Petak, 23.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Nebeski grom” – odgovor Kine američkom naoružavanju Tajvana

Posle posete američkog ministra Tajpeju, Peking predstavio novi raketni sistem
Ракета „Тјанлеј 500” је приказана на кинеској државној телевизији (Принтскрин)

U   trenutku pojačanih tenzija u odnosima s Vašingtonom zbog niza pitanja, uključujući i Tajvan, Peking je predstavio novo moderno naoružanje, raketni sistem vazduh-zemlja za uništenje ciljeva na moru i kopnu. Sistem preciznih, laserski navođenih raketa „Tjanlej” ili „Nebeski grom” predstavljen je na kineskoj državnoj televiziji samo nekoliko dana nakon što je američki ministar zdravlja boravio u Tajvanu u prvoj poseti na tako visokom nivou od 1979, kada je Vašington prekinuo diplomatske odnose sa Tajpejom i uspostavio ih s Pekingom.

Analitičari kažu da „Nebeski grom” spada u najsavremenije oružje kojim kineska vojska trenutno raspolaže. Proizvela ga je kineska korporacija „Norinko” i ima domet veći od 60 kilometara, što znači da može da se upotrebi na bezbednom rastojanju od neprijatelja. Može da ponese šest vrsta bojevih glava za različite mete, ukupno 240 komada. Dizajniran je tako da gađa aerodromske piste, parkirane avione i grupisane naoružane jedinice.

Oružje je predstavljeno nakon što su vlasti u Tajpeju obelodanile da planiraju povećanje vojnog budžeta u sledećoj godini za 1,5 milijardi dolara i da se sa SAD pregovara o nabavci podvodnih mina i krstarećih raketa.

Po sporazumu iz 1979, Vašington ima obavezu da Tajvanu obezbedi oružje odbrambenog karaktera. Prošlog leta ugovorena je prodaja 16 aviona F-16 (osam milijardi dolara) i 108 tenkova (2,2 milijarde dolara). Pojedini zvaničnici smatraju da oružje nije dovoljno, kao ni pojačani tranzit američkih brodova kroz Tajvanski moreuz. Veruju da bi jasnije trebalo staviti do znanja Pekingu i Tajpeju da će SAD braniti Tajvan u slučaju kineske invazije ili blokade, piše „Njujork tajms”.

Poseta Aleksa Aznara Tajvanu 10. avgusta bila je veliki diplomatski udarac za Peking, iako je američki ministar zdravlja vodio računa o tome da o ostrvu govori kao o „jurisdikciji”, a kritiku Kine ograničio na njeno upravljanje epidemijom. Dva dana kasnije tajvanska predsednica Caj Ing Ven je naglasila da je potrebno ojačati vojne veze sa SAD i uspostaviti sporazum o slobodnoj trgovini.

Aznarova poseta je naljutila Peking, koji je upozorio SAD da se ne igraju vatrom. Istog dana je kineska ratna avijacija preletala preko osetljive pogranične linije u Tajvanskom moreuzu, jednoj od najmilitarizovanijih pomorskih zona na svetu. Narednih dana je kineska narodna armija održala i vojne vežbe s bojevom municijom. U saopštenju je, ne pominjući konkretno SAD, navela da „jedna velika zemlja neprestano pravi pogrešne poteze u vezi s Tajvanom i šalje pogrešne signale snagama koje su za nezavisnost ostrva”.

Američka mornarica je u istoj sedmici održala manevre u Južnom kineskom moru kako bi „održala spremnost jedinica i sačuvala slobodno i otvoreno područje Indo-pacifika”. Peking smatra skoro celo to more svojom teritorijom, a SAD su se prošlog meseca prvi put otvoreno suprotstavile takvim pretenzijama.

Vašington je ipak vodio računa da ne pređe crvenu liniju i nije pozvao Tajvan u statusu posmatrača na vojne vežbe zemalja na obodu Pacifika, koje su u ponedeljak počele na Havajima. Kineski „Global tajms” u tome vidi potvrdu da SAD koriste Tajvan samo kao monetu za potkusurivanje.

Tajvan sebe smatra državom (priznaje ga petnaestak zemalja UN), dok ga Peking tretira kao separatističku, odmetnutu teritoriju i ne isključuje mogućnost da ga povrati silom. Već sedam decenija je to ostrvo sporno pitanje u odnosima između Vašingtona i Pekinga i ponovo se sada pojavljuje kao izvor tenzija dok američki bezbednosni aparat insistira na oštrijem stavu prema Kini. Tajvan se forsira kao sve urgentnije pitanje i u svetlu gušenja sloboda Hongkonga.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.