se najčešće postavlja u javnosti glasi: Da li Austrija štiti ratne zločince, svoje i nekadašnjih Hitlerovih saveznika, iako se zvanično deklariše kao „prva žrtva Hitlerove agresije?

Predmet mnogih komentara u tamošnjoj štampi je i pitanje da li Beč strahuje da bi potezanje pitanja izručenja, navodno, onemoćalog starca doprinelo daljem rastu popularnosti ekstremne desnice.

U Ministarstvu pravosuđa preovlađuje suprotno mišljenje. Oslanjajući se na saznanja Službe za zaštitu ustavnosti, koja ukazuju na postojanje ilegalnih neonacističkih ćelija u podzemlju – „Politika” je početkom juna izvestila o početku suđenja radikalnim neonacistima u Velsu, u pokrajini Gornja Austrija – smatra se da bi izručenje Ašnera bio jasan signal desnici da po pitanju restauracije nacističkih ideologija nema praštanja. S tim u vezi se ukazuje i na porazne statistike – u poslednjih devet godina u Austriji je vođeno 199 sudskih procesa protiv nacista i neonacista – više nego u tri decenije pre toga.

Na ulicama je, međutim, primetna radikalizacija među takozvanim simpatizerima desnice. Od ispoljene netrpeljivosti prema Englezima, koji su, po njihovom mišljenju, kivni na Austriju zbog činjenice da njihova reprezentacija ne učestvuje na fudbalskom prvenstvu Evrope, do povika „dosta je bilo revanšizma i sudskih procesa koji se vode samo zarad kasne osvete”.

-----------------------------------------------------------

I naravno, Hajder

Oštrom tonu i rasplamsavanju rasprava doprinose, naravno, i političari ekstremne desnice. Tako se, pre svih, Jerg Hajder zauzeo za Ašnera. U funkciji zemaljskog poglavara Koruške izjavio je: „Ta porodica zaslužuje naše poštovanje... Ne bi trebalo potezati pitanja o njihovoj prošlosti, koja se temelje na sumnjivim dokazima.”

Miloš Kazimirović - Radoje Arsenić

-----------------------------------------------------------

Austrijski Hrvat ili hrvatski Austrijanac?

(/slika2)Odgovor na pitanje da li bi Milivoj Ašner trebalo da bude izručen Hrvatskoj, ili bi mu trebalo suditi u Austriji, mogao bi da zavisi od interpretacije njegove nacionalne pripadnosti, državljanstva.

Po slovu austrijskog zakona, Ašner je hrvatski državljanin, iako je stekao austrijsko državljanstvo još davne 1946. godine - nepunih godinu dana pošto mu je pošlo za rukom da izbegne sudbinu većine ustaša koji su ispred Blajburga, u austrijskoj pokrajini Koruška, presreteni od britanske vojske i vraćeni u Sloveniju, partizanima.

Sve do 1991. godine živeo je u Celovcu pod lažnim, odnosno preinačenim imenom i prezimenom. Umesto Milivoj Ašner predstavljao se kao Georg Azner.

Te 1991. godine, pošto je Hrvatska priznata kao nezavisna država, Ašner, ili Azner, vratio se u nekadašnju domovinu i nastanio u Daruvaru. Navodno, njegov motiv je bio lični poziv preminulog hrvatskog političara Franje Tuđmana. Ašner je tada zatražio i dobio novo hrvatsko državljanstvo. Tom prilikom, međutim, propustio je da obavesti austrijske vlasti o dvojnom državljanstvu, odnosno da zatraži dozvolu da zadrži austrijski pasoš. Tako je, automatski, izgubio državljanstvo. Činjenica mu je predočena 2005. godine, kada se vratio u Austriju, bežeći od hrvatskih vlasti koje su protiv njega pokrenule istragu zbog počinjenih zločina u Drugom svetskom ratu. Austrija, međutim, što je krajnje neuobičajeno, nije mu uskratila gostoprimstvo, iako je za njim raspisana međunarodna poternica u Zagrebu.

S. R.

Komеntari7
aa133
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja