Devojka od 26 godina koja nikada nije bila u sukobu sa zakonom, odlučila je da za novac prošvercuje 400 grama heroina. Uhapšena je čim je izašla iz aviona. Da li je čeka kazna od svega nekoliko meseci iza rešetaka, s obzirom na njeno priznanje i neosuđivanost, ili doživotni zatvor, pa čak i smrtna kazna – zavisi od toga u kojoj je državi aerodrom gde se sve ovo dogodilo.
Istraživanje Ketrin Herd, direktorke Svetskog programa za istraživanje zatvorskih uslova na Institutu za kriminološka istraživanja u Londonu na primeru deset zemalja pokazuje da se kaznena politika drastično razlikuje od države do države i da se za identičnu situaciju krijumčarenja droge može izreći nekoliko meseci zatvora, ako devojku uhvate u Holandiji, ili – doživotna ili čak smrtna kazna, ukoliko bude otkrivena na Tajlandu.
U istraživanju je učestvovalo 70 advokata sa pet kontinenata, a kao primeri država u kojima se kaznena politika za krivična dela trgovine drogom, ubistva i krađe najviše razlikuju, pored Holandije i Tajlanda su i Brazil, Mađarska, savezna država Njujork, Južnoafrička Republika, Indija, Engleska, Kenija i Novi Južni Vels u Australiji.
Lopov koji iza sebe već ima iskustva u krađama, provalio je u kuću kroz prozor u dvorištu, dok ukućani nisu bili tu i ukrao 500 dolara. Većina advokata je ocenila da bi ovaj čovek mogao da prođe bez zatvorske kazne u mnogim od ovih deset zemalja kada ne bi bilo otežavajućih okolnosti njegovih ranijih osuda za istu vrstu kriminala. Šanse da izbegne zatvor bile bi mu još veće ukoliko bi priznao krivicu i vratio sve što je ukrao. Ali, s obzirom na pozamašno iskustvo u provalama, on bi izbegao zatvor jedino ako bi se sve ovo dogodilo u Holandiji. U toj državi njegov advokat bi mogao da dokazuje da zatvorska kazna ne bi imala svrhe i da bi rehabilitacija bila daleko uspešnija na slobodi. U drugim zemljama, bio bi osuđen na tri do četiri godine zatvora.
Primer devojke koja je prvi put u životu prekršila zakon, krijumčareći heroin avionom, pokazuje najveće razlike u kaznenoj politici. U Indiji bi odležala 20 godina, u JAR 15, a u većini drugih država između pet i 18 godina. Holandija je ponovo izuzetak, gde advokati predviđaju da bi se devojka vratila kući posle najviše četiri meseca. Ukoliko bi bila osuđena u Australiji, po izlasku na slobodu morala bi da plati i novčanu kaznu od oko 700.000 američkih dolara. U Brazilu, ta kazna bi bila svega 3.500 dolara, ali ako je ne plati, mogla bi da bude izbrisana iz biračkog spiska ili da joj bude izrečena zabrana da radi, u slučaju da je državljanka te zemlje. U drugim državama, ukoliko ne bi platila novčanu kaznu, zatvorska bi joj bila produžena.
Dvojica prijatelja, L. i K. dobi 23 godine, posle više popijenih pića u kafani, žestoko su se posvađali, a zatim se razišli. L. je zatim poslao poruku zajedničkom prijatelju da će da ubije K. Sledećeg jutra, i dalje besan, L. je u zasedi sačekao da K, krene na posao i izbo ga nožem.
Zbog ovog zločina L. bi mogao da dobije doživotni zatvor u većini država. U Keniji, a verovatno i u JAR, ta kazna bi mogla da isključi mogućnost izlaska na slobodu ikada više. U Engleskoj, Njujorku i u Australiji, L. bi bio osuđen na najmanje 20 ili 25 godina zatvora, ali bi imao pravo da podnese zahtev za uslovni otpust. I u Indiji i na Tajlandu, postoji šansa za prevremenu slobodu, s tim što Tajland ima i pogodnost kraljevskog pomilovanja. Iako advokati navode različite zatvorske sankcije za L, u Indiji, Keniji i na Tajlandu, zakon za njegov zločin predviđa i smrtnu kaznu.
Od svih deset država koje su obuhvaćene istraživanjem, jedino Brazil nema doživotnu robiju. Za ubistvo se u toj zemlji izriče najmanje 12 a najviše 30 godina, a L. bi u Brazilu najverovatnije dobio 14 godina zatvora. Holanđani bi za L. obezbedili obaveznu psihoterapiju i znatno blažu kaznu nego bilo gde u svetu. Iako kazna doživotnog zatvora u ovoj zemlji postoji, ona se gotovo nikad ne izriče, a L. bi iza rešetaka proveo između tri i 12 godina.
Stroge sankcije dodatno su stvorile gužvu u već prepunim zatvorima širom sveta, a na razrešavanju složenih pokretača mnogih prestupa nije se ništa uradilo, zaključuje Herd.
Takva je situacija i u Srbiji. Problem više je činjenica da kaznena politika nekada nije ista u različitim gradovima.
– Nemoguće je očekivati unificiranost kazni čak i u okviru pravnog sistema jedne države. „Robotizacija” sudijske funkcije koja se za sada stidljivo i između redova promoviše, u apsolutnoj je suprotnosti sa ljudskim i građanskim pravima i pre svega elementarnim društvenim slobodama. Liberalni koncept holandskog društva, koji se ogleda najpre u nekažnjivom uživanju takozvanih lakih droga i prostitucije, nije prihvatljiv ni za sve države evropskog kontinenta, a vidimo da i prilikom samog kažnjavanja učinilaca težih krivičnih dela postoji ozbiljna disproporcija u poređenju i sa državama drugih kontinenata – kaže advokat Ivan Simić.
Ocenjuje da je nezainteresovanost domaćih pravosudnih elita da prepoznaju i da se uhvate u koštac sa problemom neujednačenih sudskih odluka izuzetno zabrinjavajuća. Primeri su, dodaje advokat, mnogobrojni. Počevši od sudova u Čačku i Novom Pazaru koji jedno procesno pitanje nadležnosti sudova, koje mora biti unificirano i ne može biti podložno tumačenju, jedini tretiraju drugačije od svih ostalih sudova na teritoriji RS.
– Različito se tretira ranija osuđivanost pred sudom u Beogradu i Jagodini. Dok prvi raniju neistovrsnu osuđivanost okrivljenog vidi kao razlog da isti ponovi „virtuelno krivično delo” koje je učinio objavom na društvenoj mreži i zadrži ga u višemesečnom pritvoru, drugi raniju osuđivanost ne vidi kao posebno važnu za produženje pritvora okrivljenom kome se na teret stavlja, na primer, nanošenje povreda – navodi Simić.
Advokat podseća da je beogradski sud nedavno izrekao kaznu zatvora od 30 godina za ubistvo, opravdano ga karakterišući kao teško, sud u Čačku je ne tako davno prihvatio sporazum tužilaštva i okrivljenog i izrekao kaznu za ubistvo koja je blizu nivoa zakonskog minimuma.
Stroge sankcije ne plaše kriminalce
Političari uvek žele da opravdaju duge zatvorske kazne, pa čak i doživotne, time da na taj način mnoge odvraćaju od kriminala. Ketrin Herd, kao i većina iskusnih krivičara koji su javno polemisali o pooštravanju kaznene politike u Srbiji, smatra da od pretnji strogim sankcijama, kriminalce daleko više odvraća izvesnost otkrivanja.
Mnogi pravni sistemi pri odmeravanju kazni ne prave dovoljno jasnu razliku u nivoima krivice kada je reč o krivičnim delima za trgovinu drogom. Advokati su naveli da su se u nekim državama zalagali za više nijansiran pristup. Cilj je da se izbegne da, na primer, beskućnici, ili ljudi koji su prekršili zakon da bi preživeli ili nabavili sebi drogu, ako su zavisnici, budu osuđeni na kazne kao narko-dileri koji krijumčare velike količine narkotika i često izbegnu svaku kaznu.
