Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dečani proba za upad u zaštićene zone na KiM

Ukupno 44 manastira i crkava imaju status specijalno zaštićenih oblasti
Италијански војници у уторак су преузели од Молдаваца обезбеђење заштићене зоне око манастира Високи Дечани (Фо­то Кфор)

U saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom i uz blagoslov patrijarha i Sinoda, Vlada Srbije formira specijalni tim čiji će zadatak biti zaštita srpske kulturne, istorijske i duhovne baštine tamo gde je ona ugrožena fizički, pravno, u pogledu identiteta, originalnosti, nastanka i porekla. Kako je juče objasnio generalni sekretar predsednika republike, Nikola Selaković, pored predstavnika crkve u ovom timu će biti i ljudi iz struke, zaštitari, istoričari, istoričari umetnosti. Biće prilike i za angažovanje određenih ličnosti i stručnjaka po pozivu, jer, kako je rekao, nije svaka svetinja ista.

Prema njegovim rečima, to polje je toliko široko, a država u prethodnim vremenima nije poklanjala nikakvu pažnju ovim pitanjima ili je nije poklanjala dovoljno. Posle najave predsednika Vučića stvoreno je, kaže on, veliko interesovanje javnosti za ovaj specijalni tim, njegov sastav i zadatke. Govoreći o izgradnji puta kod manastira Visoki Dečani, što je prethodnih dana izazvalo reakciju Beograda koji je tražio da se radovi obustave, Selaković je za RTS naveo da je predsednik konkretno rekao da će to postaviti kao jednu od najbitnijih tema prilikom obnovljenih razgovora u Briselu. „Naše je da alarmiramo javnost i govorimo o tome u međunarodnim, ne samo domaćim okvirima”, rekao je Selaković.

Pokušaj prisvajanja srpskih manastira i njihovo pretvaranje u kosovske spomenike kulture traje dugo, a odluka o formiranju tima dolazi u vreme kada je jedan od najznačajnijih među njima, Visoki Dečani, i fizički ugrožen što je čak protivno i kosovskim zakonima. Naime, još 2008. godine, Priština je usvojila Zakon o specijalnim zaštićenim zonama u kojima se našlo više od četrdeset srpskih manastira i crkava, a na prvom mestu Visoki Dečani.

U tom zakonu se navodi da je njegova svrha da „osigura zaštitu srpskih pravoslavnih manastira, crkava i ostalih verskih mesta, kao i istorijskih i kulturnih mesta koja imaju poseban značaj sa zajednicu kosovskih Srba kroz uspostavljanje specijalnih zaštitnih zona”. Ovaj zakon takođe propisuje da „svaka nova aktivnost poput iskopavanja i eksploatacije mineralnih izvora i izgradnje brana, elektrana ili dalekovoda, ciglana i fabrika, i tranzitnih puteva u seoskim oblastima može biti zabranjena ili se može ograničiti ako to okolnosti budu nalagale” kao i da će „pre započinjanja bilo koje takve aktivnosti nadležna opština tražiti saglasnost Srpske pravoslavne crkve”, a ako se sporazum ne postigne, slučaj će razmatrati telo nadležno za sprovođenje zakona.

U specijalno zaštićenim zonama su pored Dečana i Pećka patrijaršija, manastir Gračanica, Crkva Vavedenja Presvetle Bogorodice u Lipljanu, manastir Devič u Srbici, manastir Gorioč u Istoku, manastir Budišavci u Klini, manastir Sokolica u Zvečanu, Draganac u Gnjilanu, manastir Svetih Arhangela u Prizrenu, manastir Zočište u Orahovcu... Ukupno 44 srpska manastira i crkve. „Zakon o specijalnim zaštićenim zonama” skupština Kosova je, kako za „Politiku” objašnjava Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije pri Unesku, donela 2008. godine, u sklopu kampanje za jednostrano proglašenje nezavisnosti i njeno prihvatanje u međunarodnoj zajednici.

„Suštinski, taj zakonski akt segment je Ahtisarijevog plana, čije su pojedine odredbe privremene vlasti u Prištini, po uputstvima svojih stranih pokrovitelja, bile prinuđene da selektivno unesu u svoj pravni sistem, kako bi se projektu nezavisnosti pribavio dodatni kredibilitet u međunarodnoj zajednici. Velikoalbanski projekat ne miri se, inače, za bilo kakvim priznavanjem specijalnog statusa SPC i, šire, srpske zajednice na KiM, kao i pravom da delotvorno održavaju i štite svoj viševekovni kulturni i duhovni identitet i posebno imovinska prava”, objašnjava Tanasković i dodaje da su „na sve što su morali prihvatiti šiptarski šovinisti bili naterani, jer su im čak i najrevnosniji i najjednostraniji mentori Prištine u Evropi i u svetu jasno ukazivali na to da su argumenti SPC i države Srbije u ovoj stvari, i istorijski i realno i pravno, isuviše jaki da bi mogli biti proizvoljno pogaženi”.

Iz istih razloga je, kaže naš sagovornik, 2014. godine iz skupštinske procedure u Prištini morao biti povučen nacrt Zakona o kulturnom nasleđu, jer je, pored ostalog, predviđao da je sveukupno pokretno i nepokretno kulturno nasleđe na „teritoriji države Kosovo vlasništvo države Kosovo”.

„Dakle, postojeće zakonsko garantovanje specijalnog statusa, bezbednosti i zaštite srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na KiM vlastima u Prištini je nametnuto, kao elemenat ’mape puta’ ka sticanju i međunarodnom afirmisanju nezavisnosti Kosova. S obzirom na svoj krajnje relativizovan i neodgovoran odnos prema zakonitosti i pravnoj državi uopšte, a vođeni strategijskim ciljem posvemašnjeg rasrbljivanja ’Kosova’, sve kosovske vlasti i to na svim nivoima, zavisno od procene aktuelne konjunkture, neće se libiti da prekrše i sopstvene zakone radi nanošenja štete legalnim i legitimnim interesima SPC i srpske zajednice na KiM. U tom pogledu ne treba imati nikakvih iluzija”, kategoričan je Tanasković.

Antropolog sa Univerziteta Kembridž Nora Veler smatra da će pitanje srpske crkve biti jedno od glavnih u sledećem delu dijaloga između Kosova i Srbije. „Zato jer je jasno da se crkva bori da dobije svoj status, čak i dalje od činjenice da je Ahtisarijev plan štiti na više nivoa, država štiti crkvu nekim zakonima, ali se nijedna javna ličnost nikada nije pojavila ili kosovski javni zvaničnik dao takav komentar i ostavio utisak na međunarodne predstavnike na Kosovu da Kosovo u stvari vodi računa o crkvi. Štaviše, ovaj put je sada još jedan dokaz da Kosovo nije u stanju da primenjuje svoje zakone u odbrani zajednica kao što je obećalo”, ocenjuje Veler.

Prema njenim rečima, centralne, a posebno lokalne vlasti, u ovom slučaju opštine Dečani, trebalo je da se suzdrže od pogrdnih komentara o crkvi jer time samo dokazuju svoju slabost u odnosu na crkvu. „Takvi komentari uopšte nisu neophodni, ne stoje u mnogo čemu i, pored toga, stvaraju prednost crkvi u njihovom krajnjem zahtevu kojim treba da se stvori određeno područje eksteritorijalnosti na Kosovu. Stoga je najpametnije pristupiti ovom pitanju na profesionalan, tehnički način i utvrditi postoji li zaista problem koji može oštetiti manastirsku zgradu. To je bolje nego ulaziti u politiku duboke istorije, što neće biti dobro za Kosovo u budućnosti”, dodala je Veler, prenosi Tanjug.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.