Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEKSUALNO NASILjE NAD DECOM

Dečak prijavio zlostavljanje po nagovoru drugarice

Deca postaju žrtve najčešće onih koje poznaju, a nije neuobičajeno da roditelji to znaju, ali ne reaguju.- Prevencija treba da počne u detinjstvu
(Фото Пиксабеј)

Podatak da više od 90 odsto mladih žrtava seksualnog zlostavljanja poznaje svog zlostavljača i da su od tog broja čak 30 odsto članovi njihovih porodica, nažalost, potvrdilo je čak nekoliko slučajeva u poslednjih deset dana. Javnost je ostala zapanjena informacijom da je majka, kako bi vratila dugove, pokušala da podvodi maloletnu ćerku, da je očuh silovao dvanaestogodišnju pastorku, da je vremešni muškarac duže od mesec dana seksualno iskorišćavao devetogodišnju devojčicu sa kojom je svakodnevno dolazio na plažu.

Sagovornici „Politike” slažu se da su deca žrtve zlostavljanja članova svoje porodice češće nego što to javnost naslućuje. Saglasni su i da su zlostavljači u većini slučajeva osobe koje su deci bliske, odnosno one kojima bezrezervno veruju. Istog su mišljenja i da treba preventivno da se radi na rešavanju ovog problema, pre svega kroz edukaciju dece.

Dr Zoran Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija i pokrajinski ombudsman, potvrđuje da se kao nasilnici najčešće pojavljuju detetu poznate osobe.

– Nije neuobičajeno da roditelji prepoznaju nasilje, ali da ga ne prijavljuju. Neka istraživanja, ali i medijski izvori, upućuju na slučajeve u kojima su majke seksualno zlostavljane dece bile svesne nasilja koje njihovo dete trpi, a nisu reagovale na njega. Upravo u tom smislu, valjalo bi načiniti dalje korake koji odgovornost usmeravaju ka roditeljima. Ovo podrazumeva osnaživanje u smislu poznavanja fenomenologije, simptomatologije i posledica nasilja, ali i informisanje o pravnim mogućnostima i dostupnim socijalnim servisima – objašnjava dr Pavlović.

Svako parcijalno rešenje problema seksualnog zlostavljanja dece, ma koliko izgledalo obećavajuće, kaže naš sagovornik, gubi na svojoj snazi ako nije jedinstveno. Iako je teško očekivati da je moguća promena globalnog kulturološkog konteksta, smatra dr Pavlović, nema razloga da se na svim (prvo na nacionalnom) nivoima ne učine određeni napori.

– Reč je o zahtevima decenijskog rada čiji se efekti tek očekuju. Posmatrano mikrosistemski, čini se da suštinski deo prevencije seksualnog nasilja počinje u detinjstvu. Društveni odgovor mora biti jasniji, i podrazumeva reakciju svih njegovih članova. Proklamovano odsustvo tolerancije na seksualno nasilje mora da nosi i efektivnu podršku deci, ženama i svim ranjivim kategorijama, ali i radu ne samo sa žrtvama, već i nasilnicima. Osuda kroz zatvorsku kaznu, bez da smo sigurni da osuđeni izlazi iz „proklete avlije” pripremljen za stvarni život, nosi novu opasnost koja će često da eksplodira. Moraju pod hitno da se urade programi koji bi bili prilagođeni upravo za izlazak sa izdržavanja kazne. Dakle, prevencija i osnaživanje pojedinaca i ohrabrivanje svih članova društva su naš cilj. Jer, zlostavljač može biti apsolutno svako, od ljudi iz najbližeg okruženja potencijalne žrtve, do nepoznatog izvršioca – smatra naš sagovornik.

Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić” koja se bavi zaštitom dece, kaže da se na osnovu informacija koje su dobijali na radionicama koje su organizovali, može naslutiti da zajednički imenitelj za zlostavljače ne postoji, kao i da deci treba mnogo vremena da progovore o pretrpljenom nasilju.

– Seksualno zlostavljanje dece u porodicama je veoma često, čak mnogo češće nego što može i da se pretpostavi. Zastrašujuće je da se posle svake radionice koju organizuje fondacija javi jedno ili dva deteta koje se osmeli da priđe da nam ispriča svoju tajnu o pretrpljenom nasilju. Trudimo se da izađemo u susret svakom od njih: da razgovaramo o njegovom problemu i pokušamo da ga rešimo, da stupimo u kontakt sa članovima njegove porodice, da mu pružimo psihološku i svaku drugu vrstu pomoći – navodi Jurić.

Zlostavljač, objašnjava osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, može da bude bilo ko i to je – ključni problem. Kaže da mu je praksa pokazala da roditelji i staratelji često ne žele da prihvate činjenicu da im je dete zlostavljano i da su to činili njihovi najbliži.

– Svaki je slučaj težak i složen sam po sebi. Pravila u vezi sa vremenskim trajanjem zlostavljanja ne postoje, postoje samo deca koja će se pre, kasnije ili nikada obratiti za pomoć. Poslednji slučaj na kom smo radili otkriven je zahvaljujući želji jedne divne devojčice koja je po svaku cenu htela da pomogne svom bliskom drugaru. Ona ga je nagovorila da nam se obrati i tako je problem počeo da se rešava. Nije mnogo manji problem kada se zlostavljanje prijavi na početku, ali je lakše delovati i svakako lakše rehabilitovati dete. Jako je važno, možda i najvažnije edukovati decu o tome šta je sve zlostavljanje i tako ih osmeliti i ohrabriti da ne ćute – zaključuje Jurić i šalje poruku svim roditeljima da pričaju sa svojom decom o onome što ih muči jer im se samo tako može pomoći.

Trajne psihofizičke posledice

U preventivi, kaže prof. dr Zoran pavlović, treba poštovati institucije sistema kao uslov bez koga se ne može. Prva stanica u obraćanju ne bi trebalo da budu mediji bilo kog formata.

– Posledice, bez obzira na nivo uzrasta individue su i lične i društvene. Viktimiziranost deteta seksualnim nasiljem ostavlja trajne posledice psihofizičke prirode, gde je neophodno samu žrtvu osnažiti da bi mogla da se suoči sa problemom. Koliki je značaj te podrške ilustrovaću primerom jedne od federalnih država SAD, gde se za žrtvu seksualnog nasilja i njeno osnaživanje na godišnjem nivou izdvaja i do 100.000 dolara. Bez društvene podrške, a ne samo one u okviru porodice ili škole, dolazimo u opasnost da će i sama žrtva seksualnog nasilja biti sutra potencijalni izvršilac. Naravno, seksualno viktimizirano dete mora da dobije takav oslonac koji će mu omogućiti uspostavljanje odnosa poverenja prema drugima, kao i slabljenje negativnog iskustva koje nosi. Samo tako se dolazi do trajne korekcije i izgradnje odnosno obnavljanja pozitivnih stavova kod dece, mladih a kasnije odraslih u svetu u kom su bili povređeni – smatra prof. dr Pavlović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.