Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li smo dobri kada nas gledaju

U knjizi „Sve te oči” slovenački antropolog Dan Podjed piše o savremenom društvu koje nas nadzire. ‒ Da li je potrebna globalna revolucija da vrati pojedincu pravo na privatnost
Борут Пахор (Фото: Инстаграм)

Kao dečak od 11 godina Dan Podjed je zamišljao Boga kao oko koje ga posmatra sa visine. Spoznajući da, kako kaže, tamo gore nema nikoga, obuzelo ga je neprijatno osećanje usamljenosti. Nakon više od tri decenije svevideće oko opet ga prati, samo što je to sad hiljade sitnih očiju koje ga gledaju odasvud. Kamere nas snimaju na putevima dok vozimo, kada kupujemo, idemo trotoarom ili ulazimo u zgradu aerodroma.

‒ Oči su svuda, od njih se više nije moguće sakriti. Pokušaćemo da prebrojimo okca koja nas posmatraju. Svevideći pogled može biti i pozitivan, jer usmerava čoveka da se bolje ponaša pa makar to bilo iz straha od kazne ili isključenja iz zajednice. Pitamo se nije li možda nečiji strogi pogled ono što uljudi čoveka, učini ga bićem koje se obazire i na druge, te ga tako čini društveno korisnim kao što vozači uspore kada znaju da ih snima radar ‒ piše slovenački antropolog Podjed u knjizi „Sve te oči, zašto se sve češće posmatramo i izlažemo pogledima”, u izdanju Biblioteke 20. vek i prevodu Marije Mitrović.

Podjed je docent na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, od 2010. do 2018. rukovodilac Mreže za primenjenu antropologiju Evropskog udruženja socijalnih antropologa. U knjizi razmatra kako korišćenje novih tehnologija menja ponašanje ljudi, uz brojne primere iz istorije i savremenog života. On analizira „život u izlogu”, voajerizam u društvu spektakla, digitalni tok svesti, „1984” i „Trumanov šou”, kao i samoubistvo pred kamerama. Citira nekadašnjeg američkog predsednika Tomasa Džefersona: „Kad nešto radiš, ponašaj se kao da te posmatra ceo svet.”

Slovenački predsednik Borut Pahor na društvenim mrežama javnosti predstavlja slike dok pliva ili trči, kao i fotke sa Severinom, Džonom Malkovičem, sa ženom i sa mamom

Autor naglašava da istraživanja pokazuju da ukoliko nas neko posmatra ponašaćemo se manje sebično i bićemo u većoj meri socijalizovani.

‒ Jednom rečju, bićemo „dobri”. Da li, s druge strane, čovek postaje nevaljalac, mangup, ukoliko ga niko ne posmatra? Univerzitet u Njukaslu uradio je eksperiment – u jednoj firmi zaposleni su se dogovorili da kafu plaćaju bez računa tako što će u kutiju sami ubacivati novac. S tim što je jedne nedelje na zidu bila zalepljena fotografija sa jednim parom očiju, a druge nedelje cveće, treće nedelje opet oči, četvrte cveće. U toku nedelje kada su na zidu bile zalepljene oči, ljudi su ubacivali tri puta više novca nego one sedmice sa cvećem, a količina popijenih napitaka bila je manje-više ista ‒ naveo je Podjed.

Iz svog iskustva izdvojio je zanimljivost tokom konferencija putem skajpa. Pažnju mu nisu zaokupljali sagovornici koliko sopstveni lik koji je video na rubu ekrana. „Okretao sam glavu tako da izgledam lepše i ozbiljnije. Ako podignem glavu, vidi li se moj podbradak? I otkad sam ja tako ćelav?”, razmišljao je ovaj antropolog.

To je zato, kako dodaje, jer nam je prvi put u istoriji tehnologija omogućila da se uživo posmatramo u toku svakodnevnog govora, ali i pratimo kako nas u svakom trenutku vide drugi. A kada ljudi kače selfije na društvene mreže, tada oni prate i nadziru sopstveno ponašanje, smatra ovaj naučnik.

‒ Ako se potpuno predamo digitalnoj tehnologiji državne institucije će biti zadovoljne pošto će uz pomoć kamera lako nadzirati svoje građane. Postoji li alternativa da izbegnemo stvaranje „dobrih” državljana, da ublažimo prevlast kapitalizma zasnovanog na podacima a da ipak očuvamo prednosti koje nam je donelo digitalno doba ‒ pita Dan Podjed, i predlaže da ne unosimo u svoje domove nepotrebne „pametne” instrumente, da podstičemo međunarodne inicijative za očuvanje privatnosti i da zajednica roditelje upoznaje sa raznim zamkama kada šire slike preko mreža, pomažući tako da se stvore digitalni dvojnici njihove dece.

Podjed veruje da ukoliko država ispisuje pravila da li je pojedinac poslušan efekti nadzora se brzo pretvaraju u orvelovsku suprotnost poput one u Singapuru. U SAD-u Agencija za bezbednost prati šta rade građani, a u Kini paze da li pušite u prostoriji za nepušače...

Dok se papa oglašava na „Tviteru”, slovenačkog predsednika Boruta Pahora domaći i strani mediji nazivaju „kraljem ’Instagrama’”. On kači i protokolarne fotografije, ali i one sa Severinom, Džonom Malkovičem, Naomi Kembel, fotke sa ženom, sa mamom, slike dok pliva, trči, ali i one kada je umoran, zamišljen, pogrbljen, neobrijan. Podjed izdvaja sliku Pahora nasred Bledskog jezera na dasci za stojeće veslanje iz 2017. godine. Dok ga zbog slika neki nazivaju narcisom, Pahor je drugima vrlo simpatičan. Takvoj samopromotivnoj strategiji, piše Podjed, pribegavaju svi: od sportista, preko umetnika, novinara pa sve do akademske zajednice.

Podjed predviđa da ćemo u budućnosti bolje da čuvamo svoje podatke i da će opšta regulativa o zaštiti podataka biti temelj novih odnosa u društvu. Veruje da će globalna revolucija vratiti pojedincu pravo na privatnost. Drugi scenario kaže da će ljudi na društvenim mrežama prodavati drugima svoje intimne trenutke. A ko hoće moći će da kupi zaštitu od drona koji snima kako pravimo roštilj u svom dvorištu...

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Xy
@слобода избора, мислим да имамо увек избора. Сами одлучујемо да ли ћемо живети у складу са тенденцијама модерног друштва. Има толико места ван градова и далеко од камера. Сами бирамо на основу сопствених нахођења која су утемељена навикама и конформизмом, па када је то пољуљано склони смо критици, а заборавимо да је то ипак и пре свега наш избор. Ако пре свега желим и бирам живот у велилом граду, то носи своје - мањак приватности. Ако желим приватност, морам отићи далеко од очију итд.
Boban
Protiv sam ugrozavanja privatnosti i pracenja ljudi u bilo kakvom smislu. Ali ima jedna nasa narodna poslovica koja glasi : "Drugacijje koza pase kad je vuk gleda"
слобода избора
Ово само значи да појединац више нема никакву слободу избора.На његов избор у 90% одлука учествују други(везе и везице)или срећна околност(у правом тренутку на правом месту).Некадашњу слободу избора нам је управо одузело ново доба које се своди на трку за новцем,за обезбеђењем основних животних потреба а она трећа 8 о задовољењу сопствених жеља(хоби,одмори..) је за огромну већину недостижан сан.Нема више средње класе већ само они горе и ми доле.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.