Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAGAĐENjE VAZDUHA U SRBIJI

Niš prestigao Peking

Nivo pojedinih štetnih vrsta prašine sa zrncima manjim od 2,5 mikrometara u gradu na Nišavi je 47, a u prestonici Kine, u zavisnosti od izvora koji se gleda, od 42 do 42,6
(Фото А. Васиљевић)

Prema koncentraciji pojedinih štetnih vrsta prašine sa zrncima manjim od 2,5 mikrometara Niš je prestigao Peking, govori nedavno objavljeni izveštaj Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” o poslednjem godišnjem pregledu zagađenosti gradskog vazduha u Srbiji. Peking je, prema izveštajima međunarodnih ekoloških organizacija, 2011. bio jedan od najzagađenijih gradova u svetu. Zahvaljujući šestogodišnjem „ratu protiv zagađenja”, koje je i tamošnji predsednik Si Đinping pre tri godine svrstao među tri najveća izazova za zemlju, glavni grad Kine je, prema izveštavanju „Balkan grin enerdži njuz”, do početka ove godine prepolovio zagađenje vazduha pomenutim PM 2,5 česticama.

Procenat ovih čestica je, međutim, prema izveštaju „Batuta” u pojedinim gradovima u Srbiji uvećan uprkos, kako se napominje, ovdašnjem nedovoljnom praćenju zagađenja vazduha „finim česticama” manjim od 2,5 mikrometara.

Inače, PM 2,5 čestice su respirabilna zrnca koja nakon udisanja prodiru do najfinijih dubokih struktura respiratornog trakta (alveola) i dugotrajnim delovanjem mogu smanjiti plućnu funkciju, povećati sklonost ka infekciji, pogoršati astmu, pa i rizik za nastanak karcinoma. Zvanični rezultati koji su sredinom avgusta objavljeni za 2019. godinu, pokazuju da je nivo tih čestica u Nišu 47, a u Pekingu, u zavisnosti od izvora koji se gleda, od 42 do 42,6. Zagađenje zrncima manjim od 2,5 mikrometara praćeno je u devet gradova kod nas, što je, kako kažu u izveštaju, u odnosu na javnozdravstveni značaj njihove štetnosti, zanemarljivo malo. Ispod dozvoljene granice srednja godišnja vrednost bila je samo u Kikindi i Šapcu, dok ju je u ostalim gradovima zagađenje prešlo. Najviše srednje godišnje vrednosti bile su u Nišu (47,00 µg/m3), Velikim Crljenima (38,60 µg/m3 ) i Kraljevu (33,62 µg/m3 ). Od 25 gradskih mernih mesta na kojima je praćena koncentracija drugih PM 10 čestica, u 11 su srednje godišnje vrednosti bile iznad granice, a najviše ih je u Ralji (66,90 µg/m3).

U zaključku rada koji stiže iz Centra za higijenu i humanu ekologiju, IZJZ Srbije „Batut” naglašeno je da je i u 2019. nastavljena praksa male zastupljenosti praćenja zagađenja sa česticama tipa PM 10 i PM 2,5, što, kako upozoravaju, može imati ozbiljne javnozdravstvene pokazatelje. Navodi se da je jasno, i uvidom u taj mali broj analiza koje su dostupne, da je u toku porast koncentracija čestica u vazduhu.

Prema njima najviša srednja godišnja vrednost ugljen-dioksida bila je u Boru (77,20 µg/m3), gde je ujedno i izmerena najveća maksimalna pojedinačna dnevna vrednost od 1703 µg/m3. Za njim je, na godišnjem nivou, bio Zrenjanin, u kom je zabeležena i najviša srednja godišnja vrednost emisije čađi (37,50 µg/m3). Gledano kalendarski, stručnjaci „Batuta” zaključuju da je evidentiranje maksimalnih vrednosti ugljen-dioksida i čađi najfrekventnije u vrhuncu grejne sezone, u januaru i decembru.

– To govori da je najzastupljeniji izvor zagađenja vazduha upravo nepotpuno sagorevanje fosilnih goriva, i to sve više iz kućnih ložišta. Razlog za takvo trošenje energenata je kontinuirano loš ekonomski status, posebno ruralne populacije, i nepostojanje drugih mogućnosti za snabdevanje domaćinstava energentima, zbog čega sve više potrošača odustaje od daljinskog grejanja na prirodni gas koji je ekološki najprihvatljiviji energent – istaknuto je u izveštaju prim. dr Branislave Matić Savićević, specijaliste higijene sa medicinskom ekologijom.

Republika Srbija je, inače, svoju zakonsku regulativu o monitoringu kvaliteta vazduha uskladila sa zahtevima Evropske agencije za životnu sredinu, koja kao ključne indikatore aerozagađenja navodi osam najbitnijih polutanta među kojima su i pomenuti PM 10, PM 2,5.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, za „Politiku” ističe da jednim udahom dima cigarete čovek u sebe unosi nekoliko hiljada puta veću koncentraciju suspendovanih čestica, kakve su PM 2,5 i PM 10, od njihove dozvoljene vrednosti. Naglašava da se rezultati postojanja PM 2,5 čestica u Nišu, koje je objavio „Batut”, baziraju na indikativnim merenjima kojih je samo 56 godišnje i koja su, kao što i naziv govori, samo pokazatelj da li ima zagađenja.

– Daleko detaljniju sliku stanja zagađenosti daju fiksna merenja, koja sprovodi naša agencija. Obavljamo ih svakog sata 365 dana u godini što je i neophodno imajući u vidu stepen zagađenosti i veliki broj izloženih stanovnika. Ova merenja govore da je srednja godišnja koncentracija PM 2,5 čestica u Nišu 39 µg/m3, što je veće u odnosu na godišnju graničnu vrednost od 25 µg/m3. Na sajtu agencije su dostupni rezultati merenja od 2010. godine i govore da je čestično zagađenje postojalo od kako se ova merenja obavljaju, a da se broj mernih mesta povećao kao i odziv lokalnih samouprava da dostavljaju rezultate, pa je slika stanja zagađenja u Srbiji potpunija – naglašava Radović i dodaje da je agencija postavila nove stanice u Novom Pazaru i Vršcu i uspostavila automatska očitavanja suspendovanih čestica u Užicu i Beogradu.

Crne tačke

Izdvojeno 12 naselja/mernih stanica čije emisije mogu predstavljati rizik po zdravlje:

1. Elemir NIS – pogon za distribuciju tečnog naftnog gasa

2. Pančevo NIS – Rafinerija nafte

3. Rakovica Industrijska zona

4. Termoelektrana na lignit četiri kilometra od Obrenovca

5. Lazarevac Površinski kopovi

6. Kolubara B Termoelektrana na lignit

7. Veliki Crljeni 850 metara od termoelektrane na lignit

8. Dva kilometra od kopa Drmno, Kostolac

9. Bor Rudarsko-metalurški kompleks za eksploataciju bakra

10. Smederevo železara

11. Ralja – u rejonu uticaja emisije iz železare

12. Vranovo pet kilometara železare Smederevo

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sladjan
Eto tako radi državna inspekcija u NIŠU.
veronika
Mislila sam da je zimi veci problem sa zagadjenjem.Pored korone samo fali i ovo zagadjenje.Mozda bi ruski fotokataliticki precistac vazduha resio oba problema u zatvorenom prostoru,pogotvu prostor od javnog znacaja.
zoran jovanović
Naravno kad niko iz vlasti neće da poseti prof.dr.Vladana Petrovića, čoveka koji je patentirao skladištenje energije dobijene od sunca. Sistem veličine četvorospratnice bi grejao N. Bgd. džabe. Instalirao je ogledni primerak u selu Badnjevci kod Kragujevac, baš daleko, ali nikoga iz ministarstava energetike, ekologije, EPS-a, toplana nema da bar proveri kako to funkcioniše i koliko košta. Zato ga opsedaju stranci ali on, nadam se, još odoleva primamljivm ponudama. Time bi se rešila i zagađenost.
Dusan Silni
I šta ćemo sad!? Jel će se makar napraviti korak ka tome da se zabrane automobili koji zagađuju i koji su sada očigledno dokazani nosioci ovog užasnog godišnjeg proseka? Jel se javio neko makar iz lokala da potvrdi ono što godinama građani Niša 'vide' već godinama? Gde je regulaciono telo koje je prošle godine trebalo da bude hitno oformljeno? Gde su rezultati i izveštaji njihovog rada? Šta će država preduzeti koje preventive i korektivne mere? Pitajte istražuje ne konstatuje samo!
perica
Niš je grad samo po nazivu i tabli na ulazu u njega (i naravno po broju stanovnika). Kad bi bilo srećno vreme, znalo bi se ko kosi a ko vodu nosi, situacija bi bila kud i kamo bolja. Sastav gradskih "većnika" je dovoljan da običan čovek izgubi svaku nadu i entizijazam, da će biti ikad bolje.Sam vrh gradske "vlasti" je na istom nivou tako da je neminovno opet dovoditi ljude poput Nedimovića i slične za iole veći problem.U "gradu" Nišu jel?
Гаврило
Морамо се челичити)))

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.