Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta čeka Vučića u Beloj kući

Uoči najavljenog sastanka u Vašingtonu nisu poznati ni svi učesnici, ni vreme održavanja, a ni teme razgovora
(Фото EPA-EFE/Michael Reynolds)

Samo desetak dana pred važne sastanke u Vašingtonu i dve nedelje uoči narednog susreta u Briselu, u sklopu dijaloga Beograda i Prištine, iz albanskih medija uneta je nova zabuna. Prištinska štampa objavila je informaciju da bi razgovor u SAD, koji organizuje specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Ričard Grenel, mogao da bude pomeren za neki drugi datum, dok je tu istu vest negirao kabinet premijera privremenih pokrajinskih institucija Avdulaha Hotija. Uporedo s tim, svakodnevno se pojavljuju i tvrdnje da bi teme mogle da budu ne samo ekonomske, kako je prvobitno najavljeno, već i političke prirode, a pojedini albanski političari ustvrdili su čak da će biti reči i o sveobuhvatnom sporazumu, pa i o konačnom statusu, odnosno priznanju Kosova.

Kada je reč o tome da bi sastanak u Vašingtonu mogao biti pomeren, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije isključio takvu mogućnost, ali je istakao da, kad god da bude sastanka i gde god, nema šanse za potpisivanje priznavanja Kosova, ni pod kojim uslovima. A prištinska „Gazeta ekspres” je nešto kasnije, pozivajući se na diplomatske izvore, objavila da bi susret mogao da bude pomeren najverovatnije dva dana, odnosno za 4. septembar, kako bi američki predsednik Donald Tramp mogao da učestvuje na njemu.

Tako je uoči ovog važnog susreta i dalje neizvestan i konačan spisak učesnika i datum održavanja, pa i teme, budući da Vučić nije isključio da će biti iznenađenja, uprkos tome što očekuje da se razgovara o ekonomiji. Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” ocenjuje da će, ukoliko i bude došlo do kraćeg odlaganja sastanka u Beloj kući koji su za 2. septembar sazvali Ričard Grenel i Tampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen, to biti isključivo posledica nespremnosti Prištine da pristupi dijalogu pod okriljem SAD.

„Za razliku od Briselskog dijaloga, koji je Priština uglavnom shvatala kao svojevrsnu ’vezu bez obaveza’, budući da EU kao posrednik nije u dovoljnoj meri insistirala na implementaciji postignutih sporazuma, praktični pristup Vašingtona, koji je već izbio na videlo u dosadašnjem delovanju Ričarda Grenela, neće prištinskoj strani ostaviti prostor za izbegavanje primene onoga što u Beloj kući bude dogovoreno”, navodi Starović. Naglašava da je malo verovatno da bi moglo doći do odlaganja sastanka u Vašingtonu na rok duži od nekoliko dana, „jer bi tako nešto, nakon torpedovanja skupa planiranog za 27. jun, predstavljalo već udar na autoritet koji najveća svetska sila ne bi mogla da prihvati”.

Da nosioci vlasti u privremenim pokrajinskim institucijama na sve načine pokušavaju da predstave razgovore u SAD kao političke, može da potvrdi i činjenica da, baš sad, albanska javnost ponovo naširoko „oživljava” ideju o razmeni teritorija. Zamenik predsednika vladajućeg Demokratskog saveza Kosova i gradonačelnik Gnjilana Ljutfi Haziri izjavio je da bi Kosovu trebalo pripojiti takozvanu preševsku dolinu, a da zauzvrat Srbija dobije Leposavić i 17 srpskih sela. Predsednik Vučić je na novinarsko pitanje da prokomentariše pisanje prištinskih medija i tumačenje njihovih političara da bi kompromisno rešenje koje predlaže značilo razmenu teritorija tako što bi se Leposavić i još 17 sela razmenilo za tzv. preševsku dolinu, uzvratio pitanjem: „Da li su to sami smislili ili im je neko pomogao?”

Za Nemanju Starovića ponovna aktuelizacija priča o nekakvoj razmeni teritorija u prištinskim medijima govori o tome da i kosmetski Albanci postaju svesni neodrživosti svojih maksimalističkih pozicija, „po kojima ne može biti bilo kakvih razgovora o teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku tzv. Kosova”. „Naravno, ideja o tome da se tri opštine na jugu Srbije priključe Kosovu, u zamenu za Leposavić i 17 sela na severu KiM, nema dodirnih tačaka s realnošću, ali po svemu sudeći služi tome da se deo albanske javnosti privoli ideji o teritorijalnim korekcijama kao mogućem delu sveobuhvatnog rešenja za odnose Beograda i Prištine. Iako je ideja o razgraničenju voljom većine međunarodnih aktera u prethodnom periodu uklonjena s pregovaračkog stola, to što u međuvremenu nije ponuđen nijedan alternativni model za održivo, kompromisno rešenje, čini ideju razgraničenja još uvek živom”, navodi Starović.

Malići: Jedina alternativa razgraničenju je „mali šengen”

Politički analitičar Škeljzen Malići za naš list kaže da ne podržava predlog Ljutfija Hazirija o razmeni teritorija i podseća da se tome protivi međunarodni faktor, kao i većina na Kosovu, ali ističe da ova ideja u nekom trenutku može da se vrati na dnevni red, jer ne vidi drugo rešenje. „Možda jedina alternativa može da bude ono što je pejorativno nazvano ’mini šengen’ koji bi na neki način minorizovao postojeće granice i u dužem periodu instalirao neke principe koji važe u EU. Time može da se relativizuje strah, naročito kod ovih novih ili starih država, poput Crne Gore i Kosova, da će izgubiti suverenitet. Ali i taj projekat je nekako krenuo loše, nisu ga svi odmah prihvatili i izgleda kao kad se beba rodi za sedam meseci, pa joj je potreban inkubator”, ističe Malići.

Ocenjuje da „mali šengen” može na neki način da zadovolji, kako kaže, ključno pitanje, a to je rešavanje srpsko-albanskih odnosa. Malići dodaje da je po istom principu i ideja da se razmene teritorije preuranjena. Na pitanje da li misli da je ona namerno ponovo lansirana pred susret u Vašingtonu, Malići kaže da to nije slučaj. „Mislim da je to lična opcija Hazirija. Njegovom Gnjilanu je blizu preševska dolina, i u tom stavu on se čak razlikuje od svoje partije. Haziri je to govorio odavno, i pre Hašima Tačija”, navodi Malići.

Lavrov: Dijalog da se odvija bez ucena i zavrtanja ruku jedne strane

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da spoljne sile ne bi trebalo da se mešaju u dijalog Beograda i Prištine vršeći pritisak na jednu stranu. On je za ruski list „Trud” rekao da bi spoljna pomoć u dijalogu trebalo da se odvija bez ucena i uvrtanja ruku jedne strane uz istovremeno podsticanje sumnjivih apetita druge strane, prenosi Tas. „Alternativa dijalogu bila bi izuzetno opasna za sve”, rekao je Lavrov. On je podsetio da je dijalog započet 2010. godine uz posredstvo EU, ali da se zacrtani put do obostrano prihvatljivih sporazuma, posebno u vezi s obezbeđivanjem bezbednosti Srba na Kosovu, nije ostvario zbog poteza kosovskih Albanaca. „Danas je dijalog u stagnaciji. U međuvremenu nije pronađena alternativa za njega, bez obzira na to koliko bi neko voleo da se preseče ovaj Gordijev čvor. Brisel i Vašington sada pojačavaju svoje aktivnosti kako bi ponovo pokrenuli pregovarački proces. Važno je zapamtiti da je potreban ozbiljan razgovor o budućim odnosima Beograda i Prištine”, rekao je Lavrov.

Dačić: I Bajden bi morao da računa na bolju poziciju Srbije

Za Srbiju ne bi bila bolja opcija koju predstavlja Džo Bajden nego što je ova sad, ali se naša zemlja ne meša u unutrašnje stvari SAD, poručio je juče ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Dačić je za TV Hepi tako odgovorio na pitanje da li bi u slučaju pobede Džoa Bajdena pozicija Srbije bila lošija, prenosi Tanjug. „I u slučaju da pobedi Bajden, on je iskusan političar i bez obzira na sve što je pričao ranije i on će morati da na neki način uskladi svoje stavove s interesima SAD i mora da računa s poboljšanom međunarodnom pozicijom Srbije, kao i s time da neće moći da se bilo šta rešava bez Srbije”, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da je Bajden ranije govorio da su Srbi zločinci, da je Srbija kriva za sve što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije i da podržava Albance na Kosovu. „Zato sigurno za nas ne bi bila bolja ta opcija nego što je ova sad, ali mi se ne mešamo u unutrašnje stvari SAD, mada se velike sile mešaju u naše unutrašnje stvari. Svi vole da daju izjave o našim unutrašnjim pitanjima, a kada vi kažete o njihovim, oni se bune”, rekao je Dačić.

Kako kaže, Srbi koji tamo žive i imaju pravo glasa svesni su ko je šta govorio u prošlosti i to ih je i opredeljivalo da na prošlim izborima glasovi idu ka Donaldu Trampu. On je dodao da se situacija promenila kada je reč o položaju Srbije i da pre 10 godina nekom ko ide u Ameriku sigurno ne bi govorili da će da se razgovara o rešenju pitanja Kosova nego da će da se vrši pritisak da se prizna Kosovo. „Promenila se ta situacija za ovih osam godina. Mi smo učvrstili međunarodnu poziciju, a smanjio se i broj zemalja koje priznaju Kosovo. Bez Srbije nema rešenja”, poručio je Dačić.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dejan
Cim ce Tramp prisustvovati sastanku onda se sigurno nesto ozbiljno kuva u vezi KiM,a nasi nista ne govore o cemu je rec.Citamo koje kakve afere a najskuplje nase pitanje pod velom tajnosti.Istina da neki analiticari iznose vidjenje sastanka u Vadingtonu.
Demos Cratein
И када би потписали признање тзв. Реп Косово то Албанци не би испоштовали и тражили би још више. Све што је са Албанцима до сада договрено и потписано нису испоштовали. Чак ни договор о заједници српских општина нису која је као неко ловачко удружење нису нису спровели у дело
Mirka
Drzava Srbija je naslednica SFRJ te samim tim su i Vojvodina i Kosmet AP u okviru Srbije.
Muradin Rebronja
Šansa da se čuje i druga strana. Da se vidi šta je pravo a šta je krivo a ne ko je u pravu a ko je u krivu. Ni manje ni više.
Божидар Анђелковић
Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Uliot rekao je da je savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen pozvao lidere Srbije i "Kosova" u Vašington 4. septembra. „Razgovori su zbog dnevnog reda odloženi za dva dana. SAD se nadaju tim važnim razgovorima sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem“, naveo je Uliot. Prema njegovim rečima, taj sastanak će unaprediti ekonomska pitanja Kosova i Srbije, preneo je Kosovo onlajn i ostali mediji u Srbiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.